Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 O govoru cveća! 26. 06. 2003.


Proleće je. Prvi talasi toplote i snažni pljuskovi su nas sve pomalo omamili. Privlače nam pažnju mirisi i zvukovi zaboravljeni tokom proteklih meseci...

Čuj kako je noćas šum cvetova rečit,
Zbori nam o Novom s puno slasti mamne,
Prepun nesitosti, prepun čežnje plamne.
Iz svakoga cveta hoću po kap jednu.

Soneti, Milutin Bojić



Polako se uključujemo, svako prema svom ritmu, u još jedan, novi ciklus prirode čiji će početak, ovo proleće, za neke od nas biti obeležen najuzbudljivijim doživljajem – novom ljubavlju. Ako ne, tu su neke stare ljubavi i prijateljstva koja čekaju da budu osvežena. Vreme je da obnovimo svoje znanje o govoru cveća i biljaka.




Cvet sam po sebi, svojom bojom, nežnim i lepim oblikom ili mirisom privlači pažnju u carstvu prirode. Čoveku je verovatno bio prvi ukras i prvi poklon. Veliki korak u razvoju ljudske vrste je napravljen onog trenutka kada je naš daleki predak prestao da lupa toljagom voljenu osobu po glavi i umesto toga stidljivo joj pružio cvet uz izjavu ljubavi. Civilizacija je tokom svog razvoja mnogim stvarima dala novi smisao i dodala neko drugo, apstraktnije značenje. Cvet više nije samo ukras ili poklon već je postao poruka upućena osobi kojoj darujemo cvet. Eto, ne treba da brinete. Nije sve u tehnoligiji, elektronici i sl. Postoje i druga, lepša sredstva komunikacije.


Za sve one koji su u duši romantični ili za one koji žele da se izraze na jedan drugi način i ne plaše se eksperimenta, postoji rešenje. Na primer, ostavila Vas je voljena osoba. Nemate volje da se vidite ili čujete sa prijateljem niti imate snage da mu napišete par reči u pismu. Pošaljite mu hrizantemu, anemonu i karanfil. Ovaj buket bi predstavljao sledeću poruku: “Ja volim (hrizantema) a ostavljen(a) sam (anemona)! Jadno moje srce (karanfil)!” Prijatelj bi za ovu priliku ubrao cvet petunije iz bakine ili komšijine saksije i poslao Vam ga. Poruka je:”Nikad ne očajavaj!” U međuvremenu vam se vratila voljena osoba i Vi šaljete đurđevak:”Povratak sreće!”


Poruke!

Iz primera vidimo da određeni cvet može da ima značenje jedne kraće poruke. Inače, u govoru cveća, cvet irisa je simbol poruke.


BELA RUŽA – Dostojan(a) sam tebe;
BRESKVIN CVET – Tvoj sam zarobljenik!;
DALIJA – Dobar ukus.
KOPRIVA – Surov(a) si… (Dobar način da se osvetite!)
LEŠNIK – Pomirenje
LIJANDER – Oprez!
LJILJAN – Flert
ORHIDEJA – Najlepšoj!
ŠAFRAN LEŠNIK – Čuvaj se uspeha!



Simboli!

Neke vrste biljaka i cveća su postali simboli određenih pojava, stanja i sl., prihvaćeni u različitim epohama i kulturama.

PALMA – Pobeda
LOVOR – Slava
MASLAČAK, ZELENIKA – Proroštvo
DRAGOLJUB – Rodoljublje




Belo cveće je simbol čistote. Zimi, kada se sva priroda obavije finom, belom opnom, i najmanjii dah vetra načini trag u snegu. Belo predstavlja nešto nedirnuto, bezgrešnost i pravdu. Prema tradiciji, u Zapadnoj civilizaciji, venčanice su bele boje i dugo su mlade bile ukrašavane, naročito u Zapadnoj Evropi, belim cvetovima pomorandže.



CVET POMORANDŽE – Ljupkost i čistota neveste

O, nerandžin cvete mirisni i beli,
I mi smo ženici stigli iz daleka.
Carske tvoje kite sudba nam dodeli,
Jer nevesta žudno na žalu nas čeka.

“Narandžin cvet”, Milutin Bojić




BELA RADA – Nevinost
PUPOLJAK BELE RUŽE – Devojaštvo i čednost
BELI JORGOVAN – Čednost dečja



Osobine!


Cvetom se može neko opisati…

GLADIOLA – Jak karakter;
NARCIS – Egoist;
SLEZ – Ženska ambicija;
BUNIKA – Nesavršen;
BOŽUR – Stidljiv;
BRŠLJEN – Veran;
MAGNOLIJA – Dostojanstven;
ZELENKADA – Viteške vrline;
ZVONČIĆ – Postojan;
RAZLIČAK – Delikatan;
LOKVANJ – Elegantan;
DETELINA – Vedrog srca;
JAGORČEVINA – Vrlo mlad;
KAMELIJA – Savršena ljupkost;
HIBISKUS – Prefinjena lepota;
ORLOVI NOKTI – Rustična lepota;
ŠEBOJ – Večna lepota



Stanja i osećanja!

Cvetom čovek može da govori o sebi…

BADEM – Nada
KAKTUS – Toplina
PAPRAT – Začaranost
NEZABORAVAK – Prava ljubav
PLAVI JORGOVAN – Prva ljubav




Rodiće se mlado proljeće!
I svuda
Prosuće se miris plavih jorgovana…

“Proljeće”, Aleksa Šantić

DAN I NOĆ – Misli
BEGONIJA – Teške misli
GERANIJUM – Melanholija
ŽUTA RUŽA – Ljubomora
TAMNO CRVENA RUŽA – Stid
SUNCOKRET – Ponos, Oholost

U tužnom oku suncokreta,
Što nemo prati neba bludnje,
Tu su sve žeđi ovog sveta,
Sva nespokojstva i sve žudnje.

“Suncokreti”, Jovan Dučić


NEVEN – Bol
LAVANDA – Nepoverenje

Od davnina se lavanda koristila kao lek, kao dodatak kozmetičkim preparatima kao što su sapun i kolonjska voda i naravno, ne postoji kuća, u čijim se ormanima ne krije bar jedan paketić lavande. U Engleskoj, u Šekspirovo doba, cvetovima lavande su posipani podovi u kućama kako bi njihov opojan i prijatan miris osvežio prostorije i oterao moljce i druge insekte. Međutim, prema narodnom verovanju u žbunovim lavande vole da se kriju male, otrovne zmije i zbog toga su ljudi počeli da gaje nepoverenje prema ovoj biljci. Vremenom, lavanda je postala simbol nepoverenja.


Cvet je lep ali nije večan. Ako uzmete biljku sa korenom da bi oplemenjivala vaš životni prostor duže vreme, ona traži puno brige i ljubavi. Međutim, mnogo toga i daje.

Ne može se ničim meriti to što ona unosi život među ormane, stolice i police, što njena zelena boja pomaže vašim očima da se odmore, što vas jarke boje cveta zadive i orasplože a miris vas podseti na neke druge dane.

Zato, ne zanemarimo cveće i biljke u našim životima jer one mogu biti i nešto više od običnog ukrasa.

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni.


“Cvet”, Branko Miljković

Maja Poznatov



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003