Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 U VRTU VILJEMA TELA 14. 08. 2006.



Na Senjaku, okrenuta Topčiderskoj reci i Savi, nalazi se švajcarska rezidencija u Beogradu. Vrt koji je okružuje prava je „vrtna konfederacija“ u kojoj ima drveća i biljaka svih vrsta Ambasador Švajcarske, gospodin Vilhelm Mejer i njegova supruga Djihan, priređuju intimnu večeru za svoje prijatelje. Ambasador Vilhem Mejer i njegova Djihan stoje ispred ulaza u rezidenciju, ispod ogromne lipe čija krošnja prekriva prilaz zgradi rezidencije. Vrt oivičen grupama hibiskusa, digustruma, japanske trešnje, četinara, tuja, ljibičica...između njih lelujavi plamen vrtnih bakji.
U ulaznom holu, gosti zastaju pred još jednim vratima. Ona su okačena na zid! Vrata-knjiga. Pronađena u uzbečkoj Kiva –regiji. Ispisana arapskim rukopisom, čuvaju tajnu nečega što se nekad nalazilo iza njih. Na zidu duž stepenica koja vode na sprat, okačene su uzbečke narodne „maske“ kojim su žene krile lice na dan svog venčanja.

Goste je privukla prijatna hladovina u unutrašnjosti vile. Pogled klizi po nameštaju svetlih tonova, lako zakrivljenih linija i eksplozije boja na zidovima: tepisi, slike, srebrni ukrasni predmeti, figurine. Gospođa Mejer je rodom iz Uzbekistana. Kćer diplomate, žena diplomate. Prateći muža u razne zemlje na njegovom službovanju, donela je u Beograd pravoslavnu ikonu koju je bračnom paru Mejer poklonio, na dan njihovog venčanja, mladin otac. Iz belgijskog grada Briža, prvo diplomatsko mesto Vilhelma Mejera, stigla je velika tapiserija izrađena u žakar stilu. Tamnih, teških boja prebačena je preko svetle sofe.

Sećanje na Uzbek
Na stočiću ispod prozora tri sitne figurine prepoznatljivog oblika: sećanje na službovanje u Kini. Na zidu u velikom salonu, veliki veženi stari kineski okovratnik koje je gospođa Mejer smestila između dva stakla. Iznad starinskog sekretera, na kome su poređane srebrne tabakere, visi velika gravura stare Moskve-misao leti ka vremenu kada su supružnici boravili u ovom ruskom gradu-tri godine službovanja. Zatim devet godina u Ženevi gde je gospodin Mejer bio sa službom u GAP-u. Odatle veoma stara slika holdnskog majstora.
Tri godine u Centralnoj Aziji. Uzbekistan, Tadžikistan i Kirgistan: veliki ćilimi jarkih boja, laki, rukom rađeni. „Kada uzbečka devojčica dovoljno odraste, 5-6.godina- pokaže joj se specijalan način rada na tepihu.“objašnjava gospođa Mejer. „Osnovni motiv je sunce koje se okreće i isijava svetlost-simbol života. Kada devojčica završi tepih, porodica ga sklanja u škrinju, a kada stasa za udaju, na dan venčanja, porodica joj na poklon uručuje taj tepih. Sećanje na detinjstvo.
Na polici srebrni handžari sa arabeskama u stilu Centralne Azije. Tikva, kod nas zvana „hajduk“, optočena srebrom, doneta iz Afganistana. Na zidu, u obliku obrnute piramide, naređane male slike iz Irana. Na zemlji mesingana turska peć, kupljena u Egiptu, danas ima ulogu žardinjere. „Sofe, veliki tepisi i zavese pripadaju ambasadi,“ dodaje Djihan Mejer. Iznad jedne od njih dve slike, poklon Djihaninog oca koje je naslikao slavni slikar Tibo, čija su dela katalogizirana u pariskom muzeju Luvr. U velikoj trpezariji još jedan kolorativan uzbečki tepih i mnogo slika na zidovima. Ispod tepiha velika kolekcija plavog kristala iz Boemije i izuzetno zanimljive lakirane kutije za šibice sa motivima naivaca, o kojima Djihan kaže: „U Rusiji postoje tri škole u kojima se izrađuju ove kutijice od papier mache. Palek, Mestra i Fjodorovski, koje su proizvodile i prozivode i danas ove minijature velikog kvaliteta. Imamo nekoliko iz svake škole.“

Vrt svih stilova
Kada se iz trpezarije ili velikog salona izađe na prostranu pokrivenu terasu, ukazuje se vrt osmiljen na engleski način: „prirodno“ iznikle biljke, pomalo divlje. Većinom delo baštovana Ajdina Halilija koji održava ovaj vrt od 1992.godine. On mu je istinski roditelj: „Mnogi su ambasadori donosili i odnosili razne biljke. Ja sam od svake nešto sačuvao i upotrebio.“ Njegova ljubav prema biljkama i drveću je neizmerna. On osmišljava delove vrta, brine o njima; kada negde vidi biljku za koju smatra da je zgodna za vrt švajcarske rezidencije, „krade“ je i s ljubavlju gaji. Jednom prilikom je ugledao veliki izlokan, izjeden kamen. Od njega je napravio malu fontanu, oko nje kamenom popločao kružnu stazu, doneo bambus i barsku trsku iz Topčidera. Prilikom posete svom zubaru, ugledao je trsku sa zelenim sočnim lišćem. Zelena trska ured zime? Oktinuo deo je i zasadio pored fontane, gde ona danas, kada padne sneg, daje ovom delu vrta romantični ton.
Treba se sagnuti da bi se prošlo ispod luka opletenog debelim snopom puzavica. Pod nogama škripi, kao sneg, beli šljunak. Visoka ukrasna šibljasta trava ima oblik zelene vatromet-lopte. U sredini mala fontana cvrkuće svoju šuštavu pesmu. Odatle se silazi niz uske kamene stepenice na veliku okruglu pozornicu, prekrivenu kratkom negovanom travom. Šepuri se tek izdžikljali tamaris. Po obodu ovog zelenog foruma rasporedili se čuvari: ogroman malajski bor, srebrna smrča, japanski crveni javor...Na suprotnoj strani kružno zasađeno žbunatsto cveće sitnih listića, vinca i cotanaster-prekrivaju kameni zidić. Škarpa je utvrđena žbunom suručice(Spirea Vanity), lovorom, španskim javorom i žbunom vajgele. Na mestu ogromne stare magnolije zasađena je nova, pored nje božur. Ceo ovaj prostor prekriven je vincom minor, biljkom sa plavim cvetićima. Pored stepeništa ukopan je okrugli stubić visine 50cm. Na njemu je urezano:
Ni bien ni mal Ni bolje ni gore
C’est fait mieux Ovako je najbolje


Mnemosyna i Viljem Tel
Gosti zamiču između visokih stranica starog šimšira, kao kroz lavirint, dok klize po kamenim kockama, prema senici natkrivenoj lozom. Četiri kamena stuba oko kojih vijori vinova loza, simbol veselja i blagostanja. Na stazi ukopana ploča na kojoj su iscrtani geografski pravci gradova važnih ljudima iz rezidencije: Beograd, Ženeva, Atina, Moskva, Beč...Na sva četiri stuba, iz vinove loze, pomalja se reč „Mir“. Na ćirilici.
Staza vodi ka južnoj fasadi zgrade. Na njenom početku stoji ploča na kojoj piše: Mnemosyna. Kćer Geje i Urana, Titanka, majka devet Muza začetih sa Zevsom tokom devet noći. Simbol pamćenja. Staza se završava ispred velikog kamenog plitkog reljefa na kome je predstavljen Viljem Tel sa sinom. Viljem je strelom presekao na pola jabuku na glavi svog malog sina i 18.novembra 1307.godine, pobunivši se protiv tadašnjih autoriteta, postao najveći švajcarski heroj. Kažu da je ova ploča nađena, pre tridesetak godina, u jednom dvorištu u ulici Miloša Pocerca. Domaćica je ploču koristila kao „most“ preko blata između svoje kućice i avlijske česme.

Stolovi, prekriveni kariranim stolnjacima, smešteni su pored bazena. U njemu nehajno plivaju cvetni aranžmani. Nad njim se nadvilo visoko drveće. Sa strane, niz lukova prekrivenih zelenim puzavicama i cvetnim bokorima. Iza njih u daljini, s visoka, gleda čuveni Kinez nazvan ginco biloba. Lišćar ali se, kažu, računa kao zimzeleno drvo. Zanimljivo. Gospođa Mejer stavlja vazu sa cvećem na jedan od stolova i kaže:
„Veoma volim Beograd i njegove ljude. Jer, prijateljski su nastrojeni, topli, puni osećanja, a ja to volim jer sam i sama takva. Ljudi su prijatni, mada mi je ponekad teško da shvatim njihov mentalitet. Ali, verujte mi, da nisu takvi kakvi su, uopšte ne bih ostala ovde. Odmah bih otišla!“
Noć je. Žamor gostiju i šuštanje visokog drveća. Pokoji huk sove. Odsjaj baklji na zadovoljnim licima gospodina Vilhelma Mejera i njegove supruge.
Prijatno veče.

(Za KUĆA stil Jelena Kaličanin)


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003