Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Magična frula 12. 09. 2003.
Ritam i muzika nerazdvojni su pratioci čoveka od njegove pojave na zemlji do danas. Dok nije pronašao instrumente, naš predak je za davanje ritma koristio svoje telo, pljeskajući rukama po njemu. Kasnije se dosetio da određene melodične zvuke može dobiti udaranjem štapova o zemlju ili čegrtanjem.

Bubanj kakav mi danas poznajemo, drveni sud preko koga je zategnuta membrana od sirove ili štavljene kože nastao je nešto kasnije. Prvi bubnjevi su bili od keramike i nastali su pre 4 000 godina pre nove ere na području gornjeg Nila. Za ovaj instrument znali su svi narodi. Preci današnjih Amerikanaca koristili su bubnjeve od gline ili drveta presvučene kožom lame pa čak i ljudskom kožom! Po njima se udaralo rukama, ali i štapom. Još pre pet hiljada godina u hramovima Mesopotamije, prilikom raznih obreda, korišćeni su veliki bubnjevi.
Bubnjeve u obliku peščanog sata, čiji su primerci sačuvani, koristili su Englezi u bici kod Halidon Hila 1333.godine. Postoje i zapisi iz ovog doba da su Englezi udarali bubnjeve i pravili veliku buku u borbi protiv Škota.
Omča koja se stavlja u bubanj i daje karakterističan zvuk sličan zveketu uvedena je, pretpostavlja se, u XVI veku.

Harfa stara 4 500 godina

Među žičanim instrumentima koji se danas koristnajstarija je harfa. Pretpostavlja se da je prva harfa nastala pre oko 4 500 godina. U početku ovaj instrument je imao ograničenu ulogu u orkestru. Tek je 1720.godine jedan bavarski muzičar napravio harfu sa sedam pedala povezanih sa određenim žicama. Pritiskom na pedale žice su se skraćivale i njihov zvuk se povišavao za pola tona.

Lauta je nastala u Persiji, a od renesanse naovamo razvijeno je više vrsta ovog instrumenta. Harfa-lauta bila je veoma popularna u Francuskoj u doba Napoleona i u Engleskoj.
Nasuprot ovim instrumentima, oni sa gudalom nastali su znatno kasnije. Moderno gudalo je zamišljeno za sviranje na jednoj žici i prvo ovakvo gudalo datira iz 1780.godine.

Flauta leči išijas

Flauta, trube i gajde spadaju u treću vrstu instrumenata-duvačke i poreklo im takođe datira više vekova unazad.
U početku su se flaute smatrale za magične instrumente, odnosno verovalo se da leče razne bolesti, poput išijasa, ukoliko sa na njima svira tačno iznad bolesnog mesta. Na starim flautama svirač je morao da svira vertikalno, niz oštru ivicu cevi, jer nisu postojale rupe.
Tokom XVII veka Žan Oteter i njegove kolege dobili su zadatak da naprave flautu iz tri dela sa konusnim krajem, kakva i danas postoji. Teobald Bem je 1847.godine napravio flautu danšnjeg oblika, a sistem dirki još nosi njegovo ime.
Školjke i rogovi različitih životinja služili su umesto duvačkih instrumenata. Truba i drugi ovakvi instrumenti imali su dugo rituelni karakter u svatovima, lovu ili teranju zlih ljudi i duhova. Krajem srednjeg veka truba je dovođena u vezu sa kraljevskim fanfarama. Trombon je nastao u doba renesanse.

Najraniji tragovi o oboi potiču iz XII veka sa saracenske Sicilije, dok je fagot, pod nazivom ducijan, nastao četiri veka kasnije. Iz toga vremena datira i krumkorna, instrument sa dvostrukim sviraljkama postavljenim u drvenu komoru u koju je muzičar svirao.

Klarinet sa jednom cevi za sviranje napravio je J.Doner u Nirnbergu oko 1700.godine. Ogist Bife je 1839.godine dobio zlatnu medalju na Pariskoj izložbi za svoj klarinet. Saks je patentirao sakstrubu 1845.godine, a godinu dana kasnije i saksofon.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003