Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 BRISTOL, ZOVEM SE BRISTOL 13. 02. 2013.
Na pedeset metara od zgrade Unutrašnjih poslova Francuske, na sto metara od predsedničke palate u kojoj trenutno stoluje Žak Širak, nalazi se jedan od najelegantnijih, najvećih i arhitektonski najoblikovanijih hotela u Parizu.



Ime mu je Bristol. U njega se ulazi sa poštovanjem. Oči su širom otvorene da upiju svaki detalj koji priča istoriju ekskluzivnog života ovog hotela tokom zadnjih devedeset godina. U elegantnom Holu Palate, u delu prema velikom vrtu, gospodin Pjer Feršo, generalni direktor hotela, priča jednu od najzanimljivijih istorija pariskog hotelijerstva.











Kada je 2.maja 1923.godine gospodin Ipolit Žame kupio, za dva miliona tadašnjih franaka, teren površine 2 000m2, zajedno sa starom zgradom u pariskoj ulici Fobur-Sent-Onore 112, tačno je znao da će njegova zamisao o luksuznom hotelu biti uspešna. Ali, nije prošao bez problema. Kada je započeo rušenje stare zgrade, podigla se prašina u javnosti: stara zgrada bila je vila grofa Žila de Kastelanea, izgrađena u stilu čiste Renesanse. „Zar će nam gospodin Žame svojim lukzusnim građevinskim ludorijama unakaziti ovo mirmo seosko mesto na kome još uvek pasu krave!“, grmele su novine.
Gospodin Žame, tvrdoglav i uporan, zaposliće arhitektu Urbena Kasana koji će izborom materijala koji ne zadržava prašinu i dugo ostaju beli i metalnom konstrukcijom, podići zgradu sa fasadom koja i danas ima moderan izraz.

Prve godine, hotel Bristol prevazilazi sva očekivanja gazda Žamea. Tome je uveliko doprineo novi šik–Lude godine Pariza. Posle teških godina rata Pariz otvara vrata najluđim događanjima, novim hepenizima, muzici, umetnosti. Pariz otkriva Žozefinu Beker u suknjici od banana, „Mali cvet“ džezera Sidni Bešea i ples čarlston u čijem se ritmu svi stresu i skakuću „sudarajuci se sa sopstvenim kolenima“...Koko Šanel, Balensijaga, Gres... uvode nove zakone u modu. Slikari, Holanđanin Mondrijan, Amerikanac Kalder, Španac Salvador Dali, Pikaso, kao i Šagal i Modiljani oživljavaju Monmartr. Cela ova vesela gomila novih umetnika privlači mnogobrojne goste sa svih strana sveta. Brodovi Normandija i Queen Mary dovoze putnike iz Novog sveta, Britanije i preko luke Avr i Šerbur dovode u Pariz ili ih, preko Pariza, odvode na Azurnu obalu. Hotel Bristol svakodnevno gosti dvestotina klijenata u sto osamdeset sedam soba raspoređenih na osam spratova.







Nismo valjda na buvljaku!
„Gospodin Žame će opet preduzeti rekonstrukciju hotela,“ kaže gospodin Feršo. „On želi više, lepše, luksuznije.“ Kupuje susedni napušteni karmelićanski manastir Sestara nade. Postojeći hotel opremljen je nameštajem u stilu Art Deko, a nameštaj u novom delu biće, odlučio je Žame, u stilu XVIII veka, tako dragog svim Francuzima. Žame poseduje hotel koji jedini u Parizu ima klimatizaciju(velika turbina smeštena u podrumu) i telefonsku vezu sa obližnjom poštom! Smatrajući da osvetljenje u kupatilima nije dovoljno jako, Žame će osmisliti „mitofar“, pokretno ogledalo na čijem je donjem uglavljena sijalica. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 27.maja 1940.godine, hotel Bristol dobija četiri zvezdice.

Nemci se približavaju Parizu. Žame podiže u podrumu hotela preteču atomskog skloništa i prihvata Amerikance iz američke ambasade u Parizu. U skloništu četiri kanarinca, izuzetno osetljivih na manjak kiseonika, spremnih na trenutnu uzbunu ukoliko se sistem za prečišćavanje vazduha pokvari. Imunitet koji su imali Amerikanci, jer još nisu bili ušli u rat, imunitet za Bristol takođe, privukao je mnoge goste. Hotel je ponovo živnuo: političari, diplomate, tajni agenti... susreću se u holovima i hodnicima hotela, na veliko zadovoljstvo grofova, vojvoda i ostalog plemstva koje uživa u ovoj čudnoj „koreografiji“.

Ulaskom Amerike u rat u hotelu Bristol nastanjuju se Nemci. Crni dani za Žamea, njegove službenike i ostale goste. Stiže arhitekta Izraelac Lerman, koga će Žame kriti u „nepostojećoj“ sobi i sa kojim će započeti nove planove o rekonstrukciji hotela. Veliki restoran je, tokom rata, pretvoren u depo za ugalj, Crnilo se zavuklo svuda-trebalo je sve očistiti. Arhitekta se joguni: „Gospodine Jame, vaš Art Deko restoran se otvara prema holu koji je u stilu XVIII veka! To nikako ne ide zajedno! Pa, nismo valjda na buvljaku!“Žame će dati arhitekti Lermanu odrešene ruke i tako će restoran dobiti izgled kakav je danas-stil Regens, ozbiljan i elegantan. U ovoj ovalnoj sali koja je nekada bila pozorište grofa od Kastelanea, Lerman će dati gostu osećaj elegancije, topline, posebnosti i intimnosti.







1954. U istoj ulici, broj 118, Pjer Karden otvara svoj prvi butik. U hotel stižu, nemački predsednik Konrad Adenauer, američke glumice Kim Novak, Morin O’Hara, Rita Hejvort, Ava Gardner, Merilin Monro, zatim Čarli Čaplin, Orson Vels, američki predsednik Truman, brodovlasnik Nijarhos, dirigent Herbert fon Karajan...Iste godine, najstariji sin gospodina Ipolita Žamea, Pjer, preuzima posao pomoćnika generalnog direktora. I njegova ostala deca, još njih šestoro, sreću se u hodnicima hotela. Gostima se to dopada jer u hotelu vlada porodična atmosfera.
Dvadeset trećeg maja 1964, Iipolit Žame, sedamdesetjednogodišnjak, u trenutku dok je pomagao službenicima da isprazne kamion sa jastucima i dušecima, pada na zemlju. Umreće dva dana kasnije od šloga. Sa njim, zadnjim velikim hotelijerom Francuske, završiće se vreme osnivača luksuznih hotela.

STIL OETKER
Ivon Žame, udovica Ipolita, prodaje hotel nemačkom društvu na čijem je čelu doktor Rudolf Etker će(nama poznat po pudingu),deset godina pre nego što će ući u Bristol, svom carstvu-Brenner’s Park Hotel & Spa u Nemačkoj, Park Hotel Vitzenau u Švajcarskoj, postati vlasnik čuvenog hotela Cap Eden-Roc u Antibima u Francuskoj.
Započinje, 1979.godine, velika rekonstrukcija postojećeg hotelskog prostora: podizanje letnje trpezarije, bazena, velikih apartmana i soba: „Ono što mi najviše odgovara u ovakvom prostoru je nešto nematerijalno, reći će dr Etker. „U pitanju je istorija, kultura, duša...nešto neizrecivo iskazano kroz vreme u prostoru ove palate, ugravirano u zidove i nameštaj.“
Danas je hotel Bristol čvrsta struktura, podeljena na dve celine: „La Residence“, novije krilo podignuto 1945.godine na mestu bivšeg Karmelićanskog samostana. Druga je, zgrada okrenuto vrtu, izgrađena u stilu XVIII. Visoke tavanice, tradicionalni francuski nameštaj iz tog vremena, zidovi prekriveni svilom, na njima originalna vredna umetnička dela iz iste epohe. Sva kupatila su obložena mermernim pločicama iz Karare. Smatra se da su ona najprostranija u odnosu na sva kupatila ostalih pariskih hotela.

Njegova žena, gospođa Maja Etker, će njegove ideje primeniti u unutrašnjoj dekoraciji. „Bolje je izvesti restauraciju jednog nameštaja nego kupiti nov. Zato u Bristolu postoji izvestan stil koji bi mogao da se predstavi kao porodična zgrada sa raznolikim sobama i apartmanina, svaka od njih sa drugačijim nameštajem, materijalima, osvetljenjem, gravurama i slikama, rečju, prostor koji širi sopstveni duh i sopstveni karakter.“ Zahvaljujući tome, Maja Etker je, preuzevši ulogu dekoratera, učinila samo jednostavne intervencije. Asistent generalnog direktora, Alin Žimo, provela me je kroz sobe i apartmane. „Nameštaj i detalji su uglavnom u stilu Luja XV, sa svojom fantastičnom ornamentikom i relativnom strogošću Luja XVI, sa malim uplivom Regensa, Direktoara i Ampira. Sve to zajedno daje nov stil: stil Bristol,“ objasnila je.“To je jasno vidljivo u apartmanu nazvanom Penthouse. Zahvaljujući ovakvom stilu hotel Bristol je danas savršena slika umetnosti Francuske.“




„Mislim da nijedan hotel u Parizu nema ni baštu ovakve veličine-1 200m2, “ kaže Pjer Feršo, koji je od 1993.godine na čelu ove kuće. Uređena je a la Francaise, okružena kolonadom belih stubova, azalejama i rododendronima, velikim magnolijama. „Kada sam došao u hotel pre desetak godina hotel je imao 190 soba, a danas-164. Prema davnašnjoj ideji Ipolita Žamea, ali i prema novim željama gostiju, koji hotel smatraju svojom drugom kućom, broj soba je smanjen ali metalnom konstrukcijom njihova površina metalnom konstrukcijom. Zahvaljujući otvorenosti dr Rudolfa i Maje Etker i mog sjajnog saradnika Vensana Smarela, hotel je dobio novo, još elegantnije ruho. Dobili smo novu klijentelu iz šou biznisa, mode, filma. Naravno, tu su i verni gosti sa Starog kontinenta, Ali i novi, sa Istočne strane Evrope. Među njima Vladimir Putin i Slobodan Milošević.“

I opet, hotel Bristol čeka nov život. „Smatrajući da su mir i diskrecija hotela za današnje vreme možda prenaglašeni, tražimo nove formule da udahnemo više živosti u atmosferu ali nikako da uznemirimo intimnost i privatnost naših gostiju,“ kaže gospodin Feršo. „To ne znači da odbacujemo baštinu. Naprotiv, okrećemo je prema budućnosti. I sam grb, danas zelene boje, koji je do sada bio grb engleskog grada Bristol postao je grb našeg hotela. U njemu su ucrtani naš lepi vrt, činija s voćem koja upućuje na zadovoljstvo i dva šarmantna jednoroga u zaletu ka nebu. Zelena boja postala je boja hotela Bristol, inspirisana vrtom, ujedno je i simbol renesanse i obnove.
Čeka nas još jedan veliki posao. Naime, kompanija sa dr Etkerom na čelu, otkupila je susednu zgradu koja se nalazi na uglu ulice Fobur-Sent-Onore i avenije Matinjon. Prema planovima, u prizemlju će biti restoran otvoren za publiku, na spratovima sobe će biti povezane sa postojećim Bristolom, sa izvanrednim pogledom na Pariz. Radovi na ovoj velikoj dogradnji započinju upravo ovog meseca!“
Očigledno da se hotel Bristol trudi da svojim gostima pruži nove udobnosti i da pritom zadrži svoje dugogodišnje dostojanstvo i auru najelegantnijeg hotela u Parizu.
Jelena Kaličanin





Copyright BONI Drenik d.o.o 2003