Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Glamurozni kult mineralne vode 20. 05. 2011.
Povratak prirod(nost)i, najpopularniji refrem devedesetih godina, podrazumeva i reotkrivanje bazičnih elemenata koji, zaista, čine život: čista, sveža, ukusna, izvorska voda prvi je među njima...Trenutno, divlja rat vodenih etiketa. Na planu dizajna ambalaže (i prodaje), Evian je No 1. “Petnaest godina filtriran u planini, dve sekunde kompaktiran u kuhinji” – glasi oglasni slogan za prvu, kompaktibilnu bocu (sistem redukcije ambalaže kompresijom) mineralne vode na svetu. Taj poen u trci za naklonost ekološki sve svesnije publike nije, uopšte, beznačajan. Kao, uostalom, ni marketinški prestižna Evianova svečana boca, kreirana za doček 1995. godine, dostupna samo izabranim sladokuscima, u strogo limitiranim, brojevima obeleženim, količinama. Ta staklenka izgleda kao da u njoj uopšte nije voda koja izvire u Haute Savoie, iznad Lemanskog jezera.Srebrnasto prozirna tečnost, u sofisticiranoj ambalaži, liči na tečnu mesečinu koja prodaje nadu – u zdravlje, vitkost, produženu mladost. List zelene salate i čaša mineralne vode, sa kriškom limuna – to je danas, u eri preobilja kojim se ubija bogati svet, idealni kultni, moderan obrok la nouvelle cuisine koja je iz jelovnika izbacila so, šećer, belo brašno,



masnoće i – zašto ne i sve drugo. To znači da je danas apsolutno cool naručiti samo čašu Eviana (nula kalorija), što je za zaklete antialkoholičare ushićujuće otkriće. H2O je definitivno u modi. O tome ne svedoče samo rastući procenti prodaje mineralne vode u svetu (10-15 odsto godišnje) nego i njihovo sve ekstravagantnije pakovanje. Tečni minerali, obavezni na najrafiniranijim trpezama, odevaju se u maštovite, šarene flaše: u Italiji – zelene (San Pellegrino), jer je voda za Italijane sinonim prirode; u nordijskim zemljama – plavičaste, kao led sa udaljenih glečera koji simbolizuju čistoću (švedska Ramlosa). Francuzi teže eteričnosti (Evian) kada nisu ekscentrični (Ty Nant u neočekivanom indigo plavom izdanju). Evidentno je da se kupac istančanog ukusa ne zadovoljava samo određenom vrstom vode: on podleže i ambalaži koja, ponekad, više liči na bočicu parfema.
Aktuelni bon ton nalaže i neobavezno ćaskanje o zadovoljstvima izvorske kapljice. Estete se okreću rafiniranijim vrstama koje stižu iz egzotičnih predela kao San Mateo, retka peruanska voda koja potiče iz kraja sveta poznatog pod obećavajućim nazivom “zemlja dugovečnosti”. Eliksir života, zdravlja i dugovečnosti, preko 25 vekova, voda i danas fascinira. Sveža, okrepljujuća, prohladna – ona telu daruje korumpirajuću čistoću i svežinu. Čineći njegov



pretežni deo, (oko 50 l) osnova je funkcionisanja svih organa, prirodni ovlaživač, koncentrisani koktel mineralnih soli i svih drugih hranljivih tvari koje, uz put, pokupi a eliminaciju oko tri litara te korisne otopine dnevno, telo mora da nadoknadi. U suprotnom, dehidrira i što je još gore – prerano stari.U vremenima kada aseptična sredstva i antibiotici nisu postojali, snaga vode bila je u lekovitosti. Banjske izvore, okupirala je evropska aristokratija: naši preci konzumirali su vodu, kao što mi danas uzimamo lekove. Česma u kući, bila je zadivljujuće otkriće standarda, dok se nije postavilo pitanje kvaliteta industrijski prerađene, bezukusne, nedovoljno čiste, hlorisane tečnosti koja je odbijala i notorne vodopije i kvarila ukus rafiniranijih jela i pića. Sasvim retke kulinarske knjige, delo suptilnijih autora, navode vrstu vode kao uslov određenog recepta. Jastog se, na primer, kuva iskljućivo u morskoj vodi. Ćuftetima se dodaje Selters da bi bili lakši, porozniji. Teške vode, sa mnogo kalcijuma i magnezijuma, menjaju boju svežeg povrća. Hleb, mešen sa vodom bez alkalnih mineralnih soli ima hrskavu, zlatastu koricu.Britanci i Kinezi pridaju najveći značaj vrsti vode za čaj. Voda sa dosta karbonata (“Knjaz Miloš”), koristi se za ukusne čevapćiće i proje. Recept za famozni čokoladni napitak restorana The Four Season iz Njujork Sitija, zahteva isključivo San Pellegrino, a Paula Volfert, autorka “Svete hrane” (Harper Row, 1995.) smatra da kuglice od povrća, koje se tope u ustima, treba praviti sa Evijanom ili Voricom. Ipak, šargarepa Vichy je svetski najpoznatiji recept koji počiva na određenoj vrsti vode.Vichy voda slankastog ukusa, penušava, bogata sulfatima, bikarbonatima, hloridima i kalcijumom. Potiče iz čuvenog izvora u centralnoj Francuskoj gde je Julije Cezar, dalekovido izgradio banju (spa). Gorkasto slankasti ukus te prastare vode sjajno uravnotežuje slatkoću šargarepe čiji se kolutići preliju Vichyjem da ogreznu. Doda im se, među prstima, soli i šećera, pa se dinstaju na tihoj vatri, dok voda gotovo ne uvri. Šargarepa se potom, začini buterom, pospe peršunom i servira. Već šezdesetih godina, bogati svet je počeo da pije sve manje vode iz česme i da troši sve više flaširane. Ta evolucija - nije preterano govoriti ni o društvenom fenomenu – obeležena je pojavom prve, plastične boce za vodu Vittel, lansirane 1968. godine. Pre tri godine, Paskal Martin, podrumar Opere, restorana pariskog Grand Hotela, sastavio je vodenu kartu koja sadrži najprestižnije produkte dvadesetak najizvikanijih svetskih izvora. U tom prvom svetskom vodenom baru, pored



tradicionalnih vrsta kakve su Evijan ili Perrier, gostima se nude manje poznate, a izuzetno rafinirane – od vrlo jednostavnih, kao voda sa izvora Grad Bois (1,9 fr) do Ty Nanta, vode suptilnog ukusa, koja potiče iz Pays de Galles. Bar je otvoren ekskluzivnom prezentacijom šik voda, kao da se radi o najplemenitijim vinima.Gama najprestižnijih, izvorskih kapljica podrazumeva i godinu punjenja, otisnnutu na etiketi! Iz restorana u modi, virus flaširanih voda inficirao je odeljenja velikih, evropskih supermarketa (Lafayette Gourment) što potvrđuje da je vodeni sektor u nezadrživoj ekspanziji. Naravno, potražnja pomodnih voda, čija cena prelazi tri franka, što se smatra psiho pragom, ostaje urbani fenomen klijentele višeg statusa koja trenutno posebno ceni vode koje stižu iz udaljenih oblasti i regiona polarnog kruga – iz Škotske ili Švedske, na primer. Vode danas putuju širom sveta, kao najkvalitetnija francuska vina.Ali, tu ne prestaje sličnost. Za oba pića postoje isti principi: današnji potrošač pije manje, ali bolje. U restoranu, pa i kod kuće, uživa u ukusu retkog Chateldona, omiljene vode Kralja Sunca ili Higlend Parka (čistunci samo tu, škotsku tekućinu piju uz viski). Kada je reč o ukusu, ljubitelji vodene kapljice, po pravilu, misle na čistu, svežu, eteričnu, alpsku, izvorsku vodu koje se svi sećamo iz detinjstva. Taj prepoznatljivi, “alpski” ukus ima zapravo više desetina vrsta vode, različitog porekla.Kult vode, gazirane ili negazirane, sa mnogo ili sa malo mineralnih soli potiče još iz doba Rimljana koji su, elaboriranim sistemom javnih kupatila, bili čistiji od naših savremenika. Mikelanđelo je bio obožavalac vode Fiuggi, Luj Paster je bio zavisnik od Bodorita čiji aktivni mehurići, bogati bikarbonatom, ne prestaju da igraju, pevaju i da se vesele. Banje su proslavile mineralnu vodu, ili je možda bilo obrnuto. Vittel (Vosges), lansiran 1853. bio je izuzetno popularno termalno kupalište u prošlom veku. Vichy (Allier) nazvan kraljicom među vodenim prestonicama, bio je mesto godišnjeg susreta velikana, a Evian, otmeno selo na Lemanskom jezeru, pola veka je okupljalo evropsku elitu, predvođenu Marselom Prustom i Edvardom VII. Sva tri, kultna žive danas drugi život kao nezaobilazne vodene stanice forme i razvijaju biznis sa lepotom, dijetetikom, dermokozmetikom (Vittel), antistres programima



Ty Nant – je zvezda kraja stoleća. Potiče iz izvora gazirane vode iz Pays de Galles i smatra se najčistijom koja je ikada probana ili analizirana. Preporučuje se za svečane prilike.S. Pellegrino – ta pucketava, alpska voda najpopularniji je među italijanskim, izvorskim napicima. Sadrži visok procenat minerala i blago gorči.Ramlosa – čuvena švedska voda, delikatno mineralizovana, prirodno je bezukusna ali zato lako veštački gazirana. Trenutno važi za prvu, evropsku, termalnu stanicu zdravlja.Arctic Water – neobična, gazirana voda koja stiže iz oblasti polarnog kruga. Ukoliko je u žutoj buteljci, znači da je aromatizovana limunom; u plavičastoj je u svom, prirodnom izdanju.Selters – voda koja potiče iz oblasti oko Štutgarta u Nemačkoj. Mineralizovana, gazirana, izuzetno je rafinirana i uravnotežena.Chateldon – smatra se aristokratskom vodom jer je lansirana za vreme Luja XIV i nezaboravnih svečanosti u Versaju. Potičući iz izvora u Overnji, izvrsno se slaže sa viskijem.Apollinaris – najpoznatija nemačka voda, zbog slankastog ukusa nije preporučljiva onima koji su na dijeti bez soli, ali je fenomenalna kao digestivFerrarell – ova ukusna, slankasta voda potiče iz oblasti severozapadno od Napulja. Pošto se pretoči, gazira se sopstvenim gasom. Odlično ide uz vino.Ferrarell – ova ukusna, slankasta voda potiče iz oblasti severozapadno od Napulja. Pošto se pretoči, gazira se sopstvenim gasom. Odlično ide uz vino.Volcan – novootkrivena vrsta, potiče iz vulkanskog pobrđa Overnje. Blago pucketava, preporučuje se u slučajevima poremećaja varenja i astenijeHighlend Park – ukusna škotska voda sve više je na ceni. Ljubitelji, međutim, imaju ozbiljnih problema da je pronađu u prodaji.

Odlomak iz knjige prof. Dr Nede Todorović, »Hrana kao drugi seks«


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003