Dobro je ono što je prošlo
dobro je ono što nailazi
i čak je dobra
sadašnjost
U gnezdu opletenom od tela
živela je ptica
tukla krilima o srce
najčešće je zovemo: nemir
a ponekad: ljubav
u večerima
išli smo na bujnu reku bola
mogli smo se ogledati u njoj
od nogu do glava
sada
ptica je pala na dno oblaka
reka je utonula u pesak
bespomoćni kao deca
i iskusni kao starci
prosto smo slobodni
to znači spremni da odemo
U noći dolazi mio starčić
primamljivim pokretom zove
- kako se zoveš – pitamo uplašeni
- Seneka – govore oni što su završili gimnaziju
a oni koji ne znaju latinski
zovu me: mrtvac
Zbignjev Herbert(iz zbirke ’’Hermes, pas i zvezda’’) |
Arhitektura
