Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Србија, земља 01. 08. 2007.
Изложбу ''Србија, земља фресака'', отвориће 28.jуна министар спољних послова Вук Јеремић у Савету Европе у Стразбуру, поводом председавања Србије Саветом Европе и представљања културе Србије Европи, састоји се од тридесет дела, од тога једанаест копија фресака и деветнаест одливака из збирке Галерије фресака Народног музеја у Београду. Избор копија фресака условљен је презентацијом наших манастира и цркава (Студенице, Богородице Љевишке, Св. Апостола у Пећи, Сопоћана...) док је избором одливака скулптура приказан развој стредњовековне скулптуре преко две стилске групе. Рашка стилска група представљена је конзолама Студенице и Дечана, на којима је препознатљив романички и готички утицај, док је моравска стилска група заступљена розетом из Љубостиње и медаљона са грифонима из Раванице.

Аутор изложбе, поставке и пратећег текста је мр Бојана Поповића, управник Галерије фресака Народног музеја у Београду
У животу средњег века, манастири су представљали уточишта мисли и уметности, основу будућих институција модерног друштва. У периоду од 12 до 15. века, у Србији је развијена густа мрежа манастира. Екстензивна привреда, нарочито развијено рударство, чинили су основ за стварање уметности засноване на спајању утицаја романичке и готичке уметности, са уметношћу византијске цивилизације. Овај утицај посебно је приметан у архитектури и скулптури.
Фреска је назив за један од начина извођења иконе, пигментима на свежем малтеру, што чини слику постојану колико и само ткиво зида. Човек средњег века је мислио да је стварање иконе, сликање свете слике неопходност. Површина за њу је била једина могућа, целокупна унутрашња шкољка храма. Разлог неопходности сликања, уједно тежина задатка произлази из омиљеног предмета сликања. Да би средњовековни сликар представио Бога или анђеле, бића која су према ондашњем мнењу неспознатљива или невиљива, уметник се служио сликом стварног света, а према вери у човекову природу Бога. Исти принцип важио је и за Марију, мајку Христову, која је представљана, према ондашњим узусима, као лепа жена, правилних црта лица, док на оностраност, вишу, сакралну реалност, упућује симболични језик сведених покрета, мирноће тела и спољне контуре која га опасује. Према старим веровањима, да је лепота опредмећење духа у материји, сликари су ''опонашали стварност разређујући боје водом мудрости''.
Портрети су извођени светлим и топлим бојама, чиме су се живи разликовали од светитеља. Разлог настанка је у обавези владара, сличној представама на новцу, да заступа свој народ пред светом. Св. Сава, сликан за живота у Милешеви, указује на подвижнички, монашки пут свога живота, док краљ Милутин и краљица Симонида, краљевски пар из Грачанице, сведоче о вредности легата који су даривали, манастира Грачанице, као и других, који су доспели, до данашњег времена, очувани за цело човечанство.
Иако изведена другачијим, романичким и готичким стилом, скулптура има исту функцију. На конзолама Студенице и Дечана, уз стилизоване листове, животињске и људске главе, налазе се и представе фантастичних животиња али и опомињуће представе аждаје и њеног рода који је прождире, као и врлине стрпљења, калуђера представљеног са књигом. Локална клесарска школа, типична за Србију друге половине 14 и прве половине 15 века, је по топографским обележјима, према областима уз ток реке Мораве, добила назив Моравска школа. Плитка скулптура, сачињена од двоструке траке, чини симетрични преплет који краси фасаде. Различито од радијалних романичких розета, најчешћи украс су симетрично ређани срцолики и осмолатични орнаменти, као и они код којих се удвојена трака уплиће у спојене осмице. Појава фигура најчешће је подређена симетрији, где се у кружним пољима нижу представе познате са старих византијских свилених тканина, попут адосираних грифона спојених репова у мотив љиљана.
Симболика и реализам, убедљиво спојени, сведочили су људима средњег века о вери, а нама о духовном, често невидљивом, материјализованoм у фрескама.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003