Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 PEACH BARACK PRASKA BRESKVA MOMO 20. 05. 2011.
Prema »Knjizi planina i mora« mitološkoj kineskoj geografiji pisanoj u III veku pre nove ere, postojala je gorostasna breskva čije je stablo bilo široko 1.500 kilometara,...
... a koja je u svojoj krošnji krila Vrata duhova. Čuvari tih vrata su hvatali zle duhove mrtvih i bacali ih tigrovima. Velikom vladaru Huang Tiju palo je na pamet da ukloni čuvare, a da na vrata obesi njihove figure izrezbarene od breskovog drveta. Od tog vremena je u Kini običaj da se za Novu godinu iznad kućnih vrata stavljaju kipići od breskovog drveta kako bi otklonili zle sile
Breskva u cvetu je, zbog svoga ranog cvetanja, simbol proleća. Ona je u Kini amblem venčanja koje, kao i proleće, znači novi početak i plodnost.
Često su stablo i plod breskve simbol besmtrnosti. Breskva kraljevske Majke Zapada, Xi Wangmu, rađa svake hiljadite godine plodove koji donose besmrtnost. Besmrtnici se hrane breskovim cvetom ili breskvama sa planine Sui.U Japanu se priređuju Momo svečanosti u čast breskovog cveta. Momotaro je bio dečak koji se rodio iz breskovog cveta. Rodio su u dvorištu starog bračnog para koji nije imao dece. Dali su mu ime Momotaro jer momo znači breskva a taro se pridodaje imenima zdrave, rumene dece. Kako je bio odličnog apetita, brzo je napredovao. Sa tri godine je imao snagu odraslog čoveka. Ali, iskrsao je jedan ozbiljan problem. Naime, Momotaro je odbijao da govori. U to vreme su u selu dvoje starih vršljali demoni. Svake su noći krali, kidnapovali ljude i rušili kuće. Momotaro je slušao priče uplašenih ljudi i jednoga dana je progovorio. Izjavio je da želi da ode na ostrvo na kome žive demoni i da ih nauči pameti. Uz mnogo peripetija, a i uz pomoć breskovog kolca, to mu je pošlo za rukom.



Kod Tibetanaca breskva je sveto drvo. Svako je velika bila ljubav VI Dalaj lame, Cang Janga, prema devojci kada je napisao da tu devojku nije rodila majka, tu je devojku rodila breskva, poput cveta svete breskve njena ljubav kratko traje.U Evropu, tačnije Italiju, breskva je preneta u I veku naše ere za vreme vladavine imperatora Klaudija, velikog ljubitelja ovog voća. Iz Italije breskva je preneta u sve zemlje oko Sredozemnog mora.Prvi pisani podaci o breskvi na američkom tlu datiraju iz 1780.godine, kada je trgovac sa zapadne obale reke sv. Jozef u Mičigenu, Vilijam Barnet, zasadio voćku. Dolaskom kolonista plantaže bresaka postaju mnogobrojnije, ali postaju i unosan posao zbog lakog, rečnog, transporta do Čikaga, koji je bukvalno poludeo za ovim voćem. Međutim, 1866. breskovo drveće oboljeva i plodovi gube kvalitet. Da bi se sprečilo širenje »žute bolesti« u kojoj je plod naoko zdrav, ali bljutavog ukusa, voćnjaci se spaljuju. Ostaje samo nekoliko zdravih voćnjaka, ali se posao obnavlja. Zakasneli mraz 1906.godine uništava veliki broj stabala. Ostaju samo najjača, ali se posao ponovo obnavlja. I tako do prvih vagona-hladnjača. Koliko su Amerikanci neumereni u svemu što vole pokazuje i slika vodotornja u Južnoj Karolini, koji ima oblik breskve.
Iz Francuske nam stiže priča o breskvi »Melba«. Naime, gospođa Melba je, krajem XIX veka bila velika operska pevačica. Nedaleko od pozorišta u kome je nastupala bio je mali, neugledan restoran u kome je radio još neugledniji kuvar. Kuvar je bio veliki ljubitelj pozorišta i doživotni obožavaoc gospođe Melbe. Kako nijedan od pokušaja da se približi svom idolu nije uspeo, kuvar je tonuo u tugu i samoću. Jednoga dana dok je pripremajući dezert od bresaka razmišljo o svojoj neostvarenoj želji, pomislio je kako ga svežina i boja voća podseća na obraze voljene. I počeo je da ih rumeni i beli dodajući razne slatke dekoracije. Gost, kome je dezert bio namenjen, bio je oduševljen dobijenim slatkišem. Pozvao je kuvara i zapitao ga kako se zove desert koji je pripremio. Još uvek u svom svetu, kuvar je izgovorio samo jednu reč »Melba«. Ubrzo je breskva »Melba« donela ime i novac vlasniku restorana. A kuvaru? Umro je sam, bogat i tužan, i mu ime nije zaboravljeno, zvao se Eskofijer. A gospođa Melba? Ni ona nije zaboravljna. Ne zbog naslovne uloge u »Loengrinu«, već naslovne uloge u životu zaljubljenog francuskog kuvara, koji je njoj u čast pripremio ovakav specijalitet:



BRESKVA »MELBA«
4 krupne, zdrave breskve
4 kašike slatka od malina
pakovanje krem-sladoleda od vanile
sok od breskve
keks, vafli za dekoraciju
Cele breskve ubaciti, na kratko, u vrelu vodu. Izvaditi ih rešetkastom kašikom, brzo im oguliti kožicu, preseći na pola, izvaditi košticu i ostaviti da se ocede. Sada uzmite slatko od malina pa razmutite sa onoliko soka od breskve koliko je potrebno da se dobije gust sirup. Sada u ohlađenu posudicu za služenje stavite polovinu takođe ohlađene breskve, sa otvorom nagore stavite u svaku po kuglicu sladoleda i prelijte pripremljenim prelivom od malina. Ukrasite ih keksom ili vaflima i odmah servirajte uz fini keks ili piškote. Ovu breskvu možete pripremati i zimi koristeći već pripremljen kompot ili breskve iz zamrzivača.
I u naše krajeve je breskva stigla iz Italije, a najviše se gaji u okolini Smedereva i Grocke, zatim Posavini, na Fruškoj Gori, subotičkoj peščari i okolini Vršca.
Evo i nekoliko zgodnih recepata za pripremu bresaka:

BRESKVA U MARCIPANU
4 sveže breskve
2 kašike voćnog pekmeza ili želea
75 gr badema
1 jaje
2 prepune kašike šećera u prahu
125 gr ulupane zaslađene pavlake
po želji 1 kašika rume, trešnjevače, malinovače ili vinjaka
breskve potopiti za trenutak u vrijuću vodu. Svući kožicu, izvaditi koštice iostaviti da se ocede. Puniti polovine sa pola kašičice pekmeza ili voćnog želea. Poređati ih u vatrostalni sud tako da sečene površine budu okrenute nadole. Badem spustiti u vrijuću vodu, oljuštiti ga i samleti. Miksovati jaje, šećer u prahu, pavlaku (alkohol po želji) 1 minut, kao pire. Dodati badem. Breskve preliti ovim marcipanom, peći 5 minuta na umerenoj temperaturi. Možete ih ostaviti na hladnom, ali isto i servirati odmah, tople.







KUP OD SLADOLEDA I BRESAKA
500 grama svežih bresaka malo prokuvanih u vodi sa šećerom
1 likerska čaša likera od kajsija ili nekog drugog voćnog likera
125 grama sveže pavlake
25 komada ribanog badema
1 paketić vanilin-šećera
1 pakovanje krem sladoleda od jagoda
Breskve izručiti na đevđir, ostaviti sok na stranu i po želji ga servirati sa mineralnom vodom kao osvežavajući napitak. Oceđeno voće prebaciti u činiju, preliti likerom od kajsije ili nekim drugim voćnim likerom. Poklopiti i ostaviti u frižideru. Kuglice od sladoleda vaditi specijalnom ili običnom kašikom, prethodno, uvek, pokvašenom toplom vodom. Dodati naribani badem i vanilin šećer. Voće, pavlaku i krem sladoled od jagoda rasporediti u četiri čaše. Kup po želji ukrasiti finim keksom ili vaflima.



BRESKVE U PRELIVU OD KUPINA
4 sveže breskve
2 prepune kašike šećera
1 kesica vanilin-šećera
125 gr kupina
2 likerske čašice voćnog likera ili vinjaka
sok od ½ limuna
125 grama ulupane slatke pavlake
nekolko seckanih badema
breskve na trenutak potopiti uvrijuću vodu, izvaditi ih, svući kožicu i prepoloviti. U plitkom sudu zagrejati jednu šolju vode, šećer i vanilim šećer i kuvati breskve 5 minuta. Izvaditi ih i spustiti kupine, ali samo do ključanja. Skinuti sud sa štednjaka, ostaviti preliv da se ohladi. Na kraju dodati liker i limunov sok. Breskve prebaciti u činijice za serviranje, sa okrenutim sečenim otvorom na gore. Ulupati pavlaku, malo je ohladiti i špricem praviti male kupe na breskvama. Posuti ih prepečenim bademom i servirati uz preliv od kupina.

Konzerviranje bresaka za zimu je identično onom u poglavlju o kajsijama.

Odlomak iz knjige prof. Dr Nede Todorović, »Hrana kao drugi seks«











Copyright BONI Drenik d.o.o 2003