Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
 Pogledajte najn...
 KRALJEVSTVO NA ...
 AMBULANTA ZVANA...
 LIFTOVI KOJI SE...
 Rezidencijalna ...
 DUPLEKS KOJI ĆE...
 NEKI TO VOLE – ...
 HOTEL IZ BAJKE
 ART DEKO UVEK Z...
 NOVA ARHITEKTUR...
 ČIK POGODITE: N...
 Umeće projektov...
 CEO STAN U JEDN...
 NAGRADA PRICKER...
 5 CVETNIH SAVET...
 DRVO, BETON I N...
 BELLA SKY COMWE...
 ZAČARANA KUĆICA
 BAIJA DIVOTNA
 KUĆA BUMERANG
 DRVENO GNEZDO
 HOTEL „&“
 SOFA NIJE KAPUT
 HARMONIJA PROST...
 Snohetta design
 SOFA NIJE KAPUT
 NAGRADA PRIKER ...
 KUĆA NA KRAJU S...
 LEGENDA SENT TR...
 RAJ NA JEZERU K...
 Ekskluzivno iz ...
 MILJENČE NJUJOR...
 ŠIK I ŠARM MANO...
 HOTEL EPA I DIZ...
 TAJNA MATE HARI
 BRISTOL, ZOVEM ...
 PTICA RAŠIRENIH...
 KUĆA NA LAVLJEM...
 LA FINCA
 DRVO, BETON I N...
 KOCKA ŠEĆERA
 BISER NA JADRAN...
 NOV DOM GVINET ...
 BUNTOVNIK S RAZ...
 TAJNA MATE HARI
 ČAMAC ZA UŽIVAN...
 KRSTATA KOLIBA
 Beli splav
 KUDA IDU IRVASI...
 RASKOŠAN ŽIVOT
 UMETNIČKA INSTA...
 LEPTIRI, CVEĆE,...
 LELUJAVA KUĆA
 Olimpijski Lond...
 Ruska kuća
 Kako su meseci ...
 PET ZELENIH ZVE...
 STEPENASTA KUĆA
 LETEĆI TEPIH
 Može li bez kav...
 Jelka
 AFRIKA U SRCU Ž...
 BAIJA DIVOTNA
 Marina Bay Sand...
 BAIJA DIVOTNA
 LA FINCA
 BELA KUĆA
 MALA ALI SLATKA...
 Ekskluzivno iz ...
 PRICKER LAUREAT...
 GRADSKI SUNCOBR...
 BAJKA U PRIRODI
 NA DIVLJEM ZAPA...
 KUTIJA S BLAGOM
 Ekskluzivno iz ...
 PRICKER LAUREAT...
 UMETNIČKA ARHIT...
 LOVE LOVE
 ELEGANCIJA NA B...
 NEVINOST I 50 C...
 Apstrakciija u ...
 LETO BEZ KRAJA
 SEKSI I COOL HO...
 PEKING U LAS VE...
 Trepavice na ku...
 DODIR KRALJA MI...
 EL MONTE SAGRAD...
 BAJKA U SNEGU
 SKULPTURALNA GE...
 U KNEŽEVSKOM DO...
 Trepavice na ku...
 Koliba na brdu
 PLANINSKA OAZA
 KUĆA BEZ POČETK...
 SKULPTURALNA GE...
 KUĆA ISTOKA I Z...
 PROVIDNA VIKEND...
 REVOLUCIJA U VE...
 Apstrakciija u ...
 Kuća koja lebdi
 LJUBAVNO GNEZDO
 Brazilska babuš...
 GRADOVI BUDUĆNO...
 MIRIS DRVETA
 KUĆA NA TALASIM...
 KUCA LJUBAVI
 STEPENICE
 NORVEŠKI KUTAK ...
 ZELENI KROVOVI ...
 ROMANTIČNA VILA
 UPOZNAJTE BEOGR...
 Živeti u dvorcu
 U DRUŠTVU LAVOV...
 Slatka kuća u L...
 Kuća Peningtono...
 ŠVAJCARSKA PAST...
 ŠVAJCARSKA PAST...
 SLAMNATA KUĆA
 FOR RENT
 Francuska rezid...
 U VRTU VILJEMA ...
 BAJKA O KAMENU ...
 U VRTU VILJEMA ...
 LAS ALAMANDAS-V...
 Four Seasons-Ge...
 Four Seasons-Ge...
 Sudbina se zove...
 Najskuplje kuće...
 Najskuplje kuće...
 Dvorac Alkazar,...
 Lepota Beverli ...
 ŠIROKI VIDICI
 Presidio palata
 PRICKER NAGRADA...
 Kenzo Tange
 Istorijski Hjum...
 BELO ODELO NA G...
 Malibu
 Suru, s ljubavl...
 Da li je samotn...
 Dvor i vrtovi L...
 Ostrvo Jupiter
 Na brodu porodi...
 U senci rascvet...
 Enćino Vila
 Mađarski parlam...
 Srpske građansk...
 U2 Hotel
 Živeti na trgu ...
 Svetlost bez gr...
 HOTEL KRALJEVA
 Simbolizam u ar...
 ULOGA PIROTSKOG...
 Dali
 Norman Foster
 Hotel nad hotel...
 I to će proći
 Nomad plave krv...
 Kristijan De Po...
 Zan Nuvel
 Hundertvaser II...
 Hundertvaser II...
 Srpski dom u Ne...
 Arhitekta neobu...
 FILIP STARK
 LOS COLORES MEX...
 Ing banka u Bud...
 Pariski šik!
 Bašta u bašti
 Kuća s nastrešn...
 Licnosti
 [ Svi članci ... ]
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 „Savremena umetnost u SAD“ 20. 12. 2006.
iz kolekcije Museum of American Art -Belgrade

Izložba je organizovana u okviru projekta „Americans in Belgrade“ i biće otvorena od 16. decembra 2006. do 13. januara 2007.


MERICANS IN BELGRADE
Dve američke izložbe i posleratni modernizam

Pre pedeset godina, u leto 1956, u Beogradu je održana prva velika izložba moderne američke umetnosti, pod nazivom: “Savremena umetnost u SAD”. Bila je to putujuća izložba u organizaciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), koja je prethodno obišla više evropskih gradova. Tako je tada i beogradska publika imala prilike da po prvi put vidi izbor moderne umetnosti “Novog sveta” iz kolekcije MoMA u oblasti slikarstva, skulpture, grafike, fotografije i arhitekture. Pored sažetog pregleda modernog slikarstva u prethodnih pedeset godina, akcenat izložbe je bio na tada najnovijem i najradikalnijem slikarskom pravcu poznatom pod imenom “Apstraktni ekspresionizam”, a publici su predstavljeni ključni radovi njegovih najznačajnijih predstavnika: Gorkog, Poloka, Rotka, Madervela, Stila, De Kuniga, Klajna, Gotliba, itd. Ovakva selekcija autora i ovaj izbor radova nikada kasnije nisu vidjeni u Beogradu.

Pet godina potom (1961- 62) održana je, u organizaciji vladine agencije USIS, još jedna američka izložba, ovog puta samo izložba slikarstva, pod nazivom “Savremena američka umetnost”. Osim u Beogradu, ta izložba je bila prikazana i u Skoplju, Zagrebu, Rijeci, Ljubljani i Mariboru. Pored apstraktnih ekspresionista, koji su i ovoga puta činili najveći deo izložbe, doduše sa drugim izborom slika, Beogradjani su po prvi put imali prilike da vide i radove Džaspera Džonsa i Roberta Raušenberga.
Obe izložbe, uprkos njihovom objektivnom značaju, ubrzo bivaju zaboravljene. O njima se više nije ni govorilo niti pisalo, tako da one nisu postale deo priče o razvoju beogradske umetničke scene. Izgleda kao da te dve izložbe nisu ostavile nikakvog traga u ovoj sredini.
"Americans in Belgrade" je pokušaj da se, kroz nekoliko izložbi slika i dokumentarnog materijala, filmskih projekcija i predavanja, podsetimo ne samo na ove dve izložbe već i na pojavu posleratnog modernizma kod nas, uključujući tu umetnost, arhitekturu, dizajn, film, modu i zabavnu muziku i, svakako, pojavu televizije. Posleratni modernizam je, naravno, složeni fenomen koji se nastao u Americi i Zapadnoj Evropi nakon tragičnog iskustva II svetskog rata čiju je ideološku osnovu činio nacionalizam doveden do njegovih krajnjih konsekvenci. To je bio period posleratne obnove Evrope, ali i njene podele nakon razbuktavanja hladnog rata (gvozdena zavesa, Korejski rat), period ideoloških i rasnih tenzija u samoj Americi (makartizam, rasna diskriminacija), sovjetskih vojnih intervencija unutar Istočnog bloka, itd. Tako su i mnoge kulturne inicijative (putujuće izložbe i koncerti, filmovi, časopisi, skupovi pisaca i sl.) direktno ili indirektno, imale svoju ulogu i bile tretirane unutar ovakvog političkog miljea.
Slučaj Jugoslavije je bio posebno zanimljiv pošto je to bila jedina socijalistička zemlja koja se (1948) distancirala od Istočnog bloka i, bar nezvanično, postala deo Zapadnog saveza odakle je dobijala vojnu i ekonomsku pomoć. Tada unutar zemlje postepeno dolazi i do spuštanja ideoloških barijera, što vodi ka kulturnom otvaranju Jugoslavije prema Zapadu. O tom otvaranju svedoči, na primer, rast uvoza zapadnih (američkih) filmova, koncerti džez muzike, putujuće izložbe itd. Na tom talasu je i izložba "Savremena umetnost u SAD" (“Modern Art in USA”) stigla u socijalistički Beograd nakon obilaska više zapadnih prestonica. Ubrzo zatim održana je i velika putujuća izložba fotografija "Porodica čoveka" (“Family of Man”) u organizaciji Muzeja moderne umetnosti iz New Yorka, a nekoliko godina kasnije i već pomenuta izložba slika 33 autora, "Savremena američka umetnost” (“Vanguard American Art”).
Ove i druge putujuće američke izložbe koje su obilazile Evropu tih godina, već se danas vide prvenstveno kao aspekt hladnog rata, kada su ideje modernizma, individualizma i slobode izražavanja na Zapadu bile suprotstavljene socijalističkom realizmu, kolektivizmu i diktatu u umetnosti na Istoku. Ne ulazeći u opravdanost ovakvog pristupa, čini se da bi iz današnje perspektive bilo zanimljivije razmotriti kakva je bila uloga ovih izložbi u uspostavljanju prvog zajedničkog kulturnog identiteta na tlu Evrope posle rata: identiteta zasnovanog na modernizmu, izraženom pre svega kroz apstraktnu umetnost, ali i kroz moderni dizajn i arhitekturu, balet, teatar, film… Identiteta zasnovanog na ideji o slobodi, progresu i saradnji, na napuštanju nacionalnih okvira, drugim rečima na internacionalizmu i na individualizmu.

U okviru manifestacije “Americans in Belgrade”, čiji je cilj potsećanje na ovaj period, biće otvorene dve izlozbe:


“Savremena umetnost u SAD” iz kolekcije Museum of American Art-Belgrade*, Muzej savremene umetnosti od 16.12.2006-16.01.2007, s otvaranjem 16.12. u 13 časova.
“Savremena američka umetnost” iz kolekcije Museum of American Art-Belgrade, Galerija SKC, s otvaranjem 18.12. u 19 časova.

U okviru ove manifestacije će u Muzeju savremene umetnosti na Ušću 23. decembra u 12 časova gospodin Porter McCray, kustos MoAA, održati predavanje na temu: “MoMA i Internacionalni program”.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003