Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 STEPENASTA KUĆA 01. 03. 2012.




Delom kuća, rustična brvnara, savremena vila, čak „staklena kuća“, prostrana rezidencija dobila je ime po mestu na kome je podignuta: Kristi Bič. Smeštena je na južnoj obali Džorijanskog zaliva, dela velikog kanadskog jezera Huron

Kristi Bič rezidencija vlasnicima služi kao porodična kuća, letnja i zimska vikendica. Ovu zanimljivu eko kuću projektovao poznati kanadski arhitektonski biro ALTIUS. Bio je to nimalo lak zadatak. Naime, vlasnici su odlučili da se povuku u mirnije mesto, 150 kilometara od severno od Toronta, na obalu Kristi Bič. Želja je bila: mala kuća, zgodna za bračni par u penziji.

„Ali, šta da se radi kada imate decu, a ona imaju svoju decu?!“ uzbuđeno govori domaćica kuće. „S nama je takođe i moja majka. Početna ideja bila je da muž i ja podignemo kuću dovoljnu za nas dvoje, ali opet dovoljno prostranu da ugosti našu i mladju generaciju, naravno i prijatelje. U razgovoru sa arhitektom Grahamom Smitom iz biroa ALTIUS, shvatili smo, malo po malo, da će kuća morati da „poraste“! I u širinu i u visinu!“





Štedljiva vlasnica
Gospođa M, štedljiva ženica, morala je da nađe način kako da troškove, sada već poveće kuće, svede na minimum; a opet, kuća je morala da bude „najlepša u ovom otmenom kraju i da ima najlepši pogled na jezero“.

Uz nimalo lak zadatak da u prostor smesti četiri generacije, uz to da se kuća u potpunosti stopi sa okolinom, prvi potez arhitekte Grahama Smita bio je smanjivanje neusaglašenosti zgrade sa okolinom i harmonizovanje s pejsažom; zato je razigrao nivoe terasa, potkrovlja, gornjeg vrta, zelenog krova, kao i podne nivoe. Čak je i bazen tako postavljen da se stapa sa okolnom prirodom i omogućava lep pogled na Džordžijanski zaliv, zamagljujući granice između zgrade i pejsaža.

„Pasivni i aktivni elementi su vešto pripojeni dizajnu zgrade tako da se funkcija i forma neprimetno mešaju, sjedinjujući kuću sa okolnim prostorom,“ kaže arhitekta Smit. „Prozore smo okrenuli na zapadnu stranu; oni „skupljaju“ dnevnu svetlost i sunčeve zrake koji zagrevaju velike staklene površine. Trostruko staklo omogućava senku i izolaciju. Unutrašnja temperatura je prirodno regulisana preko velike unutrašnje toplotne mase kao i protokom vazduha s jedne na drugu stranu kuće kroz široka klizajuća staklena vrata, smeštena na severnoj i južnoj strani kuće; tu je i dimnjak i pasivnim ventiliranjem kao prirodnim osvežavajućim mehanizmom.“





Drugi korak bio je izbor materijala, takođe značajan u rešavanju arhitektonskih želja vlasnika kao i energetske efikasnosti. Bogato drvo u unutrašnjem prostoru pojačava zelenilo okolnog drveća u letnjem periodu. Ipe drvo se sjajno ukllapa u pejsaž s kamneim zemljištem tako da topografija daje geometrijsku sliku savremenog estetskog izraza.





Zidovi okrenuti prema susedima koncipirani su tako da im omogućavaju zaštićenost, naglašavajući pogled ka unutrašnjem dvorištu uokvirenim s tri strane, i fokusiranost se na zaliv.





Organizacija unutrašnjeg prostora podeljena je na zone: prizemlje s javnim i privatnim delom, u jednom je glavna spavaća soba vlasnika, kao i tehnički prostori, dok se na spratu deli na dva krila.

„Moj muž i ja imamo svoj privatni blok i veoma smo zadovoljni s takvim pristupom arhitekte. U isto vreme, deca, unučići ili prijatelji koji su u gostima, imaju svoj mir a deca svoj prostor za ludovanje!“





Sve sobe gledaju na unutrašnje dvorište, centralno mesto kuće koje omogućava pristup svim glavnim prostorima u prizemlju i mesto je okupljanja ove mnogobrojne porodice i njihovih prijatelja, bez ugrožavanja privatnosti suseda. Iznad svega pruža jedinstven pogled na zeleno-plave vode Džordžijanskog zaliva.





1.Porozan asfalt
2. Septička jama
3.Solarni grejač vode za bazen
4. Fotonaponska mreža
5.ICF-sistem oplate za beton koji je trajna izolacija za armirano-betonske zidove, podove, krovove
6. Dimnjak
7. Pasivni solarni dizajn-korišćenje sunčeve geometrije i lokalne klime
8.Geotermalni sistem
9.R9-najviši stepen izolovansti stakla(mešavina od betona do poliestera između dva stakla)
10. Visoko reflektujuća membrana
11.Pasivni ventilacioni sistem
12.Zeleni krov



Potpis ispod slika

Crteži
Osnova prizemlja
1.Dnevni boravak
2. Trpezarija
3. Kuhinja
4. Rekreativni prostor
5. Radna soba
6. Glavna spavaća soba
7. Ostava
8. Dvorište
9. Garaža
10.Spavaća soba s kupatilom
11.Toalet


Osnova sprata
1.12.Loft
13.Zeleni krov
14. Spavaće sobe
15.Toalet

Jelena Kaličanin
Foto: Greg Gannon, Altius Architecture




Copyright BONI Drenik d.o.o 2003