Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 EL MONTE SAGRADO 07. 05. 2010.
Ako sanjate o savršenom spoju svog duha, tela i duše, pođite u Svetu Goru! Svetu Goru? Da, u spektakularno ekološko mesto u Taosu, gradiću u američkoj državi Novi Meksiko

Ekologija iznad svega!
Tomas Worrell, 2004


Putem koji krivuda planinom zvanom Hristova krv, prekrivenim crvenom prašinom koji podseća na onaj kod jordanske Petre-prolazimo pored stada bivola čiji je predak tibetanski jak. Ima ih mnogo, čitave horde,. Mesto je treće po brojnosti ovih životinja u Severnoj Americi. Jedno od stada koje broji stotinak bivola pripada Tomasu Vorelu, beskrompomisnom borcu za očuvanje čovekove životne sredine. Mi smo se upravo uputili njemu. Olaf, „jakeros“ ili gonič bivola (otac-Bask, mama Norvežanka- evropejci se odmah prepoznaju i združe!), vrbovao nas je da mu pomognemo u „brizi“ oko ovih velikih životinja. Ali, nama je bilo do đakuzija, masaže, opuštanja...

„Upravo sam zbog toga i podigao odmaralište „Sveta Gora“ na ovako zabitom mestu. U tome i jeste tajna!“ Ovim rečima nas je dočekao vlasnik, gospodin Vorel, kada smo izašli iz prašnjavog džipa ispred ulaza „Svete Gore“.

Ovaj šezdesetogodišnji Amerikanac, prijatnog glasa, zna za banje u Srbiji i zna da još nijedna nema kompletan wellness centar za kojim zapadnjaci tragaju. „Vaša Vrnacka bana (ne ume da kaže „nj“) pravi je biser, ali je pomalo bučna za naš ukus. Vidite kako je ovde mirno.

Vazduh vas miluje a vaše uho može da primi samo prirodne zvuke: šuštanje lišća, žubor vode, ćarlijanje vetrića, ptica poj...“

Rajska pastorala
Tomas Vorel je očigledno rešio da pokaže svetu da je zemlju moguće razvijati bez uništavanja i spase šta se spasti može. Dok smo popodne, osveženi, kretali u obilazak imanja na kome se nalazi ovo ekološko odmaralište, gospodin Vorel nam je ispričao da je završio antropologiju i sociologiju na univerzitetu u državi Virdžinija, doktorirao na univerzitetu u državi Tenesi. Kada je sve to pozavršavao, linijom manjeg otpora, kako sam priznaje, ušao je u porodični posao: sa 29 godina postao je predsednik Worren Newspapers, kompanije koja je izdavala 28 novina u 28 amerčkih država. Naš kolega (zahvaljujući čemu smo i bili njegovi gosti), gonjen neizrecivim nezadovoljstvom, otisnuo se u duboku Afriku gde je, gle čuda, doživeo prosvetljenje.
„Posle tog puta, osetio sam nezadrživo poštovanje prema prirodi, shvatio svu bioraznolikost Planete i potpunu povezanost svega sa svim.“
Da bi opravdao svoj novi put odmah je osnovao kompaniju Pet prstenova sa ciljem da se čuje glas američkih starosedeoca. „Verujem da se oni još uvek sećaju starih predanja o harmoniji životra sa prirodom, što smo mi ostali zaboravili. To znanje će možda spasiti Planetu i ono zato mora biti sačuvano...“


Čovek od akcije, Tomas Vorel je, ne časeći ni časa, osnovao Dharma Foundation, Milagro Centar za maloletnike u Južnoj Floridi, Thomas Jefferson Centar za zaštitu slobode govora u Šarlotvilu, država Virdžinija i najzad, Agama Centar u Taosu, utočište za starosedeoce i meditativna i duhovna verovanja i tradiciju.
O svemu tome nam je ispričao u jednom dahu, dom smo prelazili preko stena, stepenika, mostića, crvene zemlje Novog Meksika, pored zelenog žbunja, dok smo se probijali kroz tamnozelenu šumu, snimajući, kako bi kasnije na miru, ponovo proživeli predeo slikan dušom.
Prvi utisak je bio da se nalazimo usred okeana. Voda je svuda u Svetoj Gori. Kraljica mesta. Izbija iz nevidljivih procepa stena, pada preko gromadnih kamenova, izvire iz jednog zida i pada pravo u „rupu za kupanje“ u kojoj promiču zlatne ribice, pastrmke i-gosti! Voda neprestano grgolji u ovom suvom i pretoplom delu sveta, šapćući o životu, rastu i preporodu. Tek ćemo kasnije saznati da se to dešava zahvaljujući sistemu za reciklažu i čišćenje vode koji je koštao „samo“ 500 000 dolara! U bazen pun bakterija, riba, korenja biljki, puževa i svih mogućih „vodenih čistača“ upumpava se reciklirana odpadna voda. „Mnogi su zgranuti na pomisao da tretiramo vodu puževima,“ široko se osmehuje vlasnik, „ali navićiće se!“ Kupanje u vodi sa ljigavim puževskim sluzom?Hm? Baš i da ne probamo!

Šta jednu banju čini ekološkom?
Poznati sajt SpaFinder ekološka definiše odmarališta i banje kao mesta za ljude koji žele da se opuste, da izmaknu stresu i u isto vreme prođu edukativna eko iskustva. Smešteni su u prirodnom i zaštićenom okruženju, imaju organski vrt, prečišćenu vodu, sve su zgrade projektovanje po pravilima ekološkog stanovanja.


U njima se ohrabruje osetljivost na prirodno okruženje i netaknutu prirodu, u isto vreme promoviše well-being lokalnog stanovništva, njihovo očuvanje kulture i način tradicionalnog lečenja. Glavna parola eko banje je: „Najvažnije je da živimo u simbiozi sa zemljom umesto da ratujemo s njom!“

El Monte Sagrado, koji je otvoren 2003.godine, poseduje Living Machine, ekološki mašinski sistem za prikupljanje, prečišćavanje i recikliranje vode sa maksimalnom eko zaštitom zemlje.

Postoji i Biolarium, arhitektonski znalački osmišljen prostor u kome se, ne samo tretira voda, već se ona odatle koristi za zalivanje biljaka, voća i trave. U bazenu se voda bez hlora tretira Curoxin-om, tečnosti sa visokom čistoćom. „Vodu koju upotrebljavamo, samo pozajmljujemo,“ tvrdi Vorel, „i vraćamo je čistiju nego što smo je dobili. Solarni panoi koji su integrisani u arhitekturu zgrada, okrenuti su prema vodi. Čak se i kišnica skuplja i sprovodi u bazen sa ribama. Pored toga, cela banja se greje i hladi na geotermalni način.“

Posle četiri dana obilaska banje, zavalili smo se u udobne fotelje restorana De la Tierra i započeli iznošenje naših utisaka. „Sveta Gorrrrra!“, pokušava Tom da kaže na srpskom. Mnogo mu se dopala priča o našem Hilanadaru te je rešio da i on dobija hilandarski pečat.
Tom nas je zamolio da budemo iskreni u oceni El Monte Sagrado. I bili smo. Pre svega, nismo mogli da se naviknemo na sluzave puževe u „našoj“ vodi; bakterije su nas manje zanimale jer-bile su nevidljive. Dopalo nam se iskustvo koje smo stekli u El Monte Sagrado, iskustvo tela i uma. Mogli smo da biramo tretman lica i tela, fitnes programe, kao i terapije Zvuci i Vibracije, Intuitivni dodir, koje vas mogu odvesti, kako direktorka ovih programa, Ejmi MekDonal kaže, do dubljih mesta u vašem biću. Dopao nam se „Sveti krug“. U srcu ove banje nalazi se površina od 80 hektara, okružena pamuk-drvećem, u kojoj šušti voda iz vodopada i u kome se nalaze vodedene „skulpture“, drveni mostovi, jezero prepuno pastrmki i nepregledne površine koloritne regionalne flore. Ovde se opušta, meditira, razmišlja...

Dopao nam se smeštaj. Umetnici iz Taosa su se potrudili da ugode gostima, dizajnirajući svaki apartman na drugačiji način. Apartmani nose imena: Argentina, Kina, Japan, Marakeš, Meksiko, Maroko, Španija, Teksas...Casitas, mali bungalovi, slika i prilika tradicionalnih kuća u Taosu i okolini i koje je osmislio lokalni umetnik Džim Vagner, pune su nameštaja rađenog rukom. Majanska casita je urađena na sliku ove stare civilizacije, sa nežno zeleno obojenim zidovima koji podsećaju na džungle Jukatana. Naš mladi fotograf i njegova buduća žena, kao što smo slutili, izabrali su casitu Kama Sutra, pravo gnezdo za zaljubljene, u kojoj su proučavali slike parova u zagrljaju, ugravirane u nebo postelje i na drvenoj kadi.
U Tibetanskoj varijanti mogu se videti oblaci koji predstavljaju životne prepreke, a tu je, na jednom zidu, originalna ilustracija Bude iz XIII.
Casita Egipat- dizajn u slavu faraona sa hijeroglifima na zidovima, dok je u casiti Teksas upotrebljeno drvo, kamen, gvožđe..samo je nedostajao kauboj da se pojavi s koltom u ruci!
Plemenska casita nalazi se pored Biolarijuma. Ulazi se u privatan ograđen vrt. Prostor je ispunjen nameštajem i materijalima inspirisanim Afrikom: kožne sofe, grubo tesani drveni trpezarijski sto; u kupatilu se nalazi gigantski tuš kroz koji teče reciklirana voda.

Voleti prirodu
Dopala nam se i hrana. Šef kuhinje Kevin Greham uzalud nas je ubeđivao da probamo meso jaka. Preferirali smo pastrmku koja je bila „slatka kao med“. Restoran De la Tierra (Od zemlje) nudi hranu sa lokalnom tradicijom sa malim zanošenjem ka američkoj ishrani.
U „Svetoj Gori“ služe se organske bivolje šnicle a imaju i sopstvenog somelijea. Kevin kaže da je njegova hrana „sasvim klasična, ali sa pristupom svesti tela. Drugim rečima, hranu priprema na najprirodniji mogući način
Radi sa lokalnim farmerima koji svakodnevno donose svežu hranu za pedesetak gostiju.
Dopalo nam se i to što Tom Voren voli umetnost. Sa zidova neupadljivo gledaju dela Pabla Pikasa (Recicling Nude, 1968), Endija Vorhola Endi Vorhol, 1984, Džemsa Rozenkvista (Mute Transformation I, 1982)...

Upoznavanje Kuvarske škole Svete Gore, planinarenje, obilazak Taos puebla, splavarenje i vožnju kajakom na reci Rio Grande, jahanje na lamama, letenje balonom i obilazak mnogobrojnih galerija u Taosu i okolini, ostavili smo za sledeći put kada, na poziv našeg domaćina i kolege Tomasa Vorele, dođemo još jedanput.

Kao kruna naše posete ovom kraju sveta, Tom Vorel nas je pozvao da prisustvujemo važnom događaju: proslavi letnjeg solsticija. Kako smo se, srećom, upravo u tom trenutku našli u Taosu, imali smo priliku da in vivo vidimo i čujemo „Amerike stare glas“: poglavica Oren Lyons, iz Vučjeg plemena koje pripada Hautenozauna naciji sa severa države Njujork, nacifran prepoznatljivim indijanskim bojama, ovenčan vatrometom koloritnog perja, održao je govor na čistom engleskom jeziku u kome je slavio značaj i čistoću čovekove prirodne okoline. Za njim je grupa plesača, na čelu sa Rejčel Begbi, otplesala igru „Telesna svest“, što se pretvorilo u opštu igranku u kojoj smo i mi otplesali svoj indijanski ples i tako završili ovaj nestvaran pohod u „zemlju prirode i lepote tela i uma“.
Proučavati prirodu, voleti prirodu, biti blizu prirode. Nikada nećete pogrešiti.
Arh.Frenk Lojd Rajt


Jelena Kaličanin


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003