Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Najzad veselo 06. 06. 2003.
Posle dugo vremena, u jednom prijatnom beogradskog kutku, Đorđe Todorović, osnivač nekad čuvenog benda “Veseli bendžo”, priča o come backu…

"Dixie Fever Band", ansambl sastavljen od entuzijasta i zaljubljenika u veselu i melodičnu džez muziku, u stilu "New Orleans" zvuka, nedavno je svojim uspelim nastupom u novootvorenom klubu "Hrabro srce" označio početak svog koncertnog promovisanja. Da bi "pripomogli", nadaju se, budućoj, uspešnoj karijeri, nedavno su u sopstvenoj produkciji objavili prvi album "bez imena", snimljen na koncertu u OKUD "Gradimiru" l7. maja ove godine. Desetak numera, među kojima su i nadaleko čuveni standardi "When The Saints Go Marchin In" i "Saint James Infirmary", krase i neočekivana i neobična obrade hita "Devojko mala", Darka Kraljiæa, kao i ruska romansa "Oči čarnije".

Ansambl čine Ljuba Matijaca, trombon, Milan Rajković, klarinet, Ivan Sekulović, truba, Vlada Racković, gitara, Nenad Josifović, bas, Miša Milosavljević, bubnjevi, i naš sagovornik Ðorđe Todorović, klavir.

Ovaj džez-pravac, poznatiji kao "New Orleans" stil, nastao je kombinacijom vatrogasne muzike, crnačkog ritma i pomalo bluza, sa karakterističnim i veselim harmonijama i melodijama. Uvek volim da istaknem, pogotovo onima koji tek treba da dođu naše nastupe, da je ovo muzika koja je veoma razumljiva za slušanje. Ona jeste brza, ali je i lagana, naročito kada "vuče" na bluz varijante. Na primer, kada sviramo određene kompozicije u obradi, poput "Devojko mala", lepo legne kao veselija tema, a opet "Oči čarnije" počinje lagano, zatim ubrzava sa džez-improvizacijama.

Tradicional "Saint James Infirmary" pripada bluzu: to je numera koju crnci sviraju u pogrebnim povorkama. Počinje tužno, a onda, kako se bliži kraju, sve veselije i veselije, da bi na kraju nastala prava žurka. Jeste čudno, ali takav im je mentalitet”, objašnjava nam Todorović i dodaje da ova vrsta muzike u Beogradu trenutno ne postoji. Posmatrano kroz istoriju, delovalo je nekoliko "Dixieland" ansambala, među kojima je prvi bio čuveni "Dinamo", u kome su svirali poznati džezeri Predrag Krstić, Saša Subota, dok je drugi bio "Veseli bendžo", čiji sam, zajedno sa par prijatelja, bio osnivač, kaže naš sagovornik.

Posle toga sledi meteorski uspeh "Sedmorice mladih"?

Kasnije se pojavljuju "Sedmorica mladih", koji su, kao što je poznato, imali prilično uspešnu karijeru. Ovaj stil muzike nije preterano transformisan kroz vreme, kada je reč o načinu izvođenja. Ipak je oduvek bilo pokušaja da se neke moderne i popularne pesme obrade u "Dixieland" stilu. Uspešnost u obrađivanju naravno, zavisi od naše inventivnosti. Uglavnom se traže odgovarajuće harmonske podloge, koje su bogate i interesantne, nipošto one sastavljene od samo nekoliko akorda. Ovo je glasna, ali i veoma radosna muzika. U svetu je prilično popularna, naročito poslednjih godina: sve se više vraća u klubove, rade se koncerti, snimaju albumi...Nadamo se da će posle našeg nastupa, proći i kod nas.

Sem Amerike, gde je u svetu popularan, odnosno poznat "Dixieland" stil? Holandska scena je veoma jaka, ima veliki broj "Dixieland" orkestara. Od novih svetskih faca nije mi poznato da je neko svirao ovakvu vrstu muzike. Ali, interesantno je da se ovakvi ansambli poštaju i deluju kao gradske institucije. Recimo, u Budimpešti radi sjajan orkestar, “Molnar Dixie Band”,koji je vremenom postao znamenje ovog grada.

Da li imate vokale?

Upravo smo počeli zajedničke nastupe sa Jelenom Bračikom, koja studira glumu. To je vedna veoma šarmantna i opuštena devojka što je veoma važno za ovakvu vrstu muzičkog izvođenja.

Šta vas povezuje u ovaj jedinstveni ansambl?

Radost zajedničkog sviranja, to je ono što je karakteristièno za "Dixieland". Ukoliko još i publika to prihvata i voli, sviramo šest puta lepše nego kada procenimo da su nezainteresovani. Smatram da će posle ovih političkih promena biti još bolje, jer se nadamo da će u Beograd doći veliki broj stranaca. Oni su uvek voleli ovo da slušaju i da se vesele.





Copyright BONI Drenik d.o.o 2003