Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Džepni bon - ton 19. 12. 2011.
Iako odabrani narodi istinski uživaju u ritualu ispijanja čaja, taj ceremonijal sa Srbima ima isto onoliko zajedničkog koliko i ostali fini maniri. Postoji mnogo isprobavanih načina spravljanja čaja, od kojih je najbizarnija francuska varijanta mešanja sa šampanjcem.



Bio jednom jedan moćni car. Živeo je u dalekoj Kini i zvao se čen Nung. Jednog letnjeg dana, 2737. godine pre nove ere, odmarao se ispod svog omiljenog, divljeg, čajnog drveta kada je u njegovu zlatnu, carsku šolju upalo nekoliko mirišljavih listića. Car je popio napitak i, kako kaže legenda, osetio neopisivo blaženstvo. Kultura five o' clock-a potiče, znači, iz Kine, ali je Cejlon proglašen ostrvom čaja. Mnogo kasnije, naravno.Pre sto godina, ser Tomas Lipton krunisan je za kralja čaja. Škotlanđanin, rođen u Glazgovu, studirao je u Americi ali ga je ljubav prema napitku sa tri slova odvela na Cejlon, gde je jedan drugi, britanski podanik, mister Džejms Tejlor, 1860. godine zasadio prvu plantažu čaja na ostrvu. “Stigavši u Kolombo, znao sam o kulturi čaja koliko i Euklid o automobilu” – pisao je samokritično ser Tomas, svojim radoznalim prijateljima na Šekspirovom ostrvu. Kupio je četiri plantaže i zaposlio armiju od 3000 ljudi. Sledio je sasvim jednostavno načelo: “Direct from the tea garden to the tea pot” (Sa plantaže pravo u čajnik), što je za njegovu epohu bilo revolucionarno poslovno ponašanje. Prvi je pakovao čaj u male paketiće koji su nosili njegovo ime, što se pokazalo kao dalekovido marketinško opredeljenje.



Lipton čajevi posedovali su kvalitete koji su krasili tog džentlmena: rafinirani ukus, šarm. Ser Lipton je postao lični snabdevač kraljice Viktorije i blizak prijatelj princa od Gala. Verovatno harizmi “ser Čaja” dugujemo i uverenje da ako Englezi, možda, i nisu izmislili kišu, od čaja su, sasvim izvesno, stvorili pojam. Na čuvenom “putu čaja”, preko Azije, Afrike i Južne Amerike, nisu toliko važne “godine berbi” koliko slavni, čajonosni regioni “zelenog zlata” Sichuan i Yunnan u Kini, Nuwara Elyia na Cejlonu, Assam u Indiji... Jer, reč je o biljci iz otmene porodice kamelija (Camellia Sinensis – kamelija iz Kine ili japanska ruža) koja je kao pojam luksuza bila omiljeni cvet carice Žozefine i modne imperatorke gospođice Šanel. Latice divlje kamelije koriste se u južnoj Kini za prefinjeni aromatični čaj. Razlike među ostalim, bezbrojnim vrstama potiču od načina uzgajanja, mesta i vremena branja, tipa listova (koriste se celi, izmrvljeni ili fermentisani) i ostalih tajnih receptura koje se primenjuju pri biranju, valjanju, fermentaciji, sušenju i prosejavanju. I, naravno, pri kuvanju.
Crni, ili fermentisani, čaj potiče sa Cejlona, iz Kine, Kenije, iz Inđije (indijski Darjeeling je kralj crnih čajeva)... Klasifikacija crnih čajeva, preporučivanih posebno za jesen i zimu, bazira se na vrsti i kvalitetu njihovih listova: Flowery Orange Pakoe, uočljivog rafinmama, dobija se od prvih, mladih, nežnih izdanaka. Intenzivniji Pakoe potiče od nižih i kraćih listova, a Souchong i Pekoe Souchong se prave od starijih, širih listova.
Zeleni, ili nefermentisani čaj, proizvodi se u Kini, Japanu, Gruziji. Parafimisan lišćem nane preporučljiv je za proleće i leto jer najbolje gasi žeđ. Pošto neki to vole hladno, ideja o čaju sa ledom potiče s početka XX – og stoleća i pripisuje se izvesnom Ričardu Bličindenu koji se našao u Sent Luisu da bi na Svetskoj izložbi Amerikancima predstavio crni, indijski čaj. Bilo je pakleno vruće i nikome nije padalo na pamet da se zaustavi pored tezge sa napitkom koji se pušio. I sam ožedneo, očajni trgovac je u svoju čašu spustio dve kockice leda koje je prelio vrelim čajem. Tako je rođen famozni frape koji se pravi od kineskog, indijskog, japanskog ili cejlonskog čaja koji šire mirise iz prozirne čaše sa ledenom kondenzacijom, koja deluje kao primamljivo obećanje osveženja.



I standardni čajevi, mešavine više vrsta, imaju svoju, odabranu klasiku. Čaj retke elegancije Earl Grey delo kuće Twinings (kineski čaj i Darjeeling sa mirisom ulja od bergamota) i Darlington (sastavljen od blagih, indijskih čajeva), spadaju u cenjenu, aristokratsku rodbinu. Sledeću kategoriju čine čajevi sa mirisom voća i cveća i njihove delikatne mešavine kao Šumska jagoda – Ruža ili Pomorandža – karamel. U hramu Nj. V. Čaja, londonskom butiku Twinings, koji se smatra jednim od tipičnih simbola britanske kulture mešaju se, posle rigorozne selekcije, samo najbolji čajevi da bi se od njih načinile egzotične kombinacije u kojima se, ponekad, sjedinjuje po 25 vrsta. Vlasnici pariske čajne kuće Mariage Freres nude izbirljivim kupcima 450 različitih vrsta iz celog sveta, Tamo sve, do želea i kolača na bazi čaja, može da se proba, na licu mesta. Čajni bon ton propisuje da svakom trenutku dana odgovara određena, posebna vrsta. Za jutarnju krepkost preporučuje se naime, zdrav (sadrži vitamine A, B, C i fluor), stimulativni (tain i tanini), ima diuretička (rastvara masnoće, pomaže varenju) i tonizirajuća svojstva (omekšava kožu, produžava zdrav izgled posle odmora).Postoji mnogo isprobanih načina spravljanja čaja, iako se poznavaoci slažu samo oko 5 + 1 zlatnog pravila koja preporučuju da se, najpre, dobro zagreje čajnik, pa se potom stavi kafena kašičica čaja po osobi, plus jedna za ibrik, da se zatim čaj nalije vrelom (ali nipošto vrijućom) vodom, da se ostavi da odstoji, “da zri”, 2-5 minuta, da se promeša, odnosno protrese pre serviranja.Suptilniji koneseri umetnosti spravljanja čaja nikad ne piju čaj iz kesica. Kupuju ga iz vreća ili u konzervama. Oni se posebno muče sa vodom, jer ona “čini čaj”. Tvrda, hlorisana voda, bogata mineralnim solima, “kvari ukus”. Što je voda mekša (prirodna, izvorska, negazirana mineralna ili filtrirana iz česme) napitak je ukusniji. Perverznjaci vodu nipošto ne greju na električnom šporetu, a čaj drže isključivo u porcelanskim, hermetički zatvorenim posudama na suvom, toplom i često provetrenom mestu.
U Engleskoj se crni čaj, uglavnom, pije s mlekom. Na Tibetu mu dodaju ulje i so, u Mongoliji u zeleni čaj stavljaju med, mleko i papriku, u Kazahstanu crni čaj konzumiraju sa kumisom. U Evropi ga začinjavaju šećerom i limunom, u Japanu i Kini ga služe bez šećera i drugih dodataka. Čuveni engleski High tea (obrok za uz čaj) sastoji se od slanih i slatkih, toplih i hladnih jela – od mesnih pita i pudinga, preko.



sitnih kolača do celih torti. Sitni kolači, čajno pecivo, (amareti, firentinci) su suvi, prhki zalogajčići čiji se ukus najbolje ističe pošto ih zalijete gutljajem finog čaja.
Francuzi, koji su sa Lujem XIV postali zavisnici, čaj mešaju sa šampanjcem da bi bio francuski. Champagne au the je i naš recept za ovaj put:
Za 4-6 osoba preliti 10 gr aromatičnog čaja i 6 gr čaja sa ukusom vanile količinom od ½ l Volvac (ili neke druge izvorske, negazirane vode) zagrejane do 90 stepeni. Dodati dve kafene kašičice šećera (po mogućnosti tečnog, od trske) i ostaviti da se hladi u frižideru 1 sat. Pri služenju, u napunjene šampanjske čaše doliti šampanjac.
Živeli!

Odlomak iz knjige prof. Dr Nede Todorović, »Hrana kao drugi seks«



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003