Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Srpski dom u Nejiu 06. 07. 2003.
ŽUDNJA ZA SVETLOŠĆU

Neji. I jeste i nije Pariz. Nije-zato što ne pripada «ruži Pariza»-ima svoj poseban život elegantnog, rezidencijalnog duha. Jeste-jer se nalazi tik uz zapadni rub Pariza, pored Bulonjske šume. Zagledan u budućnost, u moderne oblakodere Defansa kome gravitira život trećeg milenijuma. Kraj, pun zelenila, tih, prisan i udoban. Na spratu jedne od Art Nouveau zgrada smestila se tročlana porodica: bračni par lekara Bouffette sa ćerkom Selenom.

Dugo je njih dvoje živelo zagledano svako u svoje želje, planove i posao. A onda, kako to već ponekad iznenada biva, sreli su se i dobili najlepši dar-malu mesečevu devojčicu. Možda su baš zbog nje odlučili da stanuju upravo na ovom mestu koje im omogućava da na najtopliji način žive svoju uzajamnu ljubav.

«Moj muž i ja dugo smo tragali za stanom koji će se oboma dopasti»-kaže Maja Samardžić-Bouffette. «Trebalo je pomiriti blizinu posla. Ja radim na Defansu, a moj muž u Američkoj bolnici u Nejiu. Mi volimo, kao i naša devojčica, prirodu. Posle dugog traganja, imali smo sreću da pronađemo ovaj stan koji je prostran i ima otvoren pogled na zelene krovove vila ispod nas, na sunce, mir ulice i blizinu naših radnih mesta.

Beograđanin Slobodan Šerban diplomac beogradskog Arhitektonskog fakulteta, koji već dugo godina živi i radi u Parizu, preuzeo je posao oko adaptacije.



MONTAŽNI ZIDOVI

Kada je stan kupljen prostirao se na 204m2, a skidanjem nepotrebnih zidova, dobijeno je još 14 m2. Nije se dobilo samo u kvadraturi, nego je i stan, iako većim delom okrenut zapadu, postao svetliji, prostraniji i svrsihodniji.

Kada se otvore ulazna vrata, stupa se u ogroman prostor koji se, sa desne strane širi u dnevnu sobu i biblioteku, sa leve u veliku trpezariju, a pravo ispred u kuhinju i hodnik koji vodi u nekoliko privatnih soba i kupatila. Iako su svi zidovi na prostoru porušeni, izračunato je da se celokupan prostor dnevnog boravka i ogromne trpezarije može konstruktivno osloniti na dva stuba! Ivice ovih stubova zasečene su kako bi svetlost još više «proklizala» u dubinu prostora.



«Žudnja za svetlošću» dovela je do ideje da se kuhinjski zid, vezan za ovaj prostor, takođe uradi na način koji bi propustio svetlost u kuhinju, čiji je jedini prozor okrenut istoku i gleda na neveliko dvorište, tako reći svetlarnik, i na prozore susedne zgrade. Zaobljeni pregradni zid kuhinje napravljen je od prizmi koje, kao što je poznato, šire difuznu svetlost. Uobičajeno je da se one međusobno povežu gipsom. Međutim, arh. Šerban je celu konstrukciju osmislio na nov način. Unutar drvene konstrukcije, u koju se ugrađuju staklene prizme, umetnuta je posebna konstrukcija od metalnih sajli na način koji omogućava da se čitavi delovi zidova, manji ili veći, širi ili kraći, mogu montirati po želji ili ukusu, a što se sa gipsanim sistemom nije moglo postići.



FRANCUSKA, SRBIJA I JAPAN

Ogromna dnevna soba je «u tranziciji». Trosed, fotelje, pisaći sto i salon-još traže svoje mesto pod suncem. Pošto su vlasnici stana franko-srpskog porekla, i nameštaj je u tom stilu. Čuvena fotelja dizajnera Čarlsa Ejmsa, projektovana 1928.godine, čiji se original nalazi u Muzeju savremenih umetnosti u Njujorku, udobno je smeštena između kamina i japanskog vrta «u razvoju». Kamin je obložen drvetom prema ideji arh.Šerbana. Na njemu se nalazi skupocena figura petla koju je doktor dobio na dar od dragih pacijenata, koji tokom godina postaju prijatelji. Salon, u bidermajer stilu, donet je iz Jugoslavije, sanduk koji je nekad služio za smeštaj «toplih» stvari, a danas za zbirku umetničkih dela koja se povremeno iznose na videlo, upotpunjavaju ovaj eklektički stil i daju utisak slobode, lakoće i prijateljske atmosfere.

Duž cele zapadne fasade prostire se uzan balkon, ograđen ukrasnim gvođžem, na koji se iz svake prostorije izlazi kroz veoma visoka vrata. U polukružnom ispustu fasade, na izlazu iz dnevne sobe na balkon, polako raste i širi se fascinantni japanski vrt.



«PROTOČNA» KUHINJA

Kuhinja ima troja vrata. Ona, najbliža jednom od dva stuba u dnevnoj sobi, služi kao komunikacija za unošenje kupljenih namirnica. Budući da porodica često priređuje prijema, kuhinja je osmišljena tako da omogući prijatan porodični obed u okviru samog kuhinjskog prostora, dok se kroz posebna vrata, dakle druga, posluženje za goste iznosi u trpezariju. Unutar kuhinje smešteni su specijalni profesionalni elementi, adaptirani za domaćinstvo. Naime, kuhinja nemačke proizvodnje Eulthaup projektovana je tako da je svaki kuhinjski element pristupačan i lak za manipulisanje, čak i ugaoni deo. Gornji elementi ne postoje, cela kuhinjska delatnost odvija se isključivo u donjem delu. Gornja površina radnih ploča duboka je čitavih 75cm. Svi elemnti funkcionišu na kugličnim ležajevima koji mogu da izdrže do 400 kg težine!

I, najzad, treća vrata povezuju kuhinju sa privatnim delom stana. Dakle, ukoliko neko od ukućana neće da smeta gostima koji sede ili obeduju u trpezariji, on nesmetano može da prođe do kuhinje i vrati se u deo u kome se nalazi nekoliko spavaćih soba.



ČIJE JE KUPATILCE NAJLEPŠE?

Spavaćom sobom dominira nizak bračni krevet, lakiran crnom bojom kako i dolikuje japanskom stilu i «dobro tvrd za spavanje». Iznad njega je okačena ogromna slika beogradskog slikara Vladimira. Tu je i privatno kupatilo, otvoreno prema sobi, u čijem se ogledalu, a preko prozora u sobi, odslikava deo Defansa. I, najzad, u zadnjem delu stana postoji jedno carstvo u kome caruje Selena. U velikoj dečjoj sobi ima prostora da se naslažu ili razbacuju silne igračke; tu je i odgovarajući dečji pisaći sto, na kome devojčica «meša boje», a tu je i njena privatna kućica u cveću. Preko puta sobe nalazi se kupatilce sa kadicom, umivaončićem, WC-šoljicom, u njemu lutkice i ostali drugari koji joj prave drštvo kada se kupa.

Ona za sada govori samo nekoliko srpskih i francuskih reči i pita japanskog fotografa Takahira Suzikija, iz milošte zvanog Čika-Taka:

-Sta ladis?

-Pravim slike od tebe-odgovara Taka sa nekoliko naučenih srpskih reči. »Kako si ti? pita Selenu sa francuskim akcentom.

-Do'bo. Dođi opet mene!



I tako se slatko ispričaše, kao dva stara drugara, kao što, uostalom, često čine i prijatelji ove porodice koji ne propuštaju priliku da svrate i uživaju u udobosti i prisnoj atmosferi koji omogućava ovaj stan.



Jelena Kaličanin (za Kuća stil)

Foto:Takahiro Suzuki







Copyright BONI Drenik d.o.o 2003