Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 NORVEŠKI KUTAK NA DEDINJU 06. 10. 2008.
U srcu senovitog Dedinja, među najlepšim vilama Beograda, našla se i jedna koja bi komotno mogla da se nazove Španska. Ipak, u njoj je smeštena rezidencija kraljevine Norveške




Na strmini dedinjskog brda, osunčana zapadnim suncem, stoji velika bela vila koja u sebi čuva norveški duh. Gospodin Hokon Blankenborg, norveški ambasador u Beogradu, proveo nas je kroz ovaj srednjovekovni dvor u kome caruje jednostavnost i dobronamernost ove severne zemlje.

„Posle Drugog svetskog rata ovde se nalazio klub filmskih radnika,“ kaže gospodin Blankenborg. „Danas su naša vrata otvorena za mnogobrojne poslovne sastanke i manifestacije, jer se poslovi između naše dve zemlje neprestano povećavaju u pozitivnom smislu: na akademskom, vojnom, policijskpm, sportskom i kulturnom planu. Pre dve godine u Beogradu je gostovala Opera iz Osla, Telenor se pojavio na srpskom tržištu.
„Prvi put sam boravio u Beogradu davne 1974.godine. Sećam se Beograđana ali se ne sećam kako je izgledao grad, osim mešavine starog i novog, od divnih detalja na jednim do oronulosti drugih zgrada. Ali, Beograd nije fasada. Kao i danas i tada je bio veoma živ grad!“

Kao dugogodišnji parlamentarac stigao je u diplomatiju 2006. godine i, što je neobično za norveški sistem, akreditovan za ambasadora kraljevine Norveške u Beogradu. Rekavši „Mi ne dajemo mnogo na protokol“, gospodin Blankeng nas je proveo kroz ovo dostojanstveno zdanje u kome su se, od kada je izgrađeno 1936.godine, održavali balovi, seminari, konferencije, a danas mnogobrojne manifestacije koje zbližavaju Srbe i Norvežane. „Postoji sličnost između naših mentaliteta: svi ljudi i sve nacije su različiti ali uvek postoji i sličnost. Između Srba i Norvežana postoji istovetno osećanje dostojanstva i tvrdoglavosti. Moj veliki prijatelj Stoltenberg imao je običaj da kaže da smo iste inadžije!“

Svodovi i Munk
Nekadašnji vlasnici kuće, koja se I danas smatra jednom od najlepših u ovom delu grada, bili su Radomir Pašić, sin Nikole, predsednika predratne srpske vlade, i njegove prve žene, Rebeke-Bebeke Zotos. Očigledna ekstravagancija sposobnog biznismena i osvedočenog hedoniste Radomira Pašića, ostavili su Beogradu još jednu vilu bez premca, opet na Dedinju, u kojoj se danas nalazi rezidencija Indijske države(Vidi Kuća stil br.)

Asimetričan oblik građevine, fontana u atrijumu sa zasvođenim vitkim stubovima I njihovim, uglavnom, jonskim kapitelima, grubo okrečeni spoljni zidovi, znalačka upotreba svetlosti I senke, sve to ukazuje na španski romantizam, odnosno na stil španskih Nasrida, kraljeva Granade zaslužnih za izgradnju slavne Alhambre.
Unutrašnjost zgrade, smeštene na 10 000 kvadratnih metara terena, je monumentalna; sa svojom izuzetno visokom tavanicom i rasterom svodova u velikom salonu, podseća na srednjovekovnu crkvenu arhitekturu. Sva vrata su zasvođena i opervežena rezbarenim drvetom. Kamin je postavljen prema ulazu u salon i osvetljen s dva ogivalna prozora koja podvlače mavarski stil i daju prostoriji romantičnu atmosferu. Iznad mermernog kamina postavljena je debela greda čime se završava zid spušten s tavanice kako bi sakrio dimnjak. Na mermernom kaminu sa obe strane su izrezbarena srpska ocila.


Monumentalnost stepenica
Pod je prekriven pravougaonim pločama braon i oranž boje, neuobičajeno velikih dimenzija, obzirom da su rađene pre Drugog svetskog rata, u dve boje s vidljivim venama. Zidovi i tavanica su potpuno beli kako bi istakli grandioznost volumena i prava su podloga za slike: u salonu je okačeno nekoliko originala Edvarda i slika Else Kristin Kela.
Iz ovog velikog prostora široko stepenište, obasjano sa četiri ogromna ogivalna prozora, vodi na prvi sprat. Moćni friz stepenišne ograde, urađen od mermera s rezbarenim detaljima flore I faune, u čistom je srpskom stilu. „Gornji prostori nemaju neki specijalan karakter, čak se može reći da su vrlo obični, „iskren je ambasador Blankenborg. „ Kada iz donjeg reprezentativnog prostora dođete do privatnih prostorija na prvom i drugom spratu, prilično se iznenadite običnim sobama!“ Posle II svetskg rata, na druom I trećem spratu nalazile su se kancalariije. Oćigledna je bila namera graditelja da odvoji donji reprezentativni od privatnih prostorija.

Troja zasvođena vrata u trpezariji, koja može da primi maksimalno do 25 osoba, otvaraju se prema atrijumu. Rustičan kamin sa obe strane je “uokviren s ogivalnim prozorima, baš kao i u velikom salonu. Na zidovima slike srpskih i norveških umetnika, među kojima je i delo poznate norveške umetnice Kali Urstad.

Postoji jedan prostor u kome ambasador Blankenborg rado boravi. „U njemu održavamo konferencije za štampu. Uskoro ćemo ubaciti i kompjutere. Kroz lučni niski prozor šareni se cveće, zelenio u daljini Košutnjak...Najviše volim da sedim u ovom salonu; u njemu se odmaram čitajući... Osim knjiga koje sam ja doneo iz Norveške,sve pripada ambasadi odnosno norveškom Ministrastvu inostranih poslova. Moj sledeći korak je dopremanje stvari koje ukazuju na norvešku kulturu i tradiciju...“

U malom salonu u vitrina, nalazi se figurina u bronzi, vrlo karakteristična za Norveški umetnički izraz. „Predstavlja radnika u rudniku koju sam dobio od Centra za mir Severne Norveske(ova je iz Narvika) koji je poznat po rudnicima koji su povezani zeleznicom preko planina s Švedskom. Upravo je to mesto gde je za vreme Drugog svetskog rada bio logor s Srbima, nemačkim zarobljenicima, koji su su zidali drum u Norveškoj u najtezim mogućim uslovima i prema kome je snimljen čuveni film “Krvavi put”.

Norveška rezidencija je otvorena za mnogobrojne manifestacije i pripreme na kulturološkom srpsko-norveškom povezivanju, kao i za goste iz Norveške. “Prosle godine nam je u trodnevnoj privatnoj poseti bio minister inostranih poslova Jens Stoltenberg. Kako je njegov otac Torvald bio nekada ambasador Norveške u Beogradu, to je n anjega glavni grad Srbije ostavio brojne lepe uspomene. U Prokuplju postoji jedan momčić, sjajan violinista koji je stipendista naše vlade. Imamo veliku sreću što je s nama Ljubiša Rajić, profesor Fililoškog fakulteta, katedra za skandinavistiku, koji je stalna „institucija“ između naše i vaše zemlje. Veoma važna je i činjenica da od 2007.godine postoji direktna avio veza Oslo-Beograd-Oslo, www.norwegian.no, a tu je i Jat.

Tako će mnogi Srbi upoznati Norvešku a Norvežani Srbiju.“


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003