Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 MODERNA ŽENA 25. 09. 2008.
Edit Tomić, direktor i glavni i odgovorni urednik časopisa „Kuća stil“, marketing stručnjak u kompaniji „Simpo“, govori za „Bazar“ o svom detinjstvu, studijama, ljubavi, porodici, poslu

Pre petnaest godina stigla je iz Austrije, gde živela i radila nakon završenih univerzitetskih studija, savršeno naučila srpski jezik, udala se, rodila dvoje dece, tada siromašnom tržištu časopisa o dizajnu, arhitekturi i umetnosti predstavila časopis „Kuća stil“ i postala marketinški stručnjak u kompaniji „Simpo“. Koji su to važni trenuci koji su uticali na Edit Tomić da danas postane nezaobilazna ličnost koja kreira nov stil života žene u Srbiji?

-Ljubav! Sa mojim budućim suprugom upoznala sam se na sajmu nameštaja u Brnu. Susret s Draganom Tomićem, predsednikom kompanije „Simpo“, bio je za mene prva velika prekretnica u životu. Bio je to susret sa čovekom koji ima beskrajan životni optimizam, human odnos prema ljudima, maksimalnu hrabrost i profesionalnost u poslu, ozbiljnost i analitičnost u rešavanju životnih i poslovnih situacija! Danas su moji principi bliski njegovim: stajati obema nogama na zemlji, biti jasan samom sebi, biti zadovoljan. Biti uporan, ne živeti u oblacima. To je bio i susret sa čovekom koji je radio 12 i više sati dnevno. Tada mi je to bilo tada neverovatno. Dan danas Dragan radi od jutra do mraka, ali danas ga potpuno razumem. Ako čovek hoće nešto da stvori, mora tako.
Ova ljubav mi je donela još jednu prekretnicu u životu: preseljenje iz jedne u drugu državu značajno menja život osobe. Veoma sam srećna što je ta država za mene bila Srbija. U njoj se nikad nisam osećala kao stranac, kao, uostalom, i drugi koji dođu u Srbiju. Ljudi su ovde zaista neverovatni! Postoji ta toplina, a čini mi se da se ove posebna pažnju posvećuje gostima iz inostranstva. Stranci možda imaju neke primedbe kao što su one koje se tiču čistoće grada, smoga, zanemarivanje životne sredine i zelenih površina. Ali, niko nema primedbu na ponašanje Srba prema gostima, toplini druženja, duhovitosti.





Godine detinjstva

Do studija sam sa majkom živela u Brnu. Moja najlepša sećanja na detinjstvo bila su odlazak kod bake i deke na selo. Tamo se rodila moja velika ljubav prema prirodi i životinjama. Deka je bio strog i mene i moje male rođake učio da mu pomažemo u seoskim radovima. Tako sam naučila da negujem voćnjak, lozu u vinogradima... Bila je to potpuna sloboda. Srećna sam što i moje dve kćerke, Veronika i Simona, danas mogu to da dožive život na selu, jer često tamo odlaze sa mojom majkom. Tamo živi Petra, moja najbolja drugarica iz detinjstva, pa se njen sin i moja deca zajedno igraju u istoj ulici, u istim vinogradima kao što smo nekada ona i ja!
Moja škola je bila drugačija od ostalih: moderna, prostrana, svetla, sa velikim učionicama i odlično opremljenim stručnim kabinetima, kantinom i sportskim kompleksom sa bazenom. U takvom prostoru đak se oseća dobro i stimulisano. Kao aktivna osoba, bavila sam se plivanjem i umetničkim plesom, modernom gimnastikom, išla na časove crtanja i klavira. Od svih sportova najozbiljjnije sam se bavila skijanjem. Sa takmičarskim skijaškim klubom odlazila sam na treninge na Tatre ili druge planine u Češkoj. Naravno, morala sam pre svega da budem dobar đak! Ništa mi nije bilo teško, nikada mi nije bilo dosadno, i smatram da sam imala idealno detinjstvo.
Prve odluke o budućnosti donela sam kao sasvim mala: biću veterinar! Ali, pitala sam se kako ću se izboriti sa velikim životinjama?! Kasnije sam se okrenula arhitekturi: prosto sam gutala sve časopise o dizajnu, umetnosti, modernom nameštaju... Kasnije će se ovo interesovanje pokazati kao dobra baza za moj budući posao.

Godine majčinstva

Rađanje dece svakako je velika prekretnica u životu svačijeg života. Sa rođenjem dece normalno je da se proriteti menjaju. Čovek prestane da misli na sebe i počinje skoncentrisano da misli na decu. Sećam se da sam stalno razmišljala kakva ću majka da budem, kako da napravim dom-bazu iz koje bi deca izrasla u srećne ljude koji imaju vredne moralne kodekse i životne prioritete.
Nisam osoba koja ima strahove. Ne plašim se letenja avionom ili brze vožnje automobilom... Ali, od kad su se rodile Veronika i Simona, koje danas imaju 13 i 10 godina, počela sam da menjam navike. Verovatno svako kada postane roditelj počinje da izbegava rizične situacije, i roditeljstvom stekne ozbiljniji i zreliji pristup načinu života.
Moj suprug i ja smo srećni roditelji zato što su nam kćerke, pored škole, veoma posvećene i u drugim oblastima. Na taj način deca stiču nova iskustva i pozitivne navike za dalji život. Obe uče strane jezike i aktivno se bave sportom. Veronika se ozbiljno bavi skijanjem, u član je reprezentacije Srbije. Sredinom marta je postala državni prvak u slalomu i veleslalomu.
I sama sam, kao što sam već rekla, takmičarski skijala, ali nisam želela da se i ona time bavi, jer znam koliko je ovaj sport naporan i koliko može da bude opasan. U skijanju se naporno trenira pola godine, i onda kada dođe vreme takmičenja – samo jedan sekund nepažnje u trci dovoljan da propadne sav trud. Postoje sportovi u kojima greška može u toku igre da se nadoknadi, ali u skijanju-ne!
Simona se takođe bavi sportom: rekreativno skijanjem i tenisom,a ozbiljno je posvećena džez baletu i densu. Prošle godine je učestvovala na evropskom takmicenju u Sava centru. Ove godine je trebalo da ide u Italiju, ali klub nije dobio vize za svoje članove. Simona sjajno crta, išla je i na glumu...
U svakom slučaju, Dragan i ja se nikada nismo mešali u izbor hobija naše dece, osim što postoji jedini uslov -dobar uspeh u školi!

Godine braka

Dragan i ja veoma često poslovno izlazimo i putujemo. Praktično nemamo vremena za relaksaciju, i ponekad najradije nigde ne bih išla na godišnji odmor, već bih volela samo da sedim opušteno u bašti kod kuće, i da tako napunim baterije.
Naš brak dobro funkciniše. Moj suprug je Vaga a ja Ovan. Kažu da je to kompatibilna konstelacija. Veoma mi prija njegova smirenost, kao i njegova brzina reagovanja i hrabrost u poslu. On nikad ne plane, nema naglih nepromišljenosti.
Ovakav njegov karakter naveo me je da steknem izuzetno poštovanje za takve osobine i u poslovnom ponašanju. Uvek mi je govorio: „Broji do deset!“, a ja sam želela sve i to odmah! Tako sam od njega naučila da predhodno razmislim pre nego što reagujem na neku situaciju. Ali, ako posao traži brzu odluku-nema mesta oklevanju i odlaganju! Imam odgovornost prema mom timu saradnika na poslu. Kad je neko rukovodilac, i kada mnogi zavise od njegovih odluka, onda prosto mora da broji do deset, da razmišlja, ali da bez oklevanja reaguje u donošenju određenih odluka.

Rođenje Kuće Stil

Dragan i ja smo se venčali 1993.godine, a sledeće godine se rodila naša prva kćerka. U tom trenutku nije postojao nijedan časopis koji se bavio temom dizajna, arhitekture, umetnosti, kulture stanovanja. Zato smo iste godine doneli logičnu i srećnu odluku-stvaranje časopisa Kuća stil! Razvijala sam časopis dok sam čekala drugu kćerku. Radila sam do pred sam porođaj, a moji saradnici su se šalili svakog dana da bi možda bilo dobro da papire sklone sa stola, za slučaj da porođaj krene u redakciji.
Rad na ovom časopisu mi pruža mnogo zadovoljstva. Ovo je posao gde neprestano mora da se istražuje, kreira i prilagođava, kako bi čitaoci bili zadovoljni. Stalno osluškujemo čitaoce koji su naš apsolutni prioritet, i sve što radimo u Kući stil je podređeno njima. Koncept časopisa se stalno razvija, i zato sadržaj Kuće stil pruža čitaocima najnovije informacije i inspiracije u skladu sa duhom vremena, i zadovoljstvo koje nudi posmatranje lepote.
Svaki časopis koji se ozbiljno bavi kulturom i estetikom stanovanja treba da ima ozbiljne saradnike. Naši saradnici su pravi stručnjaci koji neizmerno vole svoj posao. Oni ulaze duboko u srž teme kako bi što bolje predstavili čitaocima neku ideju, svetsku tendenciju, stil... Isto važi i za fotografe koji su veoma posvećeni svom poslu i koji su zadovoljni isključivo fotografijama vrhunskog kvaliteta. Naravno, takva ekipa daje pravu težinu Kući stil. Srećna bih bila da i čitaoci sve to prepoznaju! Jedan Francuz iz Pariza, koji se bavi medijima, analizirajuci primerak „Kuća stil“, primetio je: „Kada želim da se informišem o zbivanjima u oblastima dizajna, enterijera, arhitekture i pripadajućeg lifestyle-a, ili kada samo poželim da nešto da promenim u kući, moram da kupim nekoliko francuskih časopisa koji se bave ovim temama. U vašem jednom broju mogu da nađem sve!“
Kuća stil je i meni mnogo dala. Promenila mi je poimanje estetike prostora, dizajna nameštaja i drugih predmeta. Informacije koje svakog meseca stižu iz celog sveta koriste mi i u profesionalnom, ali i u privatnom životu. Trudim se da ne opterećujem svoj dom nefunkcionalnim stvarima.Zato ne unosim u kuću nepotrebne, glomazne stvari koje bi mogle da guše prostor. Izuzetno volim svetlost, sunce, sklanjam zavese s prozora. Trudim se da sve što unesem u kuću bude praktično, minimalno i estetski vredno i harmonično, jer nemam vremena da se opterećujem suvišnim stvarima i njihovim održavanjem ili menjanjem, čime bih izgubila vreme koje posvećujem porodici.
Uređivanje Kuće stil mi je pomoglo i u odabiru lične garderobe. I tu obraćam pažnju na funkcionalnost: ne volim nakićenu odeću, ili suviše dominantan komad u čijoj funkciji moraju da budu svi ostali. Garderobu moram jako pažljivo da biram, jer sam često na putu, a ne volim da vučem veliki kofer. Zato volim komade koji se slažu sa više stvari, odnosno da sa malo stvari pravim više kombinacija. Iz tog razloga mi se dopada garderoba koju prave Max Mara, Verica Rakočević, Zara, Armani. I u privatnom životu svodim garderobu na jednostavnost i praktičnost.

Stvaranje novih brendova

Druga oblast mog poslovnog života je marketing i razvoj novih proizvoda. To je vrlo zanimljiv, kreativan i odgovoran posao. On počinje od analiziranja tržišta u celini, zatim se istražuju pojedinačne oblasti u kojima su slični proizvodi. Ovaj posao podrazumeva, osim stvaranja i razvoja novih proizvoda, i negovanje i prilagođavanje postojećih aktuelnom tržišnom okruženju.
Kada sam, početkom devedesetih, došla u Srbiju, na tržištu se nudio prilično kabast nameštaj, pre svega tradicionalnog ili čak ruralnog izgleda. Razmišljala sam kako će te ogromne garniture, vitrine ili spavaće sobe izgledati u malim prostorijama. Na tvrdnju da „ljudi baš hoće te velike, šarene komade“ rekla sam: „ možda nemaju drugi izbor, hajde da im ponudimo nov dizajn“. Zato sam počela da predlažem i podržavam dizajn svedenih, modernih linija. U uverenje da je takvo opredeljenja isplativo dodatno me ubedila i saradnja i susreti sa svetskim dizajnerima i vodećim ličnostima iz branše, na primer susreti sa gospodinom Busnelijem, vlasnikom italijanske firme B&B, koji je uvek išao ispred vremena. Za izgradnju poslovne zgrade svoje firme angažovao je tada još nepoznatog arhitektu, kasnije nama svima poznatog po projektu Pariskog Bobura – Renza Piana.
Čvrsto verujem da se i u Srbiji može pokrenuti proizvodnja vrhunskog svetskog nivoa. To pominjem jer često se, nažalost, srećem sa apriori mišljenjem da je sve što je strano bolje od domaćeg. Bespotrebno, štetno i tužno je potcenjivati svoje i gledati samo tzv. beli svet. Na kraju, najveći broj ljudi u ovoj zemlji živi od domaće proizvodnje.


Srpski uspesi

Na primer ove godine na najvećem svetskom sajmu nameštaja u Kelnu, gde je Simpo izložio svoje kolekcije, dokazalo se da nameštaj iz Srbije stoji rame uz rame sa nameštajem poznatih svetskih proizvođača. Naš program je dobio najveća priznanja vrhunskih profesionalaca. Uspeh Simpovog nameštaja ogleda se i u tome što je lično vlasnik g-din Roš za svoj lanac salona ekskluzivnog nameštaja, Roche Bobois, odabrao veliki broj modela. To kako naš nameštaj deluje pokazuje i slučaj kada su ljudi razgovarali na delu štanda gde je bio izložen nameštaj iz naše nove ekskluzivne linije Enviro collection, i tek kada su razmenili vizit karte saznali su da je nameštaj iz Srbije. Nisu mogli da veruju. Bili su ubeđeni da je reč o italijanskoj fimi. Sa jedne strane, to treba smatrati komplimentom, ali još jednom ponavljam da ne mora sve što je kvalitetno i dobro dizajnirano obavezno da bude iz neke zapadne zemlje.
Od druge polovine devedestih maksimalno sam se posvetila marketingu, ovom izazovnom i izuzetno zanimljivom vidu rada. Imala sam nekoliko proizvoda koji su bili uspešni i koji su se razvili u poznate brendove. Jedan od njih je voda Rosa. Dragan Tomić, moj suprug, je dao ideju da se sagradi fabrika vode na Vlasini, na 1550 metara nadmorske visine. Većina je na projekat gledala sa nepoverenjem, jer je vladalo mišljenje da se u Srbiji iz flaše pije samo kisela voda. Bila sam upoznata sa kretanjima u svetu u toj oblasti, i zadatak razvoja novog proizvoda i brenda Rosa predstavljao mi je veliki izazov. Verovala sam da će i ljudi u Srbiji prepoznati korisnost čiste, izvorske, planinske vode, uprkos tome što je «negazirana» i “nekisela».
Moje ogromno angažovanje i rad čitvaog tima rezultirao je stvaranjem navike konzumiranja negazirane flaširane vode kod većine ljudi. Tako je Rosa postala neizostavni deo mnogih domaćinstava u Srbiji. Voda Rosa je na sebe skrenula i pažnju najvećih svetskih firmi, kao što su Coca Cola, Nestle i Danone. Njeno tržišmo učesće od 30 %, i status najprodavanije vode značili su ogroman uspeh.
Stvaranje proizvoda koji nije postojao u zemlji, i koji je za samo nekoliko godina izazvao interesovanje najvećih multinacionalnih firmi, za mene je veliki podsticaj da i u drugim projektima učinim slično.
Jedan od mnogih projekata na kojima sam trenutno angažovana je i razvoj čokoladnih proizvoda fabrike Kondiva. Koncept Smilies pralina je postavljen i razvijan u skladu sa najnovijim svetskim kretanjima, na bazi vrhunskog kvaliteta čokolade i svih drugih sastojaka. Ovo su čokoladice koje se po svemu razlikuju od ostalih proizvoda na tržištu, i svojim kvalitetom ali i optimističnom pojavom osvojile su simpatije potrošača.
Što se privatnog života tiče, ma koliko to možda uobičajeno zvučalo, ipak svi znamo da su najvažniji zdravlje, porodična sreća i što više slobodnog vremena provedenog sa decom.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003