Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 U početku beše reč – Miroslavljevo jevanđelje 18. 01. 2007.
17.01.2007., Народна библиотека на београдском Светосавском платоу, имала је ретку част да прикаже пројекцију документарно – играног филма под горњим насловом.

Одисеја овог ретког рукописа, најстаријег српског ћириличног рукописа, завршила се најзад срећно. Требало је да прође 8 векова како би ова света књига, на којој је утемељен манстир Хиландар, једина реликвија коју су љубоморно у свом поседу чувале све три српске краљевске династије, рукопис који по лепоти нема премца међу сачуваним православним јеванђелистарима, stigla do pravih čuvara srpske baptine.

Настала је у данашњем Бијелом Пољу, преко оснивања манастира Хиландар, украденог листа који је доспео у Императорску библиотеку у Петрограду и пронео глас о прелепом српском рукопису, начину на који је рукопис доспео у руке краља Александра Обреновића и мистериозном нестанку у ноћи када је извршен Мајски преврат, проналаску и посебној пажњи која му је посвећена током повлачења српске војске преко Албаније, поновном нестанку током Другог светског рата, па све до савремених догађаја: Милошевићеве забране фототипског издања, надметања водећих светских библиотека да обезбеде своју копију, промоције у Совету у Јужноафричкој републици, пута који је оригинал Мирослављевог јеванђеља прешао од подрума Народног музеја у Београду до специјалне клима коморе, посебних чувара и уписа у регистар “Памћење света” УНЕСКО-а.

Света књига
Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилични рукопис. Писано је у последњој четвртини XII века за хумског кнеза Мирослава, старијег брата Симеона Немање. Од свог настанка Мирослављево јеванђеље имало је статус највредније српске реликвије.

По свему судећи, овај јевађелистар био је света књига на којој је вршена служба Божја, приликом оснивања манастира Хиландар. Мирослављево јеванђеље чувано је у манастирској библиотеци до 1896. године када су га монаси поклонили краљу Александру Обреновићу који је 1897. године финансирао израду првог фототипског издања штампаног у Бечу.

Од тада његова судбина креће необичним током. У ноћи, током Мајског преврата 1903. године Мирослављево јеванђеље нестаје из дворског сефа. Током повлачења српске војске 1915. године, наводно случајно, бива пронађено у сандуцима краља Петра, да би потом с Главном државном благајном прешло пут преко Албаније, Бриндизија, Крфа, Солунског фронта до поновног повратка у Београд. Током Другог светског рата, поново је скривано, овај пут од немачких потрага.

Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист се од 1846. године чува у Русији, најпре у Кијеву, а од 1883. године у Петрограду, у Императорској библиотеци, данашњој Руској националној библиотеци. Држава Србија никада није тражила да се тај лист украден из Хиландара врати и прикључи оригиналу.

По лепоти, разноврсности и величини ликовних украса, количини позлате, организацији текста, па и самом формату, Мирослављево јеванђеље заузима јединствено место међу сачуваним православним јеванђелистарима.

Многи ликовни украси Мирослављевог јеванђеља су у директној вези с текстом, што додатно истиче његово посебно место у европској рукописној традицији тог времена, те је током 2005. године увршћено у Унесков регистар светске документарне баштине, под називом "Памћење света".

Тако се данас налази међу 120 највреднијих покретних добара које је створила људска цивилизација.

Фототипско издање Мирослављевог јеванђеља такође је имало бурну судбину: Штампано је у 300 примерака у Јужноафричкој републици, и када је завршено постало је једина забрањена књигa у Србији за време владавине Слободана Милошевића. Данас се налази у специјалним колекцијама у Конгресној библиотеци у Вашингтону, Британској библиотеци, библиотекама универзитета Принстон, Харвард, Јејл, Оксфорд...

С посебном пажњом чува се у манастиирима Хиландар, Острог, Савина, Рача украј Дрине (где је чувано током Другог светског рата), Цркви Светог Петра у Бијелом Пољу (задужбини кнеза Мирослава), Цркви Светог Саве у Лондону, Цркви светог Саве у Паризу...


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003