Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Nekoliko različitih Beograda 23. 12. 2006.
Svetlana Velmar-Janković



U toku svog života, koji sam najvećim delom provela u Beogradu, živela sam u nekoliko različitih Beograda – ako tako mogu da kažem – kaže Svetlana Velmar-Janković, pisac Beograda u njegovim različitim istorijskim izdanjima u ekskluzivnom intervjuu listu “Kišobran” iz Vankuvera, najpoznatijim srpskim novinama koje izlaze u Kanadi.
– U onom iz prvih godina posle Drugog svetskog rata – razrušenom, sirotinjskom, pod maglom prikrivenog jada pobeđenih i neprikrivene surovosti pobednika, sivom. U pedesetim godinama tog sivila nestaje, ima sve više, na beogradskim ulicama, radosti i svetlosti, i smeha, sedi se u restoranima u kojima se već dobro jede, izlozi radnji su sve puniji i zanimljiviji, a u književnosti, slikarstvu i muzici i te kako duvaju vetrovi promena, nezamislivi u drugim socijalističkim zemljama, skočanjenim pod šapom Sovjeta, ispod koje je naša država izmakla. To je bio Beograd u kojem su na pijedestal visoko bile postavljene vrednosti kulture, umetnosti i nauke – ali je, takav, kratko potrajao, samo dok su brzo promakle šezdesete godine, i započele sedamdesete.
Taj Beograd rasvetljenosti i nastrojenja ka podnebljima kulture smenio je Beograd novih političkih uslovljavanja i sukoba, počelo je i doba potrošačkih alavosti koje kao da je, začudo, ubrzalo povratak političkih zabrana, siromaštvo je ponovo zapretilo, uspon grada prema slobodama se zaustavio, sedamdesete su odmicale, donoseći taloge briga. Počeli smo da propadamo, čas brže a čas sporije, pa se to propadanje nije primećivalo u potrebnoj meri, politika je ponovo uzela da određuje naše živote, jer nas je gurala u haos političkih obračuna tokom osamdesetih da bismo se, već početkom devedesetih, izgubili u potpunom haosu mržnji, krvi, bola, svekolikog raspadanja, poraza.
Izdvajam, kao blistavu od duhovne snage, onu zimu 1996/97, dok su trajali čuveni beogradski protesti. Taj Beograd u otporu, taj Beograd koji se smeje pretnjama i zavitlava moćnike, vratio mi je radost. Nažalost, meseci protesta su brzo prošli, otpor se istopio u kompromisima.
Govoreći o Beogradu naših dana, Svetlana Velmar-Janković kaže:
– U Beogradu danas živi svet koji, u većini, niti poznaje niti priznaje lestvicu moralnih vrednosti što je vladala ne samo u Beogradu iz mog ranog detinjstva uoči Drugog svetskog rata nego ni iz moje rane posleratne mladosti, provedene u sivom Beogradu kojim je vladao Gospodar Strah, kako bi rekla Nadežda Mandeljštam.
Vrednosti su promenjene, svetovi su promenjeni, Beograd se promenio, sve se, ne samo ovde kod nas, brzo menja – ali, znate šta? Svetlosti nad Kalemegdanom, nad obema rekama, nad Dorćolom, Terazijama i nad Vračarom, nad Beogradom koji se, u nekim delovima još lep, a u nekim baš ružan, silno rasprostro na sve strane – ostale su iste, istijate, nepromenjene! Uprkos zagađenom vazduhu, suncu koje nam sažiže kožu, otrovima u zemlji, vodama i oblacima – kosmičke svetlosti nad ovim gradom opstaju i traju i prepoznajem ih, svakog jutra i svake večeri.



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003