Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 KOCKA ŠEĆERA 28. 09. 2012.
„Radni naslov projekta našeg splava na reci Savi bio je - vila „Ljubica“. Tako tepam svojoj ženi. Ali, kada smo videli kakav je splav ispao, promenili smo ime u „Kocka šećera“!“, kaže beogradski arhitekta Vlada Slavica






Godinama su Vesna i Vlada tragali za zgodnim mestom kako bi postavili svoj splav na Savi. Kada se najzad pojavilo bilo je izuzetno skupo. Ipak, kupljeno je. Staru kućicu dali su majstoru Banetu koji je njima kasnije napravio novu. Za Baneta je to bio prvi put da podiže kućicu na splavu prema arhitektonskom projektu. Pravom.

„Kućicu sam radio kao da je najvažniji projekat na svetu! Trebalo je da ima sve, kao u stanu, u civilizaciji,“ govori arhitekta Vlada Slavica. „Zato se danas ničega ne lišavamo: mali frižider u kuhinji, veliki u ostavi, kupatilo, topla voda, klima. Spavanje: dve postelje na galeriji, dve rasklopive „u prizemlju“,kada dođu deca, prijatelji, kumovi...Nije teško projektovati mali prostor, već je to pravo uživanje!“
Treba imati sve kada se provodi pet tolpih meseci na Savi!

Kako je nastao mali prostor „Kocka šećera“ koji je, u stvari, mali stan? Pre svega, važna je analiza orijentacije splava prema vodi. Zatim solomonskko pitanje: burići ili pontoni?

Moja arhitektura
„Burići nisu prema ekološkom skladu. U njima se nalaze razni toksični materijali. Istina je da su jevtiniji, ali su pontoni stabilniji,“ obašnjava arhitekta. „Imam tri pontona postavljena u pravcu toka reke. Na pontonima stoji čelična konstrukcija koja podržava palubu. Njene dimenzije su 7,60x 9,00 metara, zajedno sa „stepenikom“ koji se pruža paralelno fasadi okrenutoj vodi. Široki „stepenik“ je tu da splavu da osećaj „infinity“, da se produžava u zelenkastu reku. Odlična ideja da se u i iz čamca lagodno popne ili siđe a da se ne padne u vodu. Jer, to je česta „zabava“ nesmotrenih Adadžija, naročito njihovih gostiju.







Danas su splavovi skoro prilepljeni jedan za drugi zbog nedostatka mesta i kasno otkrivenoj ljubavi prema Savi(Pre tridesetak godina samo su domaćice iz blokova 45 i 70 silazile na reku i prale tepihe). I gde je tu privatnost? Zato je arhitekta Slavica mere splava i oblik kućice projektovao u odnosu blizinu splavova koji ga okružuju. Jednoga dana, nagnuta nad mnogobrojnim skicama, vesna je upitala: „Zašto ne bismo odsekli jedan ugao?“ Tako je kućica zaokružila svoj oblik. „Ova dijagonala koja zaseca ugao kućice je ugao sunčevih zraka u letnje popodne,“ objašnjava arhitekta. „Zaštićeni smo od sunčeve toplote, imamo nesmetan pogled na reku i na blokove 45 i 70 na Novom Beogradu.“

Posebna priča je o krovu. Visina kućice je 2,10 metara plus konstrukcija plus galerija na kojoj čovek može da se ispravi. Tako je dobijena tačka najviše vidine krova koja se „nizvodno“ spušta za 14 stepeni. Tako je dobijen jednovodni krov, najčistija ravan, pokriven tegolom kanadeze. „Tegola je mogla da bude samo jedna,“ kaže arhitekta. „Objekat je beo, tegola svetlo siva. Specijalno je za mene donešena iz Italije!“

Ljubica-Vesna je zahtevala da iz kuhinjice gleda na vodu. Dakle, otvoren je prozor na nizvodnoj strani kućice. U kupatilu jedan mali je postavljen na zapadnoj strani; drugi u visini galerije, dok je celo stakleno platno vertikalni nastavak duplih vrata na uglu kućice.
„Malo punog, malo praznog. Sve mora da bude čisto, minimalno i diskretno,“ kaže Vlada Slavica. „To je moja arhitektura!“

Jelena Kaličanin
Foto: Nikola Ilić


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003