Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 TAJNA MATE HARI 13. 02. 2013.
U srcu Beča, na zadnjem spratu zgrade u stilu neoklasicizma, smestio se neuobičajeni enterijer: šareni zidovi, tavanice, šareni podovi, šareni nameštaj! Može li takva zbrka da obogati prostor. Može, naravno, kada je u pitanju rad arhitekte Denisa Košutića

Obući jedan prostor raznorodnim materijalima, svaki s drugačijem dezenom, umetnost je par excellence. I talenat koji miri nepomirljivo. „Inspiraciju sam našao u stilu dvadesetih godina prošlog veka,“ kaže arhitekta Denis Košutić koji živi i radi u Beču, „u misterioznoj mešavini jasnoće i tajnovitosti koju je za sobom ostavila plesačica Mata Hari. Stvorio sam zatvoren prostor koji izgleda kao pozorišna scena.“

Zašto sam ovde?

Ornamenti i oblici koji, iako gledani iz ugla svečanosti ili funkcionalnosti i kriju u sebi različita značenja koja bude raznorodne asocijacije, dominiraju celim prostorom stana. Ipak, koncept ostaje u čvrstoj realnosti svakodnevice. Kompozicija prostora na prvi pogled čini se haotična. Međutim, lako se prepoznaje mešavina savremenog i vintidž dizajna u bezbrojnim slojevima pažljivo planiranih slojeva delića raznih dezena: mešaju se funkcionalnost i preterivanje, ironija i ozbiljnost- šara sa životinjama, zlatne lampe; provokativne tapete i jednostavne linije nameštaja koji stvaraju novu simbiozu.






Možda bi izgled stana bio drugačiji da se arhitekta Košutić nije odlučio da upotrebi rad holandske dizajnerke Rašel de Jode, koja trenutno živi i radi u Parizu. Svoj posao je posvetila pitanjima: „Zašto smo ovde?“ i „Šta danas znači biti human?“. Ona proučava odnos između čoveka i predmeta u savremenoj kulturi. Tako se na zidovima mogu naći njene tapete na kojima su visoki soliteri Njujorka, dva muškarca obučena u crno i belo odelo, oko s jakom dozom svetla, manekenka koja pozira...Ovi ukrasni elementi, praktično ukras sam za sebe, ispunjavaju i ulepšavaju prostor.





Tapete ponovo u modi
Dizajn tapeta, koje svojom teksturom, bojom i dezenom zidu daju trodimenzionalnost, danas je očigledno prefinjeniji. Boje na njima vide se u najrazličitijim kombinacijama koje je osmislilo talenotovano oko arhitekte Košutića. U tako ukrašenom prostoru čak je i slika na zidu suvišna. Obično se za jedan prostor bira modeli tapeta iz iste kolekcije ili se kombinuje s jednobojnim neutralnim dezenima. Ali, ne i arhitekta Košutić. On je na zidovima spojio geometrijske dezene, stripove, umetničke „fotografije“ Rašel de Jode u crno-sivoj, crno-beloj boji koje odlično „priajanjaju“ jedne uz druge.






Da bi smirio svoju razbuktalu maštu arhitekta je na podovima postavio velike ploče visokog sjaja-bele boje. Tu i tamo postavio je i tepihe(„Kinnasand“), rukom rađene, sa crno belom šarom, kao i tapisone sa crno-belom „leopard“ šarom, sečene na licu mesta. Nameštaj je „prigušen“, mat lak(Wenge i Zebrano), stočić pored sofe Toma Diksona. U dnevnom boravku zlati se palma-holivudski ridžensi“ stil iz sedamdesetih godina prošlog veka, dizajner Nans Kegl, sto čija je gornja površina napravljena od izlomljenog akrilika. Tu su i podne lampe „Chaplins“(Moooi), pored sofe „Wall“ dizejnera Pjeroa Lisonija za „Living Design“. Vlasnici nisu dozvolili da se arhitekti mešaju u izbor umetničkih slika. Njihov izbor je pao na slike umetnice Mejn Shatije (što u prevodu s holandskog jezika znači „Moja beba“! Inače, pravo joj je ime Mari Blanko Hendriks). I zaista njene mirne slike sasvim dobro leže na zidovima prepunih šara, i na opšte zadovoljstvo porodice, zajedno s šarolikim tapetama, zaokružuju elegantnu i začuđujuće prisnu atmosferu.
Hrabro, nema šta!

Jelena Kaličanin
Foto: Lea Tictz


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003