Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 ROMANTIČNA VILA 12. 12. 2007.
„(naslov je dat zbog povezanosti sa stilom u kome je građena-srpskim romantizom)
Postoji u Beogradu jedna vila zagnjurena u prostrani park prepun visokog drveća. Sazidana u stilu srpskog romantizma, danas rezidencija države Grčke, jedan je od retkih i skupocenih bisera srpske arhitekture u Beogradu.Čim je juna 2005.godine stupio na dužnost ambasadora Grčke države u Srbiji, gospodin Kristos Panagopulos preduzeo je ulepšavanje ove vile koja će biti njegov dom tokom službovanja u Beogradu. „Grčka država je ovu vilu kupila sredinom prošlog veka, uoči prve posete grčkih zvaničnika posle Drugog svetskog rata. “Po dolasku u Beograd, preduzeo sam doterivanje rezidencije. Ipak, najviše volim park oko kuće. Mislim da je najlepši u Beogradu,” kaže sa oduševljenjem gospodin Panagopulos.Sama kuća je takva da se odmah smesti u srce svih onih koji je ugledaju. Zahvaljujući izgledu konaka deluje kao arhetip srpske kuće. Njen projektant, arhitekta I profesor Beogradskog univerziteta, akademik Branislav Kojić, oslonio je svoj projekat na ono što je nama najpoznatije: na srednjovekovnu sakralnu arhitekturu (apsida, proskomidija đakonikon). Dakle, ova vila trgovca Nikole Đorđevića, izgrađena 1930.godine u građanskom stilu(prizemlje i sprat visoki dok je sprat za poslugu u potkrovlju nizak), sledi folklorističku orijentaciju koja se kod nas naziva srpski romantizam.
Zgrada ima čiste I jake forme oplemenjene polukružnim vertikalnim elementima koji se oslanjaju na tlo. Kao akcenat na projektu kuća ima veoma jak i osobito karakterističan krovni venac. Organizacija osnove i sam enterijer oblikovani su u duhu izvorne graditeljske logike i forme balkanske tradicionalne kuće.Zemlja-nebo
Arhitekta Kojić, jedan od osnivača čuvene GAMP (Grupa arhitekata modernog pravca), osmislio je fasadu boje bele kafe, kao asimetričnu kompoziciju razuđenog volumena, naglašenu ritmom uvučenih i izbačenih segmenata, doksata i arkada. Na njima se uglavnom provodilo dosta vremena jer su vremenski uslovi dopuštali obilato korišćenje ovih natkrivenih i izuzetno prijatnih prostora.
Prozori u prizemlju uokvireni su belim stubićima sa kapitelima u srpsko-vizantijskom stilu. Svi lukovi na prozorima I na verandama urađeni su u moravskom su stilu(sl.6604) i smelo se ponavljaju čineći fasadu veoma jasno i odsecno ritmicnom. Okviri prozori na prvom spratu istaknuti su belom bojom,Prozori na drugoj etaži su niže visine, pravougaoni, dok su na kružnom delu fasade lučni, kao naznaka neba.Preko elegantnog I prostranog stepeništa I terase stiže se do visokog prizemlja. Polukružni ulaz natkriven je drvenom ekscentričnom nastrešnicom. Visoko prizemlje kuće je po strukturi različito od dve etaže tako da kuća ima dobar fundament, oslonac i ravnotezu. Ulazni hol se produžava, kroz zasvođeni otvor, u stepenišni prostor koji vodi na prvi sprat(sl.6595). U njemu dve barokne fotelje u stilu Luja XVI, postavljene između stočića na kome se nalazi slika predsednika Grčke države, Karlosa Papuljosa. U drugom uglu dvosed, sa stočićem, varijanta Luja XVI sa mermernom pločom. Tu je I takozvana bubrežasta(“bombe”) komoda, ali se može nazvati I stočićem sa fiočicama u stilu Tranzicije(period između LujaXV I Luja XVI. Prijatnu atmosferu dopunjuje kineska komoda na kojoj je raspoređena srebrnina. Tavanica je delimično kasetirana, a klavir Yamaha celom prostoru daje notu stare elegancije(sl.6582).
Parket kao poseban dizajn
Posebnost enterijera svakako je neverovatno maštovit dizajn parketa. Svaka prostorija ima drugačiji crtež-mozaik. U holu je parket obrađen kao rozeta čije poreklo jasno vodi u našu srednjovekovnu arhitekturu. Vidljivo oslanja na istok, njegove arabeske I geometrijske forme… U salonu parket ima strog geometrijski preplet, sličan oblicima koji se mogu naći na srednjovekovnim arhitektonskim spomenicima, urađenim u moravskom stilu. Parket u trpezariji takođe ima svoj poseban dizajn.U velikom salonu zidovi su pri tavanici obojeni tamno-crvenom trakom što prostoru daje osećaj završenog volumena. Jedan od najzanimljivijih komada je stočić za posluženje deserta sa ručkama, neka vrsta poslužavnika ili vitrine u kojoj domaće umešeni kolači I torte čekaju na sladokusce(sl.6594). Dugačke store na prozorima su crvene boje. Iznad sofe visi nežna tapiserija.
Vrata između dva prozora vode na zapadnu stranu vrta u čijoj se blizini nalazi žicom ograđena “vila” mladog vučjaka Reksa. Klizna kasetirana vrata od tamnog drveta, sa polukružnim gornjim delom, vode iz salona u izuzetno veliku trpezariju.(sl.6584) Sve fotelje su u stilu ranog Luja XV
Trpezarija
Neobično velika trpezarija, sa zidovima žute boje, veoma je svetla zahvaljujuči mnogim otvorima: prema terasi I zadnjem dvorištu sa teniskim terenom, a naročito na zapadnoj polukružnoj fasadi čiji prozori praktično zamenjuju zid.
Oko dugačkog trpezarijskog stola poređane su stolice urađene u stilu engleskog klasicizma XIX veka. Servan sa srebrninom je takođe u istom stilu. Iznad njega visi ogledlao od murano stakla. Levo od ulaza je stilska komoda iz XIX veka iznad koje se nalazi slika u baroknom pozlaćenom ramu. Štuko tavanica je obrađena u lepom Art deko stilu.
Desno su dvoja, izuzetno lepo oblikovana vrata, koja vode u ekonomski deo zgrade I kuhinju. Branislav Kojić, koji je projektovao naročito između 1928. i 1938. godine I ostavilo dubok trag na prve posleratne generacije arhitekata, obradio je vrata u plitkom duborezu tako da predstavljaju arhitektonsku vrednost srpske unutrašnje arhitekture. (sl.6593)
Od mora do čardaka
Kada se iz ulznog hola krene drvenim stepeništem, stiže se na sprat gde se nalaze gostinska soba, kupatila, kabinet ambasadora. Mali ovalni salon(sl.6567) u zelenim tonovima nalazi se iznad dela velike donje trpezarije I u njemu se ambasador okuplja sa porodicom. Slike ambasadorove porodice, supruga Džulija, kćeri Margarita I Dimitra, ukusno su raspređene po stočićima. “Nemojte da pokazujete ove slike, ubiće me moje devojke! Bolje su druge na kojima one lepše izgledaju!” Slike roditelja: “Moja majka je bila jedna od prvih žena zubara u Grčkoj pre Drugog svetskog rata”, ponosan je pedesetdvogodišnji amabsador koji je svoju diplomatsku karijeru započeo 1974 kao Glavnokomandujući Grčke flote. Kasnije su ga poslovi vodili u Tursku, Sjedinjene američke države, Nikoziju, Kipar I, najzad, u Beograd. Gospodin Panagopulos pokazuje na sliku u kabinetu ka kojoj je u društvu svog velikog prijatelja gospodina Klerides, predsednika Republike Kipar, sa kojim je zajedno radio na rešavanju kiparskog problema.
U trpezariji, sa leve strane, na zidu visi slika srpskog umetnika. Naravno, nije baš isturena, ali pak upada u oči, statua Apolona, boga Svetlosti, koji je imao običaj da letuje u zemlji Hiperboreji, severno od Grčke.Beograd na dlanu
Pored kabineta I ovalne trpezarije nalaze se spavaće sobe. Među njima I gostinska u kojoj obično borave ambasadorove kćeri kada iz Atine dođu ocu u posetu. (sl.6571)To je intimna prostorija sa cvetnim prekrivačima, otvorena prema jednoj od terasa sa stubovima urađenim u srpskom stilu. Tu je I klasična psiha koja se može naći u većini spavaćih soba u Srbiji: veliko ogledalo sa dva uža I manja postranična ogledala.
Negde u spletu soba, hodnika, predstoblja, smestilo se nevelik prostor za vežbanje sa nekoliko mašina za održavanje kondicije.
Kristos Panagopulos nas je poveo uskim stepeništem do svog omiljenog mesta: do kule ili čardaka kružnog oblika, čiji niski prozori omogućavaju panoramu od 360 stepeni! (sl.6574, 6580)Na sredini mali stoćić, udobna fotelja I mnoštvo časopisa. Ambasador se u ovaj kutak povremeno povlači da u miru pročita dnevnu štampu ili zanimljivu knjigu. Tik uz prozore crveni se talasasta ćeramida kao crveno more, (sl.6576)u daljini proviruju krovovi senjačkih vila koje se belasaju kroz gustu šumu drveća. Naravno, najupečatljivi je Hram Svetog Save.
Ceo kompleks imanja okružen je jednostavnom ogradom koja se I danas može sresti na mnoštvu moravskih kuća razbacanih po celoj Srbiji. Iza kuće nalazi se veliki teniski teren čija nijansa crvene zemlje odgovara ćeramidi na krovu. “Najbolji deo ovog kompleksa je vrt”, hvali ambasador Panagopulos ogromno prostranstvo koje je zaokružilo vilu. Visoko drveće I nisko cveće sa travom na ulazu imanja. “Mislim da je ovo najlepši vrt u Beogradu! Obožavam ga!” “Kuće stil” će prikazti čitaocima ovaj “rajski vrt” u rano proleće kako bi mogli da uživaju u njemu! Ili napišiteovu rečenicu kako već mislite da treba.
Jelena Kaličanin
Foto: Dragan Babović
Nezavršen Potpis ispod slika
Branislav Kojić je jedan od osnivača čuvene GAMP (Grupa arhitekata modernog pravca)beogradskog arhitekte Branislava Kojića, akademika i jednog od osnivača grupe arhitekata modernog pravca. Branislav Kojić (1899), diplomirao 1921. u Parizu, jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca,


Član grčke juniorske vaterpolo reprezentacije

Stil zgrade proizašao iz varoške kuće balkanskog podneblja: prilično niske krovne ravni, obavezni četvorovodni krov, livena ćeramida zbog jakih vetrova. Dimnjaci su posebne celine I nose naziv “baba Finka”. Uzdižu se visoko iznad krova I sami za sebe vredan su likovni element. Preuzet od turskih hanova gde je, sa jabukom, na vrhum ukazivao da se u njemu može konačiti(sl.6578) Ova slika bi trebalo da ide jer je “Baba Finka” kuriozitet u našoj arhitekturi-može se videti na Konaku knjeginje Ljubice

Fasade: nadigravanje polulučnih I ravnih linija

Dobra geometrija, harmonična forma, svedenost…

Ograda liči na ograde vizantijskih crkvi prema pevnicama…














Copyright BONI Drenik d.o.o 2003