Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Brazilska babuška 11. 04. 2009.
На
Ako se ikad zasiti arhitekture i počne da se bavi filmskom scenografijom, brazilski arhitekta Marsio Kogan će filmske scene smeštati u velike, male, visoke...-kutije!
Omiljen projektantski sistem projektovanja Marsija Kogana je-kutija. Jednostavna, prostrana, elegantna. To su precizno planirane betonske ili drvene letve, kamene kutije u kutijama, kutije na kutijama... To su kuće bez vidljive granice između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora. Slobodne površine, bez granica-kuće slobode!
Jedna od vila izgrađenih na ovom principu, najnoviji projekat arhitekte Kogana, jeste „Casa Panama“ smeštena u zelenilu, nedaleko od Paulista finansijskog centra Sao Paola. On voli da projektuje u Sao Paolu jer veruje da je on jedan od najinteresantnijih gradova na svetu. „Haotičan je, ružan, zagađen. Još mnogo toga nezamislivog se može reći o njemu! Ali, energija je fenomenalna, neuporediva, pozitivna, snažna. Mešavina svega ovog stvara jedinstven duh grada.“
Govoreći ovo, kao da je mislio na Beograd!
Vila „Panama“ konstruktivno je, dakle, projektovana u obliku drvene kutije, smeštene unutar druge betonske kutije ili sanduka, napravljenog od cementnih ploča i zida. Zajedno s drvenom kutijom određuje providnost i transparentnost prostora.
На
Moja arhitektonska lekcija
Prema želji vlasnika, umetničkog kolekcionara, projekat je osmišljen tako da se istaknu umetnički predmeti najnovijih dela brazilskih umetnka. Ona su raspoređena po celoj kući, od spavaćih soba do vrta. Vila se prostire na 250 m2 i sadrži prizemlje, dva sprata i veliki podzemni prostor u kome su smešteni garaža i tehničke prostorije.
Preko patija(na španskom jeziku-unutrašnje dvorište), u kome je zasađena grupa drveća, ulazi se u „distributivan“ prostor: odvade putevi vode u biblioteku, na prvi i drugi nivo i dnevni boravak. Stakleni klizni „zidovi“, skoro nevidljivi, prostorno povezuju unutrašnjost vile s vrtom.
На
Na gornjem spratu, široki hodnik koji povezuje sve spavaće sobe, ima ulogu umetničke galerije u kojoj su smeštene slike i skulpture. Dva prozora na njegovim krajevima primaju sunčevu svetlost i dodatno osvetljavaju umetnička dela (Sl.14-escultura+galeria).
На
Uz glavnu spavaću sobu smešten je ofis vlasnika vile. Okrenut je vrtu, uostalom kao i sve ostale sobe. Fasada je presvučena brisolejima napravljenim od klizajućih vertikalnih drvenih letvica. Brisoleji su u ovom pojasu Brazila izuzetno važni jer štite kuću od snažnih sunčevih zraka. U isto vreme stvaraju igru senki, zanimljivu za oko.
Na drugom nivou nalaze igraonica i prostor za rad koji su povezani s prostranom terasom presvučenom drvenim podom. Arhitekta je upotrebio kamen i drvo, tradicionalne brazilske materijale i pomešao ih s modernim materijalima kao što su prenapregnuti beton i plastika.
„Nije pitanje da li je kuća lepa ili ružna. Ono što mi smeta je preterivanje u današnjoj arhitekturi: skoro da je barokna i veoma skupa. Volim brazilski modernizam koji je započeo tridesetih godina prošlog veka sa arhitektima Luciom Kostom, Linom Bo Bardi, Oskarom Nimejerom, Rinom Levi i Alfonslom Rejdijem. Oni su bili moja arhitektonska lekcija. Zato volim jednostavan dizajn s mešavinom materijala koji su tradicionalno brazilski i koje obično suprotstavljam jedan drugom. Na način primeren čoveku.
Kako je rekao arhitekta Oskar Nimejer: „Život je mnogo važniji od arhitekture!“

Jelena Kaličanin
Foto: Nelson Kon



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003