Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 SEM BOTERO 25. 07. 2006.
Slavni dekorater Sem Botero stanuje u apartmanu u 70.Istočnoj ulici u Njujorku. Izabrao ga je, kaže, zato što u njemu postoje kamin i terase, i zato što njegova majka živi dva bloka udaljena od njegove zgrade.
Odrastao je u Kolumbiji. Kada su se Semovi roditelji razveli, majka je odlučila da Sem treba da dobije amerčko obrazovanje. „Kada smo stigli u Njujork, imao sam 13 godina; današnji aerodrom Dž.F.Kenedi zvao se Ajdlvajz. Zgrade su mi izgledale ogromne. Na terminalu se nalazio mobil Aleksandra Kaldera. Bio je visok 4 metara, ali je meni izgledao ogroman! Ljudi koji je trebalo da nas dočekaju imali su, kako se kasnije ispostavlio, saobračajnu nesreću. Mi smo čekali, čekali, čekali...i najzad uzeli taksi. Sećam se da nas je taksi odvezao do hotela na uglu 71.ulice iBrodveja. Suma koju nam je uzeo, sasvim jasno shvativši da smo stranci koji su prvi put u gradu, iznosila je 55 dolara. Bila je to ogomna suma 1958.godine!“
„U školi sam, pre svega, morao da naučim engleski. Bio je jul i ja sam celo leto samo gledao televiziju. U školi je bilo teško. U 15.godini bio sam visok preko 1,8m. U školi koju sam pohađao nije bilo mnogo stranaca...U isto vreme, i moja majka je bila u krizi...“

Bogota
Živeo sam u Bogoti. Bio je to divan grad. Školski autobus je prolazio pored predsedničke palate i ja sam silno želeo da uđem u nju. Zamišljao sam da predsednik ima mašinu za pravljenje para, dok moja majka nema ni dinira. Mislio sam da bi bilo sjajno da budem predsednik bar pet minuta i da mašina napravi nešto parica za moju mamu i mene.
Otišao sam kod učitelja i upitao ga da li može da mi pomogne da napišem pismo predsedniku, ali me je on uveravao da se moj san neće ostvariti. Zato sam kupio papir i kovertu i sam napisao pismo. Rekao sam da sam vrlo uredan dečak(„neću uprljati vaše stolice“) i da bih želeo da budem predsednik pet minuta. Posle izvesnog vremena, stigao je poziv za majku i mene. Tada sam imao 7 godina. O tome su pisale sve novine u zemlji. Sećam se da sam bio viši od presednika. Odveo me je u svoj kabinet i ponudio da sednem za njegov predsednički sto od mahagonija. Tada su me slikali. Jedan momak mi je pokazivao palatu. U trpezariji je bila samo jedna stolica i ispred nje činija sa jagodama i šlagom. Dobio sam tih 15 minuta, ali su me koštale zavisti školskih drugova.




To me je naučilo da se osećam dobro na svim nivoima. Postoje na svim nivoima i dobri i loši ljudi. Takođe sam naučio da ako nešto hoću, do toga i mogu da dođem.
Kako se Sem umešao u svet dizajna
Dobio sam stipendiju na prestižnoj Prat školi, zahvaljujući pomoći mog mentora Bena Boldvina kod koga sam bio, pri završetku škole, na stažu. Pozvao me je na intervju i želeo da me zaposli. Međutim, dobio sam još jednu ponudu, od avionske kompanje American Airlines. Ona mi se činila primamljivijom zbog mogućnosti čestih putovanja. Ispostavilo se da je taj posao bio za moj ukus isuviše ograničen.





Počeo sam sa dizajniranjem kataloga za cipele, čestitki...radio sam za Ford& Earl kompaniju. Preko njih sam dobio posao za kuću Roberta Sernova u 71.ulici, između Park i Medison avenije. Ovaj posao je probudio moj dizajnerski nerv. Bilo je to sedamdesetih godina. Ken Skot, modni dizajner ponudio mi je da doteram njegovu kuću u Meksiku. Ostao sam godinu i po dana. Tavanicu sam obojio u šartrez zeleno. Sve je bilo zeleno, zeleno. Casa Vogue i House & Garden su odmah došli i snimili kuću. Kada sam se vratio u Njujork izgledao sam kao papagaj, obučen u šarenu odeću, sa zelenim cipelama na nogama.

Princeza Jasmin Kan, koja je išla u školu sa jednom mojom prijateljicom, preselila se u Njujork i naručila mi plan za dizajniranje njenog stana. Imala je tri, veoma nezgodne, mačke. Kada je stan bio gotov, Pejdž Rens ga je fotografisala. Bila je to moja prva reportaža u časopisu Architectural Digest. Ovaj časopis i moj dizajn u Kips Beju su me lansirali.
Sem Botero živi i radi sa svojim partnerom Emerijem fon Stankocijem.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003