 «Mi smo se rastali, beogradska publika i ja, u jednoj fazi koja je bila prelomna za mene...» Dvadesetpetog septembra 2002. godine naš poznati slikar Vlada Veličković, koji već nekoliko decenija živi i radi u Parizu, otvoriće tri izložbe u Beogradu: jednu u galeriji SANU, drugu u galeriji ULUS i treću u Francuskom kulturnom centru. U isto vreme. Neuobičajena praksa, ali dovoljno intrigantna kada se zna da on uvek ima nešto novo da pokaže...
 "Pre oko pet godina počeo sam da slikam «pejsaže» u kojima nema skoro ničega osim nekih rupa, gavranova, vešala sa pozadinom u dimu i požaru- jednom rečju, katastrofične situacije koje su nam vrlo bliske,» kaže slikar. «U užasu koji vlada našom planetom postoji kontinuitet koji se ogleda u mom slikarstvu."
«Pejsaži» na slikama zovu se «Raspeće», «Požar», «Rane»- kao i njegova prošlogodišnja izložba u Parizu. «Ova platna veličine 2,5 x 5 metara biće prestavljena u galeriji SANU jer samo veliki prostor može da primi ove ogromne slike; ULUS-ova galerija će prikazati radove na papiru, kartonu i sve ono što sam radio paraleno sa slikama. U FKC-u će se videti neki moji stari crteži koje sam čak i ja zaboravio.»
«Tradicionalno slikarstvo danas pokušava da zadrži svoje mesto koje je počelo da gubi pod pritiskom novih oblika vizuelnog izražavanja: video, instalacije, kompjuteri. Napad je masovan jer je brzina i multiplikacija svih tih «prozvoda» takva da sa malo napora može da se pokrije ceo teren. Kako slikarstvo, skulptura imaju svoje granice i površinu počeli su da se povlače. Zato se treba boriti kako bi umetnik kvalitetom i aktuelnošću svojih dela ostao na nogama. Bitka je očajnička ali ja sebe ne smatram ugroženim i ne popuštam.»
Vlada Veličković nastavlja da, sa mladalačkim entuzijazmom, radi po desetak sati dnevno.
Iz toga proizilaze još dve dve izložbe: jedna će biti u Strazburu, u crkvi koja nije u aktivnoj funkciji, a druga će biti rezultat izuzetno važne saradnje sa jednom velikom galerijom svetskog glasa «Za mene će ta izložba biti kruna celog mog galerijskog i muzejskog izlaganja.
Neću da vam kažem njeno ime,» smeje se Veličković, «osim da će izložba biti održana u njihovoj filijali u Londonu!
Zbog toga počeh da učim engleski jezik. Pomalo mi teško ulazi u glavu, ali bar da naučim toliko da razumem kritike i komlimente!»
J.K.
|
Arhitektura
