Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 U KNEŽEVSKOM DOMU 25. 03. 2010.
Pariz, avgust 2004. Visok i stamen muškarac, sa dečačkim osmehom na icu, širom je otvorio vrata svog doma: „Srećan sam da vas dočekam u mom domu“, rekao je Knez Aleksandar Karađorđević, koji je upravo proslavio svoj osamdeseti rođendan, [irom otvarajući vrata svog elegantnog stana.


U velikom salonu uključen je televizor: uzbuđen glas sportskog komentatora objavljivao je najnovije rezultate sa Olimpijade u Atini. To je prvi znak da sam u domu koji se razlikuje od francuskog. Jer, kada uđete u francuski dom, sve je na svom mestu, nigde i najmanjeg znaka nereda, sve je udešeno za primanje, ne daj Bože da je uključen televizor. „Mi smo porodica koja apsolutno živi u ovom salonu“, kaže princeza od Lihtenštajna, Barbara Karađorđević. „Mi volimo da su nam knjige, novine, pisma, „pod rukom“, volimo da komentarišemo, da budemo zajedno.“
Njih troje, Aleksandar, Barbara i Dušan žive u stanu veličine 240m2 koji se nalazi u najskupljoj i najekskluzivnijoj ulici u Parizu-aveniji Montenj. Prve komšije su im Kelvin Klajn, Luj Vuiton, Kristijan Dior. Nešto dalje Nina Riči, Šanel, Dolče & Gabana... Zgodno mesto za izlazak. Kada se, na primer, održavaju promocije (a to se veoma često dešava) u ovim modnim radnjama ili u hotelu „Plaza Athenee“, koji se nalazi na istoj strani ulice kao i njihov stan, Barbara i Aleksandar izlaze „u papučama“. Komšinica, Ašraf Pahlavi, sestra pokojnog iranskog cara, stanuje preko puta pozorišta Comedie Francaise; tu su i mnoge druge krunisane glave...



ODISEJA PO KONTINENTIMA: 1941
Udobno zavaljen u fotelju, u ogromnom salonu, knez Aleksandar pita na svom odličnom srpskom jeziku: „O čemu ćemo da pričamo?“ „O prostorima u kojima ste živeli,“ odgovaram. „Ah, ima mnogo toga! Živeo sam u dvorovima, u kući kod bake i dede, u kući na obodu kenijske prašume, u vojničkim logorima, u „dvorištu“ versajskog dvorca i, najzad, u aveniji Montenj, u kojoj moja porodica i ja živimo, evo, već trideset godina!“

Sudbina će kneza Karađorđevića prošetati od evropskog kontinenta, preko afričkog i američkog, do indijskog potkontineta, da bi se vratio do evropskog. „Rodio sam se u Londonu a kada sam napunio godinu i po dana moja porodica se vratila u Beograd. Stanovali smo u Novom dvoru(današnja predsednička palata). Zatim smo se preselili na Dedinje. Kako je moj stric, kralj Aleksandar, živeo je na prvom spratu, a moja porodica na drugom, viđali smo se svaki dan. Kralj se često igrao sa mnom, pričao mi priče, lepo smo se zabavljali-dobro pamtim to vreme. Nisam išao u školu već sam, sa ostalom decom, imao privatne profesore koji su nas podučavali na dvoru. Tada sam naučio srpski jezik i ćirilicu, i srećan sam što nikad nisam zaboravio svoj jezik. Kada sam devedestih godina, posle mnogo vremena, došao u Beograd, otišao sam na Dedinje u Dvor. „Za moga muža“, uskače Barbara, „trenutak kada je ušao u svoju sobu bio je prepun uzbuđenja i emocija!“
„Jedan čovek me je uputio da idem desno da bi video tatinu kancelariju. „Pa ko je ovde živeo, brecnuo sam se, vi ili ja?“ Kada sam ušao u moju sobu shvatio sam da se ništa nije promenilo.“ nastavlja knez. „Sve moje igračke sa kojima sam se igrao do svoje osme godine, bile su na svom mestu; isto tako i knjige, nameštaj!“
Kada sam odlazio iz dvora, jedna osoba mi je tutnula nešto u ruku i prošaputala:“Pročitajte!“ Bio je to spisak inventara sa svim stvarima koje su postojale u trenutku odlaska moje porodice iz Dvora! Moje je mišljenje da bi stvari koje su popisane na toj listi trebalo da se, pre svega, vrate mojoj braći, po redu, a meni na kraju.“
Na leto, moja porodica je odlazila u Sloveniju gde je moj otac, pre nego što je kupio „Brdo kod Kranja“, iznajmljivao kuću na dva meseca, nedaleko od Bohinjskog jezera.
U Dvoru na Brdu boravio sam svakog leta tokom tri godine. To je bilo vreme kada su svi napuštali Beograd i odlazili na more ili u planine.”

Posle puča u Beogradu 27.marta 1941.godine, zajedno sa porodicom Aleksandar je krenuo na odiseju egzila. Stanova u kojima je kratko boravio, u Kairu, u Sudanu-ne seća se. “Kada smo stigli u Keniju, smestili smo se u kuću pored jezera, u mesto Najviša. Imao sam 17 godina i ubrzo sam se angažovao u vazduhoplovstvu Kenije. Leteo sam u Rodeziju i Južnu Afriku. Svoj stan nisam imao jer, kao vojnik, stanovao sam u vojnim kampovima.” Tek kada se porodica preselila u Johanesburg i iznajmila kuću, Aleksandar se smestio kod njih. U međuvremenu je leteo na Cejlon, u Indiju. Bilo je to u periodu 1945. i početkom 1947m kada sam se vratio u Englesku.


PROVODADŽILUK NA “AGAMENONU”
Sledeće dve godine stanovao sam kod bračnog para, prijatelja moga oca. Uključio sam se u englesko vazduhoplovstvo i postao linijski pilot. Kao linijski pilot, baziran na Trinidadu leteo sam na sve strane sveta,sve do 1954. kada je poginuo moj brat Nikola. Tada sam se vratio u London.
Kada je grčka kraljica Frederika rešila da uda svoju najstariju kćer, osmilila je bajoslovno krstarenje između grčkih ostrva velikom jahtom “Agamenon”. Tada su mnoge princeze, prinčevi, kneževići, baronese našli su svoje sreću, među njima i Frederikina najstarija kćer Sofija koja je tada upoznala svog budućeg muža Huana Karlosa, današnjeg kralja Španija. Ali, i Aleksandar Karađorđević je našao svoju srodnu dušu: bila je to Marija Pia, kćer poslednjeg italijanskog kralja Umberta. Venčali su se 1955.godine i nastanili nedaleko od Pariza, u elegantnom i plemićkom Versaju.
„Kuću, sa velikim vrtom, dobili smo od jednog prijatelja koji je posedovao 70 kuća širom sveta. Bila je stara, sa strašno starim nameštajem i tamnim bojama. Delovala je tmurno. „Slušajte,“ rekao sam gospodinu, „Marija Pija je mlada žena koja bi želela da živi u modernijem ambijantu.“ On je shvatio naše želje i dao dozvolu da promenimo nameštaj i ofarbamo zidove u mladalačke i svetle boje. Veliki vrt se pružao do ograde Versajskog dvorca, tako da je izgledalo kao da živimo na samom dvoskom imanju. Deca, blizanci Dimitrije i Mihajlo, kao i blizanci Sergej i Jelena, celo svoje detinjstvo proveli su u ovoj kući i vrtu i pohađali školu u Versaju.“Posle razvoda knez Karađorđević prešao je u Pariz i našao sladak stan u ulici Žan Guržon, takoreći na dva koraka od današnjeg stana u ome živi. Kasnije će saznati da je u istoj ulici stanovao 1857.godine izvesni Božidar Karađorđević koji je kreirao nakit. Predak!

VOLIM CVEĆE, VOLIM PRIMANJA
„Kada smo se Aleksandar i ja venčali živeli smo par godina u ovom stanu. Bio je mali ali sav ušuškan, pravo malo gnezdo. Međutim, kako i Aleksandar i ja volimo često da primamo goste, taj stan je posatao mali. Naš prijatelj nam je ponudio ovaj stan u ulici Montenj i mi smo prihvatili. Prostire se na 240m2, ima ogroman salon, dve spavaće sobe, radnu sobu, „moju radnu“ sobu, kuhinju, trpezariju. Naš prijatelj koji je ovde živeo imao je vrlo moderan nameštaj. Aleksandar je imao svoj nameštaj, slike, uspomene, a ja sam donela moj nameštaj i slike moje porodice iz Vaduca. Tako smo stvorili mešavinu starog i modernog.“
Inače, Barbara voli da menja stilove i periode. „Volim mnogo stvari ali ih nije lako održavati.“ Na okruglom stočiću u jednom uglu velikog salona, nalaze se medaljoni sa slikama članova porodice kneza Karađorđevića i prinčeva od Lihtenšajna; ordenje, stari upaljači. Na zidovima velike slike u teškim ramovima Velike vojvotkinje Jelene od Rusije, grčkog kralja Nikole...
MODERNA PRINCEZA
Na celom jednom zidu, između obaveznog kamina (koji itekako funkcioniše), biblioteka porodice Karađorđević-Lihtenštajn. Dva troseda presvučena modernim materijalom sa afričkim dezenom. veliki hit u unutrašnjoj arhiekturi u Francuskoj. I naravno, orhideje, koje svaka kuća koja drži do sebe ima na stolu salona.
„Svake godine menjam ponešto u stanu. Nedavno smo zamenili tepih crveno plave floralnog dezena. Prekriva ceo salon što nije mala površina: 60m2. „Ja volim udobne fotelje, pomalo nereda, njige, novine. Najvažniji prostor u našem stanu je moja „radna soba“. Naime, jednu od soba, okrenuta dvorištu, promovisala sam u „moju radnu sobu“. velika je i u njoj se nalazi mašina za pranje veša, daska za peglanje i sve potrebne stvari za održavanje stana. kada, ponekad, dođe Dušanov drug, on može u njoj da prespava, pošto je velika i ima dosta prostora i za deo za spavanje. Mogla je to da bude gostinska soba, ali je za mene ovakva mnogo praktičnija. Uostalom, u gradu i nije toliko važno, kao u unutrašnjosti, imati gostinsku sobu.“
Porodica Karađorđević prima često: prijatelji, rođaci, okrunjene i obične glave sede za ogromnim okruglim stolom u trpezariji. Na zidu veliki portreti Aleksandra, Barbare i Dušana, specijalna polica na kojoj se šepuri servis.specijalno napravljen za porodicu. „U zadnje vreme postala sam dobra kuvarica ali se moje umeće količinski zaustavlja do pet. Za veće večere iznajmljujemo kuvara, što je u Parizu običaj(osim ako ne pripadate porodici Rotšild). Ponekad imamo dva stola, za svakim po osam osoba. Za katolički Božić posebno ukrašavam stan, kao i za pravoslavni Uskrs, kada prema tradiciji idemo u pravoslavnu crkvu u Parizu.. Kod nas vam je sve komplikovano, sve u duplikatu.
Moderna priceza (Barbara je tzv. vladajuća princeza-njen brat je vladar države Lihtenštajn), „spoljni momak“. Dva puta nedeljno idem na pijacu; naročito uživam u kupovini sceća koga uvek imam u mnogobrajnim vaznama. Ostalo naručujem telefonom.“

„Dušan, poziva svoje društvo kada mi nismo u Parizu.“ kao i svi mladi sveta. Ovaj naočit momak od 27 godina, zaposlen u Tele Sportu, radi po ceo dan. Nedavno je bio u Beogradu gde je promovisao program svojih poslodavaca. Bio je i u Pržnu, na splavarenju... Bilo je to u „Sport kafeu“ u centru Beograda. letos je bio jedan od gostiju na velikoj zabavi u Monaku, organizovane u čast punoletstva princeze Šarlote od Monaka, kćeri Karoline od Hanovera i unuke vladara Renijea II. prestižna zabava na kojoj se pojavila cela zlatna mladež evropskog plemstva. Kojoj će se naš Dušan privoleti?
„Njegov otac i ja bi voleli da se venča sa osobom koja je sliča njengovom vaspitanju. Obično je san svih roditelja da im se dete venča sa prijateljevim detetom, jer onda poznajemo porodicu, koja ima slične misli i ideje kao i mi. A da li će to biti princeza ili potpuni autsajder, nebitno je. Ni odakle je.“ kaže Barbara Karađorđević. „Kada je bio mali učio je u Londonu, studirao u Kanadi; govori francuski, engleski i srpski jezik. „Ja sam Evropejac“, izjavljuje Dušan.
Ddakle, devojke iz Evrope, šta čekate?

Jelena Kaličanin
Foto:Žarko Vijatović



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003