Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Istorija piva 09. 05. 2003.
Proces dobijanja piva od ječma bio je poznat još u Sumeru i Vavilonu. U egipatskim grobnicama pronađeni su recepti za spravljanje piva koji datiraju iz 2400 p.n.e.
Osnovne procedure za pravljenje piva u Evropu su stigle sa Bliskog Istoka. Rimski istoričari Plinije (u I veku p.n.e.) i Tacit (u I veku n.e.) pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo (većina engleskih pojmova vezanih za pivo su anglo-saksonskog porekla).
Tokom Srednjeg veka katolički monaški redovi očuvali su veštinu spravljanja piva. Poznato je da su pojedini monaški redovi tokom iscrpljujućih postova pili pivo ("tečni hleb").
Hmelj počinje da se koristi u Nemačkoj u XI veku, dok na Britansko ostrvo stiže u XV veku iz Holandije.
U Nemačkoj je 1420. godine otkrivena proizvodnja piva procesom "donjeg vrenja". Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je "lager" (od nem. lagern-čuvati), pošto je proizvodnja trajala duže od dotadašnje proizvodnje "gornjim vrenjem" , kojim se dobija tzv. "ale" (ejl).
Industrijska revolucija unela je novine i u proizvodnju piva. Omogućena je proizvodnja lager piva i u leto otkrićem rashladnih uređaja (u drugoj polovini XIX veka). Francuski hemičar Luj Paster i kasnije danski botaničar Emil Hansen otkrili su proizvodnju čistih kultura kvasca, neophodnog za dobijanje većine piva.
U XX veku proizvodnja piva postaje industrija ogromnih razmera. Pivo počinje da se pije na svim kontinentima.  

Kako se pivo pravi?



Ječam se prvo potapa u vodu i tamo se drži dok ne otpočne klijanje. Zatim se stavlja u kazan gde se suši. Ovako dobijeni proizvod predstavlja ječmeni slad, koji se meša sa vrelom vodom. Smeša slada i vode odlazi u drugi lonac gde se dodaje hmelj i počinje kuvanje. Posle kuvanja u odvojenom loncu ovome se dodaje kvasac i vrši se fermentacija. Njeno trajanje zavisi od vrste kvasca i vrste piva koju želimo da dobijemo. Na kraju pivo se pakuje i spremno je za upotrebu (to je i najboji deo).

Ovo je, naravno, veoma uprošćen prikaz proizvodnje piva, ali sve vrste piva prolaze kroz pomenute faze. Varijacije u dužini kuvanja, temperaturi i sastojcima pivu daju određen ukus, miris, boju i gustinu.


Zanimljivosti

U Vavilonu je postojao obicaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko on može da popije. Medovina je, ako niste znali, pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potiče današnji "medeni mesec".
Osim medovine, postoje još neka pića slična pivu: postoji na stotine različitih afričkih pića koja se prave od biljaka bogatih skrobom (npr. burukutu), u Japanu se pravi sake, u Kini samsu, a u Koreji suk (sve od pirinča), u Meksiku se pravi pulque (od kaktusa), a u Rusiji kvas (od razanog hleba).



U Engleskoj se u XVII veku koristila veoma specifična časa za pivo, tzv. yard-of-ale glass. Ta časa je dugačka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (0.5 l). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obično bilo "stopalo". Naravno, bila je veoma nepraktična za svakodnevnu upotrebu, pa je korišćenja za posebne zdravice.
Vikinzi su pre bitaka pili piće koje su zvali aul ("ale"), pa su u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a često i nagi do pojasa.
Tokom Drugog svetskog rata američke pivare koje su htele da vojnicima šalju pivo, morale su da ga pakuju u specijalne kamuflažne limenke.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003