Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
 PRODAJA ZA SLAD...
 Samo napred
 Može li bez kav...
 ZVER 666
 Isterivač đavol...
 SUPERJAHTA, AVI...
 LJUBIMCI
 HRISTOS VOSKRES...
 PORŠE
 PROLEĆE
 U SRCU ZLATNOG ...
 NE VOLITE ORNAŽ...
 LORELAJ
 UMNETNOST KIĆEN...
 UMETNOST KIĆENJ...
 NOVOGODIŠNJA GR...
 NOVOGODIŠNJA GR...
 USKRŠNJE JAJE
 Samo virulentno
 Jeste li za tes...
 500 MILIONA EVR...
 AMERIKANAC U PA...
 VINO I ZVEZDE
 BRISANJE ISTORI...
 Test Dr. Fila
 Jadarit
 SAD GA IMA SAD ...
 Zanimljivosti
 Zanimljivosti
 BRZI VOZOVI FRA...
 Mila Jovović
 Hotel Frensisa ...
 Henrik Ibzen (...
 Najbolji novi h...
 Najbogatiji lju...
 Svastalice
 Legenda o „YAHO...
 Venčanja
 Lament nad kafa...
 Klaudija Šifer...
 Orlando i Kejt ...
 Ko bi rekao da ...
 Zima
 Dvor i vrtovi L...
 SARGANSKA OSMIC...
 Mala Nikol
 Ekspedicija na ...
 Naručivanje čas...
 Džejson Prisli
 DŽONI KEŠ
 Porodično okupl...
 Ljubimci
 Medeni mesec
 Beograd: Sećanj...
 Kako potrošiti ...
 Rekla Kazala 3
 Rekla kazala 2
 Rekla-kazala 1
 Renesansa Krist...
 Kineski zid sve...
 "Zasto monarhij...
 SEKSI SCENA SVI...
 Lebanon: Pucanj...
 SIROTI NOVINARI...
 Švarceneger u G...
 Virtuelni seks
 Najseverniji ev...
 Tatoo
 Istorija piva
 Lament nad auto...
 LAPSUSI
 Glodari napadaj...
 Svet prepun lju...
 Paolo Koeljo!
 Tajne templara!
 Glodari napadaj...
 Čudo neviđeno!
 Pobeda Letonije
 Spammers
 Nestao u Portug...
 Hoćete li jedno...
 OSTAO SAM BEZ D...
 Donje rublje u ...
 U carstvu brašn...
 TAJNA ALHEMIJE
 KRALJICA MERI 2
 Kaze se za
 [ Svi članci ... ]
Zdravlje








 Moždani ekstazi 25. 04. 2012.




Ženska torbica prelivena čokoladom najnoviji je izazov firme “Moskino”, poznate po originalnim rešenjima oglasnih fotosa. Neobičan spoj vrućeg, rastopljenog medijuma i hladne, veštačke kože nije uopšte slučajno izabran. Marketinški stručnjaci, bez sumnje, pažljivo prate najnoviju, psihološku literaturu koja čokoladu proglašava za moždani ekstazis

U svetskoj, prošlogodišnjoj, psihološkoj biblioteci izdvaja se bizarnošću teme naizgled marginalan naslov: “Zašto žene vole čokoladu” Debre Voterhaus (Sperling & Kupfer, Milano 1995). Autorka je stručnjak za zdravlje i ishranu, živi u San Francisku, a kurseve i seminare drži širom SAD i Evrope. Po gospođi Voterhaus, koja očigledno zna o čemu govori, tipično ženska, neurotična potreba za “nečim slatkim” zapravo je odgovor organizma na depresije, sindrom hroničnog zamora, razne tipove zavisnosti, bulimiju i prehrambenu kompulziju. Od svakih sto, anketiranih žena 68 je priznalo da opsesivno voli čokoladu; 50 odsto – da je voli više nego seks!
Nije ni čudo kad čokolada sadrži feniletilamin, supstancu koji se luči u situacijama jakih, emotivnih reakcija, teobromin, tvar sličnu kofeinu, koja pospešuje cerebralne funkcije, magnezijum koji stabilizuje raspoloženje... Ali, izgleda da su metafizičke odlike čokolade odgovornije za njen evidentni, psihološki uticaj: nijedna druga namirnica nije ni izbliza tako podatno topljiva u ustima. Retko koja druga hrana ima tako moćno terapeutsko dejstvo na tugu. A nema ni sličnog produkta koji u tolikoj meri simbolizuje ljubav i zahvalnost. Čokolada se, oduvek, diči i afrodizijačkim dejstvom. Feniletilamin je, naime, isti hemijski produkt koji se stvara pri orgazmičkom uzletu. Zato je relacija želja /droga/ zavisnost, koju sadrži čokolada, vid moždane ekstaze. Do te mere snažne, da su Mariji Antoaneti upravo kolači došli glave.





Pojednostavljeno objašnjeno, čokolada zadovoljava žensku hormonsku glad za šećerom i masnoćom. Posebno, u određenim danima u mesecu i u određenim životnim razdobljima.
MILOVANJE
Zato nije ni čudno što je čokolada, danas tipično ženski medijum umetničkog ižražavanja. Ne samo u kuhinji, gde je stolećima deo intimne alhemije spravljanja orgazmičkih, gastronomskih vrhunaca. Slasna, otužna, skupa, fekalna, ugodna, vragolasta, zločesta, detinjasta, mirišljava – čokolada je vekovima čekala da umetnici otkriju njene taktilne, lascivne, senzualne mogućnosti. Dadaista Marsel Dišan proročki je stavio čokoladne mrvice u recept svog vrhunskog ready made dela. Tri savremene umetnice, njegove duhovne kćerke, umesto u drvetu, kamenu ili bronzi, izražavaju se u čokoladi. Britanka Anja Galaćo, pored pištolja izrađenih od čokolade(!), svoje najnovije delo, sobu obojenu sa 63 kg lepljive, slatke, braon smese, simbolično naziva “Milovanje”. Kao i druge umetnice koje je koriste, Galaćo je do bola osupnuta podatnom prirodom tog medijuma koji mami na estetsku masturbaciju. Njujorčanka Dženin Entoni izložila je na Venecijanskom bijenalu 14 sopstvenih bista – od čega sedam izrađenih od čokolade: Pojedi me! Ipak, kraljicom senzualne umetnosti smatra se Helen Čedvik, koja koristi vruć čokoladni medijum na otvorenoj sceni. Njena fontana “Kakao”, vrhunac hepeninga prikazanog u Serpentinu, napunjena je vrućom čokoladom koja se pri povećanju temperature ponaša seksepilno, budući stalno na pola puta između tečnog i čvrstog stanja.
Iako se otkriće čokolade pogrešno pripisuje markizi de Sevinje, pre nego što je ta učena dama i dodirnula, požudnim usnama, svoju prvu šolju tamno braon napitka, kakaovac (Theobroma cacao), biljka Centralne Amerike visoka 4 –10 metara, rastao je vekovima u nedirnutim šumama Jukatana i Gvatemale. Maje su ga smatrale božanskim drvetom – tchacahona. Asteci, koji su potom osvojili istu teritoriju, uživali su, zavisnički, u plodu tchocoalt. Legenda kaže da se bradati, šumski bog Quetzaleolt, najverovatnije u trenutku nestanka Maja, popeo na splav i otplovio prema mestu zalaska sunca. Od tada su ga meštani čekali sa uvek pripremljenom čokoladom, za dobrodošlicu. Pili su je dok im ne bi pozlilo. Kada se bradati, španski osvajač Kortez pojavio izlazeći iz mora, Montezuma je poverovao da je to ON. Ta ga je zabluda koštala života. Umesto zlata, kome se Kortez pohlepno nadao, pokazali su mu brda kakaovca. Postavši zavisnik, konkviskador je shvatio da braon zrnca vrede koliko i žuta.





MORAL I ČOKOLADA
Španski kralj je prvi čokoladi pripisao svojstva afrodizijaka, pa su se svi Španci spremno prihvatili šolje. Odatle potiče fama o đavolovom napitku, koja se takvom brzinom proširila Evropom da je prvi tovar pristigao iz Vera Kruza prodat po paprenoj ceni. Uprkos pretećem epitetu, Klement VIII je 1594. godine probao šolju kakaoa, koju mu je gostoljubivo ponudio firentinski sveštenik po povratku iz Amerike. Neki naslednik Juliusa de Medičija ostao je u istoriji zapamćen kao veći katolik od pape. Taj pravovernik postavio je pitanje “da li čokolada prekida post” - jer su španske dame bile toliko lude za kakaom sa cimetom da su ga nosile i u crkvu. Učene rasprave crkvenih koncila na tu značajnu temu potrajale su stotinak godina. Izvesni madridski fratar napisao je argumentovanu tezu: “Da li je smrtni greh ako svešteno lice pije čokoladu pre mise?”
Spisateljica Magelon Tusen Samat u “Prirodnoj i moralnoj istoriji hrane” (Bordas, 1987) navodi geografske tačke puta čokolade po Evropi: naučnik Džon Džord Vokmer odneo je iz Napulja u nemačke države, 1641. godine. Dok je u Baskiji bila trijumf, Englezi su je zbog otpora prema Špancima, učtivo odbili 1657. godine, a kasnije su je pili samo u mešavini sa likerom. U Francusku je stigla u dva talasa, zahvaljujući brakovima kraljeva sa španskim infantkinjama. U listu “Mercure de France” iz 1682. godine, štampan je račun sa neke svečanosti u Versaju, gde se raskalašno služio kakao.
Spomenuta markiza de Sevinje, autorka 1.500 čuvenih pisama, koja se smatraju najvišim dometom francuskog, epistoralnog umeća XVII veka, velika ljubiteljka slatkog napitka, upozorila je kćerku da za vreme trudnoće izbegava čokoladu, podsećajući je na slučaj markize de Coetlogen, koja je tako raskalašno konzumirala pre začeća da je rodila malog dečaka, crnog kao đavo. Na dvoru se pakosno šaputalo da je markizi čokoladu u krevet donosio mladi paž, Afrikanac. U XIX veku, neki domišljati proizvođač čokolade uzeo je gospođu de Sevinje za amblem svoje marke. Ona mu je, kao što je poznato, donela sreću.





SLATKE INTRIGE
Jedan drugi zaslužni paž dobio je od Kralja Sunca eksluzivno pravo da proizvodi i prodaje u svim gradovima kraljevstva smesu pod imenom “čokolada”: u međuvremenu, pronađen je način da se ona topi i izliva. Otvoren je prvi butik u kvartu Sent Onore (1659) a 1690. ona osvaja i otmeniju, levu obalu Sene. Krajem XVII veka, prodaja čokolade postala je slobodna. Prva industrijski proizvedena čokolada inaugurisana je 1770 (Cholate et Thes Pelletier / Cie).
Prava velika fabrika bila je Menier u pariskom regionu, (1824). Danijel Peter je u Veveju 1875. kreirao prvu hranljivu mlečnu hranu za bebe. Isti genije stvorio je zaslađeni napitak neosetljiv na temperaturu – kondezovano mleko. A onda je došla čokolada, obožavani slatkiš, koji danas ima i vlastiti klub ljubitelja, među kojima i Sonja Rikiel, slavna modna kreatorka. Na upravo završenom skupu francuskih gastrokritičara, čiji je zadatak bio da isprobaju i ocene aktuelne čokoladne divote, degustatori se nisu lako odlučili kome će pripasti medalje: crnoj, mlečnoj ili beloj? Gorkoj ili slatkoj? Kompaktnoj ili punjenoj? To pitanje i nije nevažno kada se zna da Francuzi za čokoladu troše koliko i za bagete ili mineralnu vodu. I da kao i vino, čokolada ima svoje velike, prestižne marke koje proizvode slasna remek - dela. La maison du chocolat (Kuća čokolade) ukrasila je čelo liste koju su sastavili prestižni gastrokritičari. Njeni produkti, naime, poseduju “sjajnu ravnotežu gorkog i slatkog elementa u famoznoj čokoladi za kuvanje”. A “hrskavost seckanih badema u njihovoj mlečnoj čokoladi garantuje totalno nepčano zadovoljstvo”. Palet d Or (Zlatna paleta) firme “Bar le Duc” svrstava se u visoko cenjenu, luksuznu klasiku. “Laganu gorkost spoljne obloge dopunjena je raskalašnom topljivošću fila.” Dok firma “Le Roux” u svet šalje čokoladne bombone sa imenima iz snova (Kortez, Tantzor, Kira), “Richart” čokoladna savršenstva dizajnerski oblikuje u formu nakita, računajući na dominirajući, vizuelni efekat. Estetika ide do krajnosti u poslastičarnici menhetnskog restorana Le Bernarden. Žilber le Koze i njegova sestra Megi, glamurozni gastro par koji je rastao u Britaniji, kreira čokoladne deserte inspirisane ekspresivnim izrazom Džeksona Poloka (“Čokoladna bomba”) i genijalnim apstrakcijama Huana Miroa. Što samo potvrđuje tezu s početka teksta: između čokolade i umetnosti stoji znak jednakosti.





Mali leksikon čokolade

La ganache (punjenje, fil): mešavina kakao – slatka pavlaka, kuvana zajedno pre aromatizovanja. To punjenje osnova je većine filovanih čokolada.
Praline: smesa čokolade, špinovanog šećera i badema. Mogu biti mlečne ili gorke, crne čokolade.
Nugatina: sastav nekih vrsta čokolade (toblerone) sačinjeni karamela, meda i iseckanih badema što produktu daje hrskav ukus.
Guanaja: receptura mnogih tipova čokolade u kojoj 70 odsto sadržaja čini kakao prah (crna čokolada). Mlečne čokolade trebalo bi da sadrže bar 40 odsto kakao koncetrata.
Recept
Mousse au chocolat a la menthe (čokoladna pena sa nanom)
Tablu Nestle (desert) čokolade izlomiti na parčiće. Staviti ih na tihu vatru u posudu sa 4 supene čašike vode. Mešati, dok se ne dobije savršeno glatka smesa. Dodati drinky menthe Nestle i opet promešati. Žumanca šest jaja dodati u čokoladu, a zatim smesu lagano nasuti u šest staklenih kupa i ostaviti u frižideru bar pet časova, da se odmori. Pre služenja, ukrasiti listićima sveže nane.

Odlomak iz knjige prof. Dr Nede Todorović, »Hrana kao drugi seks«


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003