Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
 SAMO OPUŠTENO!
 HRISTOS VOSKRES...
 BABUCINE PRIČE
 Online zvezda
 Nema dima
 FEST 2009
 KÜSTENDORF FILM...
 SLAVA NA DVORU
 Obama među Srbi...
 DECA IZ SRBIJE ...
 ŽAN POL GOLTIJE...
 KLARK KAO NOSTR...
 „Promovišemo na...
 ŠKART
 CASADEI
 ROMANTIKA NA SR...
 PRESTOLONASLEDN...
 FILMSKI FESTIVA...
 NOVINARI NA DVO...
 PESMA EVROVIZIJ...
 REVIJA LJUBAVI
 PRINCEZA KATARI...
 ВР&...
 U početku beše ...
 „Savremena umet...
 ANDRE MARLO
 Putnik kroz vre...
 Islandski umetn...
 LETNjA IZLOŽBA ...
 BAJKA O TUKARAM...
 Deseta godisnji...
 IZJAVA Nj. K. V...
 HOLANDSKI PLESN...
 PRIKUPLJENO 660...
 IGUANA NA BEOGR...
 Venčanje Džordž...
 FEC DOMINO
 KRALJEVSKO SLAV...
 Kraftverk nastu...
 Brus Vilis puni...
 Svetih Četrdese...
 Sretenje Gospod...
 Bogojavljenje
 Velika novogodi...
 Sveti Nikolaj Č...
 Vavedenje Presv...
 Оп&...
 Doprinos akadem...
 Oženio se Kostn...
 Sveže venčana
 Naj-događaj na ...
 Džepovi puni ka...
 Nobelovka - Sir...
 Pobedila Irska
 Rođendan
 Beograd, 03.10....
 PAL ZILERI PONO...
 Napred momci!
 Istina o Knezu ...
 Fashion week
 Raja i Maja
 Laza Kostić fon...
 Boni u Moskvi
 Atentat na Šira...
 LA TEQUILA MEXI...
 International S...
 Odlazak Pole Je...
 Dilan, čedo str...
 Ostavštine slav...
 Liberation
 Nobelovac za no...
 Spust niz Mont ...
 Osvežavanje ist...
 Hakeri provalil...
 Najzad veselo
 Predsednik i di...
 Bez starca nema...
 Al se danas dob...
 U humanitarnoj ...
 Irci u našoj kr...
 O čemu je ovde ...
 Britanci u Beog...
 Srećni dobitnic...
 Volite se ljudi
 Kraljevska bajk...
 Igraj za život
 [ Svi članci ... ]
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 KRAJ 26. 11. 2007.
I svrseno je bilo… U velu i beloj svili,
Silazila si mirno niz stepenice hrama,
Pod krunom mirta… Svi su pogledi na tebi bili.
Pred crkvom zagor i teska. A kao stena sama,
Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
I cut’o… Na moje celo studena padase tama.
Uz melodiju ceznje praznicki dan je lio,
Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
Mirisale su baste. Jedan je leptir mio
Svrh tebe kruzio lako, pun svetlih duginih sara.
I kada svati pocese bacati limune zute,
I skladno sviraci vesti, uz cemaneta stara,
Pocese toplu pesmu -: jos jednom pogledah u te
Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana…
I moja dusa zadrhta; i s bolom smrtne minute
Zlatno se kube srusi svrh njenih sedrvana…









NA DNU VALA
Cuk samotni cuce sa stene u grmu;
Zaton spava sa dve-tri lade i jedra.
Obuklo se more u sedef i srmu,
Pa se do dna vide sva kraljevska njedra.
Gle bleska! Gle sjaja! U grivama trave
Trepte zarke boje sa peraja riba;
Sama, zabacenih ruka vise glave,
Sa makom u kosi, lezi pa se giba
Morska vila. Veo do bedara smakla,
Kao potonula statua sva bela;
Na njene derdane, kroz vodena stakla
Pala pa se lomi meseceva strela.
Isto k’o da neke kujundzije vrsne
U dubini kuju krune kakvih nema,
Pa na svaki udar sa nakovnja prsne
Po jedan sedrvan sjajnih dijadema.
Raj!… I dokle svitci po grmlju merdzan
Lete sa kreljusti riba: tiho, svrh ti’
Zapaljenih spilja k’o perje fazan ,
Jedna plava zvezda na algama drhti.

PROLETNJA BURA
Smrklo se. Ko vojske siroke sa strana,
Sa hukom i besom silne bure stizu,
Sukobe se, krse. lome se i dizu,
I urlaju lisce kidajuci s grana.
Ja strukom zavijen uvrh sela stojim;
Preda mnom se siblje ogoljelo svija,
Kao da se snoplje posadilo zmija
Pa sikcuci mase repovima svojim.
Evo pljuska. Sevnu. I porfira strele
Pokri i obasja vrh samotne jele,
I grom tuce. Jekom otpozdravljaju ga
Provale i zdrela, borovi i smrci.
Razbarusen neko bos niz polje trci.
I nad gorskim rtom eno izbi duga.


POD MUSEBACIMA
Dodi u moj cardak!… Samu mi je zima…
Svi duseci moji za te su prostrti…
Hocu poljubaca u kojima ima
I vatre, i sunca, zivota i smrti!…
Tvoji zagrljaji neka budu zmije,
Neka stezu divlje uz vihore zara!
U njima da umrem, Serifa, sto prije,
Mirisuci baste, tvojijeh njedara…
Zedan sam ljepote, i zenskoga stasa,
Grceva i slasti, smijeha i vriska,
Pomame i ognja, i miloste tajne…
Hodi! Neka ti se sva dusa zatrese,
I po mojoj sobi, ko procvale rese,
Svog proljeca prospe pahuljice sjajne…



BEGLER-BEG
Rano jutro trepti sa dalekih strana.
Sam Begler-beg sjedi pred kulom u hladu,
Tiho vjetar vije sa razraslih grana
Pa povija starcu dugu, meku bradu.
Pred njim puklo polje. Ispod tanke pare
Zdrela zita sume umivena rosom,
I odmorni tezak san sa oka tare
I u vrhu njiva zamahuje kosom.
Ko preplasen jelen u skroviste tavno,
Il’ ko vjetar kada dize susanj slabi,
Na domaku sela, niz prisoje ravno,
Pune, guste grive hitri konjic grabi.
Stari Begler pusi. I dok dim se dize,
U novoj mu vatri sjaju oka oba:
Pod zorinim velom, sve blize i blize,
Njemu tiho stupa proslo, davno doba.
I on vidi sebe za mladosti svoje,
Kad mu oko bjese i od munje brze:
Za pojasom ljute kuburlije stoje,
A pod njime snazno laki zerav rze.
Hitre iskre biju iz kaldrme stare,
Na prozore trce sve ruze Mostara;
Od groznice slatke lica im se zare,
Pa junaku masu kitama behara.
A on, gord i silan kao ruka smrti,
Samo jezdi dalje uz carevu dzadu;
Za njim jure brzi ogari i hrti, -
I ravan mu niko ne bjese u gradu.
On je onda vlado sam kako je htio,
I njegovoj volji ko je na put stao?!
Na calmi mu zlatan polumjesec bio,
A u njemu zelen, krupan alem sjao.
Po poljima ovim sirokim i travnim
Cadori su bili silnih turskih ceta,
I zeleni barjak sa znamenjem slavnim
Vijao se gordo nizom dugih ljeta.
On sanja i gleda… Pod pokrovom zore
Vrh dalekih brda kao vatra rudi,
I begove oci tihom srecom gore,
I radosni uzdah ote se iz grudi.
Al’ daurska truba, cuj, sa grada pisnu!
Stari Begler prenu, i na kobne zvuke
On zajeca ljuto i od bola vrisnu,
Pa obori glavu medu suhe ruke.
Staro drvo sumi. Negdje uvrh grana
Ogladnjeli kobac s plijenom se bori.
Meka, topla svila leti preko strana,
I kroz tanku paru zlatno jutro gori.



IZ BOLNICKE CELIJE
Kako si lepa,
Sestro Pavina!
Ponoc je, je li?
Svrh vrata bije
Casovnik stari.
Napolju vije
Vetar, i sipa
U okna nasa
Pahulje bele.
Zaklopi zbornik
Pa sedi blize
Uz odar moj.
Pogledaj kako
Vatra se zari,
I hukti, i bukti
U peci toj.
Gle kako njena
Koralna pruga
Veselo igra
Po zidu gore!
Veruj mi, tako
I moje srce
Hukti i bukti,
Igra i besni,
Mahnito, ludo -
Ne zna sta radi,
Sasvim se smelo;
I evo, evo, izgore celo,
Izgore celo!
A znas li zasto
Ono polude?
U moje srce
Ti nocas ude,
Pa s njega ode
Svih bola tama,
I ti ga vatrom
Zapali sama -
Jer iskre same
Iz tebe biju,
Lepse od sviju
Andela raja,
Sto nezno suste,
Ko behar beli,
U toploj reci
Molitve tvoje.
Pogledaj: sirom
Celije nase
Te svetle iskre
Lepote tvoje
Kako se viju,
Kako se roje
I rasipaju
Po svakoj strani,
Ko zapaljeni
Sami derdani!
I svuda, eno,
Gde koja pane,
Po jedno zlatno
Kandilo plane…
Polozi zbornik
Na stocic tamo,
I mani sada
Andele cele,
Pa sedni ovde
Uz odar moj,
Do zore bele
Da gledam samo:
Kako si lepa,
Sestro Pavina!



MOJI PUTEVI
Nikada se nisam puzajuci peo
Uz pragove gorde, stono vode skutu
Visokih i mocnih; niti sam na putu
Svome igda celom prah po tlima meo.
Moja dusa nije u tastini grezla,
Nit’ je bilo grubog crva da je nacne.
Ja sam iso visu gdeno beskonacne
Podizu lepote svoja carska zezla.
Svojim celom samo pred njihove skute
Pado sam, i cvecem osipo im pute,
I kleco gde njihov svetli oltar stoji.
One su mi dale svoga srca deo,
I zagrljaj njihov i poljubac vreo
Veliki i sjajni ordeni su moji.



SA BRANKOVOGA BREGA
Ja prvi bejah sto s klikom podigoh steg
S maglama da se bori;
I mojim klikom jos se razleze breg,
I plamen moj joste gori.
Na zivom vrelu napunih krcag svoj,
I na krilima vere
Sve vas ponesoh u okrsaj i boj,
Gde sunca lovor se bere.
Ja srusih tvrdi vekovne tame zid
I dugom u sjaj zaroni’;
Izvorom zvezda slepima oprah vid
I boga videse oni.
S pobednim kopljem i s krunom na najvecem
Ja bregu sada stojim,
I svoju zetvu bogatu joste znjem
Sa zlatnim srpom svojim.
Ja prvi bejah sto s klikom podigoh steg
S maglama da se bori,
I mojim klikom jos se razleze breg,
I plamen moj joste gori.



SELJANKA
Pavlu Popovicu
Sneg pada i veje. U seoskoj luci
Sve je pusto. Samo, kao senka tupa,
Niz prtinu usku, sa stapom u ruci,
Pogrbljena, bleda, jedna zena stupa.
Stupa i jednako ispod borna cela
Pogleduje tamo u kosture iva,
Gde se na domaku reke, u dnu sela,
Seoskoga uce stan samotni skriva.
Nek vetrovi besne, nek mecave huce
I zasiplju smetom puteve ratara,
Ona svake dnevi odlazi kod uce,
Pa uci i srice slova iz bukvara.
Svi se cudom cude u selu i zbore:
Sirota, polude! No svetla ko svila,
I cvrsta ko ralo sto crnicu ore,
Sve je blize cilju njena zelja bila.
I skoro kad zita zasumese jara,
Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu,
Jedno jutro s ucom oprosti se stara,
Niz pragove side i putanjom krenu.
Postigla je svrhu. U svakome kutu
Njezinoga srca nova snaga drsce,
Niti ona gdegod odahne na putu,
No s drenovim stapom koraca sve cvrsce.
Vec je na kraj staze. Sada brvno vodi
Preko uske reke sto krivuda lukom;
Starica ne strepi, ona napred hodi,
I slobodno hvata za doruke rukom.
Ispred vodenice, sto naslanja na nju
Svoje racve sive jedan orah sveo,
Bozi je i zove mlinar, i na panju
Sa decakom sedi, sav od mliva beo.
No ona sve dalje koraca, i samo
Katkad suhu ruku stavi iznad cela,
Pa pogleda bregu, gde, iz hrasca tamo,
Sa planulim krstom viri toranj sela.
Koraca i nosi i radost i jade
U turobnoj tami svojih poznih dneva;
I jos dva-tri kroka, pa pod bregom stade,
Gde spomenik s orlom dvoglavijem seva.
Prekrsti se, mermer celiva i oci
Podize. Tu gore zlatna slova stoje.
I u prvom redu, na mramornoj ploci,
Ugleda imena lepe dece svoje.
Polagano srice uklesana slova:
Ratko, Dorde, Dejan , pa grca i stane,
Srce stiska, zatim srice, srice snova,
A pri svakom slovu nova suza kane.
Pod krov njene duse, ko selica letom,
Vracaju se svetle uspomene dana
Kad je decu divnu, kao stabla s cvetom,
Gledala kraj ornih plugova i brana.
Pred njom svicu jutra zetvena, i ona
Sve stubove kutnje, mlade ko kap rose,
I dicne i svetle ko kraljevi s trona,
Gleda medu klasjem sa odsevom kose.
Ona snova vidi sve veceri kasne,
Kad je u kolebi svaki kut grohoto;
Vidi sva tri sina, sve likove krasne,
Ognjiste i vatru, verige i koto.
Sve vidi i cuje. I ponori tuge
Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama,
Sad koleba cuti, i sad, mesto duge,
Kao paucina svrh nje visi tama.
Skupila se celjad. Svi gledaju u nju,
Sa dubokim bolom skruseni i sveli;
I svi ovu bledu seljanku u gunju
Suzama bi svojim utesiti hteli.
No starica samo trese se i grca
I upire pogled u spomenik beo,
Svrh kog ustremljeni oro svetlomrca,
Kao da bi majku ogrejati hteo.
I dani sve teku, a mramornoj ploci
Svako jutro, rano, u pojanje petla,
Tiho mati dode, pa podize oci,
Moli se i dugo srice slova svetla.
I dok ona tako, skrusena i sama,
Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela,
I dok rana zvona zvone s tornja hrama,
Obruc zlatan drsce oko njenog cela.




SENKE
Vi, senke, sto sada po putima mojim
Urlicete kobno, ko s razboja hrti,
Ma vi bile kandze svih beda i smrti,
Svejedno, ja vama na belezi stojim!
Ne tresu me vise ostrohrte osti,
Ni jed zelen s vasih gubica sto prska;
S vama cu u kostac, pa me poput trska
U pritegu vasem prsnule mi kosti.
Ne, vas pomam nema snage da me satre,
Ja sam gore gde se carske rude kriju,
I na svaki udar raspu se i biju
Iz mojijeh stena iskre zlatne vatre.
O grmenje moje zube krsi vreme,
I u njemu svaka hajka lava nade.
Jos su moje snage gorda jedra lade,
Gde prosipa zora svoje dijademe.
Micite se s puta! Iz kaljuze ove,
Gde se oreola covecnosti cepa,
Ja na timor idem, kuda srce lepa
Kupe se i hrle na polete nove.
Onamo, na vrhu, ko dan jedan beo,
Ja cu s kopljem stati, ti, maglena hordo,
I ko pozar zlatan, radosno i gordo,
Na bregu lepote izgoreti ceo.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003