Ja sam vulkan a ti si mračna noć
u kojoj hoću da izgorim.
Treba da si duboki morski talas
oko moje stenovite obale.
Za mene ćeš biti uvek dragoceno biće,
koje se nalazi pored mojih nogu.
Treba da pritisneš svoje grudi na moje,
da mi se nežno približiš
i da mi prošapćeš reč iz dubine srca.
I kada bure dođu, kada nas strasti obuzmu,
kada se naša srca uzbude-
tada moramo jedno drugo da umirimo od pravih
strahota, da se zagrlimo u ludoj radosti!
Ja sam vulkan, a ti tamna noć
u kojoj hoću da izgorim.
Ako mi dođeš jedne tvoje sentimentalne plave večeri,
kasnije taj naš podivljali dan
(jedan dan mladih uzbuđenja)
ako mi dođeš u taj čas
(ah, među nebeskoplavim radostima
nalazi se jedna mlada besna olujna strast!)
ako dođeš čista i nevina i prirodno otkriješ se
kao žena,
tada treba da zagledaš moje oči i moje ruke i da zadrhćeš
kao zategnuto uže na moj dodir-
treba da razumeš da se nalazimo samo ti i ja
i jedan jedini duboki tren
i da je sve drugo samo pena na uzburkanoj vodi.
Artur Lundkvist
"Antologija švedske poezije"
(priredila i prepevala Branka Ivković)
|
Arhitektura
