 Sreća
Kad sam video zvezdu kako pada s neba, pomislio sam za sebe jedan svet; svet sa elipsoidnim, zelenim suncem, poput našeg.
Ali svet bezbojan, a pun; jer sam sam bio bezbojan i prazan i neprimetan u gomili drugih koji su odisali plavom, crvenom, žutom.
Znao sam da nikad neću uspeti da dosegnem sreću.
Kad je moj svet krenuo da pada, shvatio sam da je još neko, tamo negde, daleko, poželeo istu želju.
 Krug
Uzeli su mi sve.
Ostala je samo moja spoljašnost. Rekli su da će mi vratiti organe, kad im više ne budu trebali, ali je od tad prošlo mnogo, mnogo vremena.
Umorna sam.
Još samo jedan krug.
Ne mogu više.
Još samo jedan.
AD INFINITUM
|
Arhitektura
