Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 SLAMNATA KUĆA 11. 12. 2006.
Kada se, kroz veliku gvozdenu kapiju, uđe u dvorski kompleks na Dedinju, sa desne strane se, kroz šumu drveća, nazire niska, žuta kuća sa slamnatim krovom. Odkud ona na Kraljevskom brdu?


Slamnata kuća, takođe zvana Seljačka kuća ili Baštovanska kuća prvi je objekat koji je u dvorskom kompleksu kraljevske porodice. Podignut je u vreme kada je kralj Aleksandar I Karađorđević doneo odluku da pristupi izgradnji Dvora. U prvo vreme, kuću su koristili kralj Aleksandar i kraljica Marija kada bi dolazili da obiđu radove na Dvoru. Služila je za njihov odmor posle nadgledanja i zamornih pregovora sa majstorima.
Tako je bilo sve dok Dvor nije bio završen i useljen. Tada je u Slamnatoj kući kraljica Marija uspostavila svoj umetnički atelje. „Bila je vrlo darovita umetnica čiji je jedan broj crteža sačuvan do danas. Takođe je mnogo radila na ex-libris-u. Monograme je radima pre svega za svoju porodicu. Na žalost, nije mnogo toga sačuvano, mada se jednom u dve-tri godine, iznenada, pojavi neki njen rad!“, smeška se arhitekta Dragomir Acović, arhitekta i član Krunskog saveta. Kraljica Marija je radila je skulpture. Od svih njenih vajarskih poduhvata ostala je samo jedna statua, nazvana „Vitez u kontemplaciji“ koja se nalazi u Kraljevom dvoru. Čini se da je to bila njena parafraza na jednu temu koja je nekada bila veoma popularna. Ta statua pokazuje da je kraljica Marija dobro vladala skulpturom, vajarskom materijom i da je imala izražen dar za ovu umetnost.

Slamnata kuća nikada nije bila deo nekog formalnog sadržaja. Od samog početka je imala privatni karakter. Do 1939.godine, kada je kraljica Marija napustila zemlju, nema tačnih podataka šta se u kući nalazilo. Ali, zna se da je posle dolaska Josipa Broza na vlast i posle perioda kada je Dvor postao privremeni boravak stranih šefova država, ova kuća dobila striktno utilitarni karakter.
„Kada je u posetu Beogradu dolazio strani šef države, njegova pratnja i služba uspostavljali su u Slamnatoj kući svoj komunikacioni centar. Logično je da je ovo bila jedna od najozvučenijih zgrada u zemlji,“ dodaje g-din Acović. Jer, tamo gde je njihov komunikacioni sistem postavljen, tu je i domaćin isto uradio, kao i mnogi drugi, sa interesom da ostave neki svoj trag o onome što se dešavalo!“

Od kada se 2001.godine prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević sa svojom porodicom uselio u dvorski kompleks, u Slamnatoj kući nije vršena nikakva posebna pretraga za tim uređajima za prisluškivanje. Ova zgrada se danas koristi onako kako se ukazuje potreba. Nema stalnu, određenu namenu. Uglavnom je koristi Fondacija princeze Katarine „Lifeline“ kada se pripremaju neke aktivnosti, kao što su dopremanje, popisivanje i raspodela humanitarne pomoći, itd. Jedno vreme, pre dve-tri godine, Slamnatu kuću je koristio Fond kraljevskog Doma za darovite studenata slikarstva. Takođe se koristi u situacijama kada je potrebno da se nekome obezbedi privremeni smeštaj.

„Sve u svemu, ovo je prostor bez posebne namene“, kaže arhitekta Acović. „To se vidi i po enterijeru. Na žalost, ne postoje fotografije pa ne može tačno odrediti kakvo je nekada bilo unutrašnje uređenje. Slike na zidovima, ukrasni predmeti, očigledno su iz vremena posle Drugog svetskog rata. Takođe se vidi i po arhitekturi: reklo bi se da su kamini preziđivani krajem pedesetih ili početkom šezdesetih godina.“

Dama sa šeširom
Međutim, Slamnata kuća je spolja uglavnom zadržala izgled kakav je ranije imala. Pre svega, taj karakteristični krov pokriven trskom, prema čemu je i dobila ime. Taj krov je kuriozitet na Dedinju. Nije menjan već trideset godina! Ovih dana je završen novi poduhvat na dvorskom kompleksu: ova kuća je, konačno dobila nov krov, to jest novu trsku. Sada izgleda kao prava dama sa najnovjim letnjim šeširom na glavi!


U međuvremenu će prestolonaslednik Aleksandar odlučiti u pogledu neke dalje posebne namene ove kuće. „Bilo bi dobro kada bi došli u posed dokumenata u kojima bi mogli da otkrijemo autentičnost kuće,“ dodaje gospodin Dragomir Acović. „Mada, izgleda da će to ići teže, jer i sama služba Zavoda za zaštitu spomenika u Beogradu nema nikakve podatke o Slamanatoj kući(bar što se tiče unutrašnjeg uređenja).“

Kuća se prostire na oko 360m2. Prilično je velika, mada, gledano spolja, uopšte ne izgleda tako. Njena spoljna forma je trapezastog oblika, odnosno oblika je polovine jednog heksagona. Ovaj oblik je ponovljen je u samom vrtu sa ružičnjakom koji se nalazi na južnoj strani fasade. Heksagon je upravo u vreme gradnje Slamnate kuće, dvadestih i tridesetih godina prošlog veka, bio popularna tema u arhitekturi. Heksagon, kao osnovni motiv blizak je arhitekturi tela čoveka i postoje brojni primeri heksagona kao osnovnoh arhitektonskog modula.
Rezulat je dobro vidljiv u rasporedu prostorija. Desno krilo je namenjeno dnevnom boravku, pored koga postoje i jedna spavaća soba, kupatilo i kuhinja. Levo krilo namenjeno je odmoru: tri spavaće sobe i kupatilo. Potkrovni prostor nije namenjen korišćenju, jer u ono vreme stanovati na tavanu nije bilo zamislivo.

Ostaje da vidimo kakvu će ulogu imati u budućnosti ova jednostavna Slamnata, Seljačka, Baštovanova kuća, već kako vam drago!

(Za KUĆA Stil Jelena Kaličanin)


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003