Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 I to će proći 06. 07. 2003.
Rekao je Ivo Andrić parafrazirajući uporno i sve veće stremljenje ka materijalnom žitelja planete Zemlje...

Dugo vremena Beograd nije voleo Savu. Ljudi su nerado šetali kejom s leve i kaldrmisanim nasipom s desne obale reke. Podrugljivo su je zvali barom. Dunav je imao bolji rejting.

Početkom osamdesetih godina, ispod Beogradovog kupatila bilo je samo devet splavova- kafana. Niz kućica na splavovima završavao se uzvodno na desnoj obali u visini ade Međice. Na tom mestu, tzv. kota Dule Glavonja označavala je point zero, gde su se uglavnom okupljali Adaši starosedeoci, slučajni prolaznici, ljubitelji prirode...Na «smederevcu» pekao se hleb, jeo premazan mašću i alevom paprikom, pevalo se, pilo i...smišljali novi splavovi. Ogovarali oni koji su više voleli slanu vodu od tada mutne Save, a domaći im pretili:»Doći ćete vi jednog dana, al mesta za splav više biti neće!»
I bi tako.
Rodovska zajednica
U «drevno» vreme, malobrojni Adaši, ljubitelji šetnje, vode i, pre svega, pecanja imali celu divljinu priobalnih pojasa za sopstveno uživanje. Netaknute šume, fazani, srne, čista voda. Pecaroši su, da bi negde smestili svoje štapove, čizme i mreže, počeli da prave male zaklone od dasaka skupljenih iz podruma, dvorišta, nađenih na otpadu. Kućice su izgledale kao favele nakrivljene, sklone padu. Bitna je bila praktičnost. Ako propadne daska, uzme se od komšije i ugradi. Bila je to prava rodovska zajednica kada se riblja čorba pravila od onoga što se nađe na Savi: bilo koja upecana riba, malo soli i luka. Vozila se šiklja na ručno rađena vesla, forland je izgledao kao omanja džungla, plovna strana ade Međice bila je još uvek nevina, Jocina ada usamljena i nenaseljena.

Gvozdeno doba

Do devedestih godina mnogo toga se izmenilo. Riblja čorba obogaćena je mlevenim djuvečom iz konzerve (da bi izgledala gušća). Počele su da se voze gvozdene šiklje (brže su i lakše za održavanje) sa i danas čuvenom Tomos «četvorkom», koja se mogla kupiti na kredit u robnim kućama. Blokovi 45, 70 i drugi, koji su do tada sa indignacijom gledali na Savu, zahvaljujući domaćicama koje su otkrile da je savska voda sjajna za pranje tepiha, počeše da dolaze u novootvorene kafane splavove. Društvo ljubitelja Save, koje je do tada ljubomorno čuvalo svoje sojenice na Međici, popustilo je pod naletom novih ljubitelja splavova koji su takoreći u jednoj noći, baš kao krajem pretprošlog veka u trci za zemlju u Oklahomi, na juriš zauzeli njenu plovnu stranu. U kafanama stolovi dobiše čaršave, pojaviše se pravi kelneri, cene kao u gradu; momci su dovodili devojke da im otkriju ovu beogradsku egzotiku. Počeše da krče forland i nikoše prvi paradajz i peršun. Splavovi sa kućicama popuniše svako mesto uzvodno do Makiša. Prekoputa, Jocina ada je i dalje živela prijatnim snom sa desetak mirnih ljubitelja Save.

21.vek

Danas nema mesta za splavove sa kućicama (ima, ali negde kod Obrenovca). Sve je puno. Ili se za skupe pare kupuje mesto koje zahvata samo 10 metara širine. To je jedini razlog što su megalomanske želje novih ljubitelja splavova ograničene. Inače, kako je počelo...Danas na Savi ima vode i struje. Nove splavove projektuju arhitekti. Grade se od plemenitijih materijala. Izolacija, tegola, kupatila sa italijanskim pločicama. Obavezan televizor. Neretko klima uređaji. Ograđen vrt. Jaki reflektori. Marine. Žestoki gliseri i moćni brodovi dostojni «kolega» iz najveće evropske luke Voban u Antibima. Krvožedni psi. Čuvari. Poslednja oaza mira i tišine, Jocina ada, pala je pod naletom snažnih džipova i drumskih ajkula koji se, umesto svojih gazda, baškare pored same Save.
Ali, i to će proći...

HOĆU I JA SPLAV

Da bi napravili jedan solidan savski splav, pre svega je potrebno uzeti u obzir sa koje se strane obale nalazi vaš splav iz snova. Ako je sa desne obale, onda se u principu neizbežna nastrešnica, pod kojom adaši provode najviše vremena, gradi na nizvodnoj strani, okrenutoj ka severo-istoku. Splavovi koji se nalaze sa leve obale Save imaju sunce «u leđa» tako da je postavljanje nastrešnice proizvoljna stvar. Obično se smatra da su levoobalaši u lošijoj poziciji, ali kada zapeče julsko sunce, evo «desnih» još u rano popodne u posetu drugoj obali.

Kuća stil će u glavnim crtama opisati kako se pravi jedan splav dimenzija
6x6metara.

GVOZDENI ROŠTILJ
Početak pravljenja splava počinje, kako kaže Bane Kovačević, jedan od najboljih graditelja splavova na Savi, «nazdravljanjem koje traje dok se ne padne u vodu ili blato». Šalu na stranu, početak je sklapanje konstrukcije od gvozdenih cevi 0 ¾. Raspored ovih ukrštenih gvozdenih cevi od vitalne je važnosti za stabilnost splava i kućice na njemu i zavisi od veličine kućice. Što je veće opterećenje to se cevi i burići gušće postavljaju. Obično se ispod kućice nalazi pet redova burića dok je šesti, iznad koga je «terasa», smešten duž suprotne ivice splava. Cevi treba postavljati na metar razdaljine. Gornja visina bureta treba da bude nešto niža od gornje visine cevi da bi se stvorio slobodan prostor za «rad» grede,

usled opterećenja (hodanje, nameštaj, osobe...). U suprotnom poispadali bi svi ekseri iz gaznih dasaka.

Poprečni i podužni raspored cevi mora biti precizno izračunat.

Kada se završi sklapanje roštilja, postavljaju se grede na 1 m razdaljine u slučaju kad je gazni deo napravljen od fosni (daske debljine 5cm) ili nešto gušće ukoliko je gazni deo od «colovače» (greda debljine oko 2,5cm). Grede se postavljaju pod pravim uglom u odnosu na gvozdene cevi roštilja za koje se vezuju žicom 3mm. Svako bure treba da se poveže sa roštiljom na dva mesta radi osiguranja od mogućeg ispadanja. Gazni deo vezuje se takođe žicom na nekoliko mesta radi osiguranja od klizanja samog gazišta splava i kućice u slučaju da se ceo objekat nasuče na obalu i iskrivi. Ove daske se obavezno zaštićuju trafo uljem ili upotrebljenim automobilskim uljem. Na taj način vek daske se produžava za

50%. Gazne daske treba premazati sa obe strane. Gazni deo se premazuje svetlim uljem radi boljeg estetskog utiska.

Ekseri kojima se gazne daske zakucavaju za grede moraju biti veliki, jer usred udara talasa i neprestanog gibanja splava, postoji mogućnost da se ekseri izvuku iz dasaka i time oslabe gazni deo. U najgorem slučaju možemo povrediti noge, naročito ako hodamo bosi. Mnogi Adaši farbaju ove daske raznobojnim bojama što doprinosi živosti na reci. Međutim, mnogi ne preporučuju ovakvo ulpšavanje jer smatraju da je tako ofarbana površina opasna jer se na njoj može vrlo lako okliznuti. Čuveni Dule Glavonja, zabranjivao je da se na njegovom splavu baci bilo kakva tečnost («Ona je za grlo, ne za patos i daske će od toga opasno «vilbirati» i istruleti»).
Kada se završi splav, zakucavaju se kotve (bitve). Ove gvozdene držače najbolje je postaviti na sva četiri ugla splava. Potrebne su za privez čamaca, a na dve koje se nalaze na uglovima prema obali, vezuju se čelične sajle koje sa na drugom kraju obično obmotavaju ukoso oko vrbe ili nekog drugog solidnog «prisutnog» drveta. Zategnutost sajli mora da bude stalno kontrolisana jer se visina vode stalno menja a time i mesto splava u odnosu na obalu. Dve gvozdene cevi vezane su za zadnje dve kotve dok se drugim pomičnim delom manipuliše radi neprestanog postavljanja splava na određeno mesto. Ove cevi se zovu šorpanji i prestvaljaju neku vrstu otpornika.

Gvozdene stepenice za silazak ili izlazak iz vode postavljaju se na mestu koje

odgovara vlasniku. Najvažnije da budu tako napravljene da pristup vodi bude lak.

Obično se prave od gvozdenih kutija dimenzija 30x30mm. Širina stepenica je 50c. Na prečke se uglavljuju gazne ploče od drveta. Naime, pošto su ove stepenice većinom vremena u vodi na njima se neprestano talože alge, pa su klizave i nezgodne za prohod. Zato drvo ovih gazišta treba da bude tvrdo; recimo, hrastovina.
MOST

Most koji spaja splav s obalom radi se, napr.od profilianog gvožđa, kutija 20x30mm.

Mnogi kupuju cevi dimenzija 0 ¾, ali one zahtevaju spojnice što poskupljuje gradnju. Na dve cevi, dužine 6metara, navare se poprečne cevi dužine 50cm i postave na svaki metar. Preko njih se postavlja fosna odgovarajućih dimenzija. Rukohvat se obično pravi od tri vertikalne cevi postavljene na početku, sredini i na kraju mosta i na čijem se vrhu nalaze zavarena okca kroz koje je postavljen debeo konopac.

KUĆICA

Kada se odrede dimenzije kućice direktno se na gaznom delu splava nacrta osnova kućice i po tom crtežu testerom iseče dilatacija širine do 5cm čime se izgrađena kućica štiti od podlivanja kiše. Na uglovima buduće kućice postave se štafle dimezija 5x8cm, dužine 2,2 metara za jednovodni krov. Za konstrukciju zidova, krova, kosnika, nastrešnicu i dr. One se ukrućuju na dnu i vrhu horizontalnim štaflama i učvrste ekserima dužine 20cm. Iza toga postavljaju se stranične štafle na razmaku od 50cm. Na ovaj način dobijaju se jaki i izdržljivi konstruktivni zidovi. Drugo, staklena vuna, izolacioni materijal, širine je upravo

50cm pa je zbog toga njeno postavljanje olakšano a takođe i odlično dihtuje. Za čvrstu i stabilnu kućicu možda je jedna od najvažnijih stvari-postaljanje kosnika. Oni se ukucavaju na 1,5m od poda i postavljaju pod uglom od 45 sa obe strane vertikalnih štafli. Kućica je zbog toga otporna na distorziju koju uzrokuju jaki vetrovi i talasi.

KROV

Krovni kosnici se postavljaju pod uglom od 45 , na kant, zbog bolje čvrstine, a između

njih postavlja se izolacija debljine 5cm. Za krov je potrebno je imati oko 50m2 izolacije (kao i drvene građe). Preko staklene vune ukucava se najlonska folija.

Postavljanje staklene vune na tavanicu kućice najnezgodniji je deo u izgradnji splava. Valjda svi znaju kakva je staklena vuna: truni se, prodire kroz kožu, pecka, svrbi. Zamislite kako je kada stojite na merdevinama sa licem okrenutim tavanici i rukama nameštate staklenu vunu! Možda je najbolje rešenje da pozovete prijatelja koji je oduševljeno pristao da vam pomogne kada ste mu onomad pričali da hoćete da napravite splav! Na ovako postavljene krovne kosnike ukucavaju se daske debljine 2,5cm (potrebno je oko pola kubika) a zatim postavlja (uglavnom) tegola.

Što se tiče prozora i vrata mogu se kupiti gotovi ili napraviti sami. Kako na

ovakvom splavu postoje dvoja vrata (ulazna i vrata za WC) i najmanje dva prozora, to i materijal koji se upotrebljava za njihovo pravljenje varira.

Naravno, postoje mnogi načini za gradnju splava, u zavisnosti od njegovih dimenzija, mesta, kao i želja samog konstruktora ili vlasnika. KUĆA Stil vam je prikazala jedan solidan savski splav.

POTREBNI MATERIJALI ZA IZGRADNJU SPLAVA dimenzija 6X6m

-gvozdene cevi 21kom

-spojnice 86+ oko 5 kom. rezerve

-ekseri 20kg raznih dužina

-grede 7kom

-žica 70m'

-trafo ili automob.ulje

-laneno ulje

-bitve 2-4kom

-šorpanji 2kom

-gvozdene stepenice 1 kom

-daske od mahagonija 4-5kom




MOST

-gvozdeni profili «kutija» 6 do 8m'

-fosna 6m'

-rukohvat:

-gvozdeni profil «kutija» u odnosu na dužinu splava

-Kanap: isto

-šorpanj: gvozdene ili profil «kutija» cevi 2kom

odgovarajuće dužine


KUĆICA

-drvena građa 1m3

-staklena vuna 50m2

-vrata:po izboru

-prozori:po izboru

-najlonska folija 120m'


-hrana i piće u količinama na terenu za radnike i mnogobrojne prijatelje


Za Kuću stil

Jelena Kaličanin










Copyright BONI Drenik d.o.o 2003