Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 LETEĆI TEPIH 24. 02. 2012.




Na jednom od najlepših mesta u Parizu, na preseku Keja Branli i avenije Rap, na obali Sene kod mosta Alma, s pogledom na Veliku Palatu i Ajfelov toranj, zida se ruska crkva i duhovni centar pravoslavlja

Ruska pravoslavna kultura i religija, izrasla iz duhovne tradicije, imaju izuzetno važnu ulogu Rusiji. Pre pet godina ruski predsednik Dmitrij Medvedev predstavio je predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju plan za izgradnju ruske Saborne crkve u Parizu.
Na konkursu su učestvovali mnogobrojne arhitekte sveta(čak 444!), među njima i nekoliko srpskih(arh.T.Garevski i arh.Cvijić). Pobedio je projekat ruskog arhitektonskog biroa ARCH-GROUP(Mikail Krimov i Aleksej Gorjainov) zajedno s francuskim studiom SADE Sarl (Society of Architects and Developers, Manuel Nunez Janovski). Ceo kompleks se nalazi na uglu tri ulice: glavni ulaz je na keju Branli vis a vis reke Sene, avenije Rap i ulice Universite.

Projekat se sastoji od tri glavna kompleksa-crkve, vrta i stare zgrade „Parižanke“. Preko skoro celog kompleksa lebdi staklena mreža obuhvatajući crkvu čijih pet kupola štrče u nebo na visini od 30,50 metara. Mreža se zavojito pretvara u ogradu duž avenije Rap. Svi režnjevi kupole su stakleni kako bi svetlost lako prodirala u unutrašnjost crkve. Na zidovima tradicionalno slikarstvo u stilu Anderja Rubljova, monaha i ruskog ikonopisca koji je slikao srednjevekovni manastirski asketizam i klasičnu harmoniju vizantijskog slikarstva. Pet svodova i tri naosa napravljena su od jakih blokova belog krečnjaka. Spoljni zidovi su debeli jedan metar!

Pet zlatnih kupola i tri naosa okruženi su velikim vrtom i delimično pokriveni hajtek staklenom mrežom. Ovaj egzotični detalj doneo je crkvi nadimak „Leteći tepih“! Okružena je staklenom ogradom koja je ujedno i fasada na kojoj će biti kačena obaveštenja o programima kulturne scene, slike itd.





Fleksibilnost prostora
Svi funkcionalni prostori zgrade, uključujući konferencijsku salu i izložbeni prostor, kao i semenište i parohijske sobe, smešteni su u rekonstruisanoj zgradi „Parižanka“. Svi prostori mogu da se upotrebljavaju s velikom fleksibilnošću. Deo ove zgrade na uglu( u kojoj je danas Meteo France) zadržava postojeću fasadu; drugi deo postaje moderna fasada od recikliranih blokova kamena uzetih sa dela uklonjene fasade.

Vrt je podeljen na tri dela: niži vrt koji se obavija oko crkve, terasast park i gornji na krovu zgrade „Univerziteta“. Sva tri vrta će se zalivati kišnicom koja se skuplja u cisternama. Specijalna instalacija omogućava osvetljenje i zvuk. Vrt je otvoren za posetioce. Zamišljeno je da vrt donese dah ruskog podneblja sadnjom ruskih autohtonih biljnih vrsta: breza, javor, lipa, jela, jasen...Vrt ima istu provršinu kao i sam teren na kome je pravoslavna crkva s pratećim objektima, kada se u obzir uzmu i mnogobrojne terase.

Ograda oko crkvenog imanja je sastavljena od duplih nereflektujućih staklenih ploča, omogućavajući veliku transparentnost. Svaka ploča je veličine 4x4 metara. Celu konstrukciju pridržavaju stakleni stubovi smešteni iza ograde na svaka četiri metra. Između ploča su prorezi koji poboljšavaju akustiku i sprečavaju da se zvučni talasi šire duž ograde koja se prostire 200 metara u aveniji Rap.





Francuski udeo
Romboidne trake paučinaste mreže ili „letećeg ćilima“-nastrešnice- nosi sama crkva i četiri stuba u vrtu, slična drveću. Mesta spojeva ojačana su vezivanjem debelim užadima. Na samom uglu terena nastrešnica polako prelazi i fasadu koja nije staklena. Napravljena je od rombova trouglastog preseka 5x30cm. Oni se sužavaju pri dnu čime se postiže veće osunčanje vrta ispod nastrešnice, tako da ceo prostor ispod nje liči na čipku!

Francuski biro SADE osmislio je način za pranje nastrešnice. Voda koja se upotrebljava za njeno pranje u isto vreme greje njenu površinu. Cilj je da se gornja površina staklene nastrešnice prekrije tankim slojem tekuće vode koju greje sunce. Topla voda se skuplja u rezervoare ukopane u zemlju kako bi očuvala toplotu kao što to čini termos. Na isti način greje se cela građevina. Na ovaj način štedi se struja tokom rada u kulturnom centru.





Upotreba prirodnih materijala(kamen, staklo) za izgradnju ovog kompleksa ima dobar efekat na funkcionalnost i spoljašnje okruženje u kvartu, poznatom kao jednan od najlepših u Paizu!
Jelena Kaličanin


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003