Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Dvorac Alkazar, kraljevska palata u Sevilji 03. 02. 2006.
Čovek lako može da se prevari i pomisli da su palatu podigi Mavari, jer poneke sobe i dvorišta podsećaju na one iz Alhambre1. Najveći deo je, šezdesetih godina XIV veka, sagradio – istina, zidali su mavarski radnici – kralj Pedro Okrutni od Kastilje, koji je, zajedno sa svojom ljubavnicom Marijom de Padilom, živeo i vladao iz Alkazara. Pedro se prihvatio rekonstrukcije cele palate, zaposlivši radnike iz Granade i koristeći materijal sa ranijih mavarskih građevina iz Sevilje, Kordove i Valensije.
Pedrovo delo predstavlja samo srce Alkazara koje je, uprkos brojnim restauracijama nakon požara i zemljotresa, ostalo sačuvano do dana današnjeg i nudi najlepše primere mudežar2 arhitekture.
Međutim, kasniji vladari su ostavili prevelikog traga iza sebe, usled brojnih dodavanja – najinteresantnije su kuhinje koje je dogradio general Franko, koji je odsedao u kraljevskim odajama kad god bi bio u poseti Sevilji.




Opis bašte: Palata kraljeva Sevilje ima najveću baštu iz kasnog srednjeg veka u Evropi. Mavri su vladali Seviljom od 711. do 1248. godine. Nakon što su je hrišćani vratili u svoj posed, njihov je uticaj, i njihovo zanatstvo stvorio ono što danas nazivamo mudežarskim stilom (izraz na arapskom znači ‘’dozvoljen je ostanak’’). Petar I je vladao od 1350. do 1360. godine. Bašta njegovog Alkazara (tvrđave) je bila uređena na mavarskim ostacima. Imala je dvorišta karakteristična za istočne zemlje, koja su bila povezana arkadama i odvojena visokim zidovima. Najstariji delovi se nalaze u i oko palate. Mala dvorišta su ukrašena bazenima, fontanama i skrovitim mestima za sedenje. Baš kao i u Egiptu, pružaju zaklon od okrutnog sveta koji se nalazi napolju. Dekorativne rešetke doprinose njihovoj raskošnosti. Ne smemo da zaboravimo na ribnjak.

Baštu ulepšavaju palme, čempresi, mirte, dudovi, magnolije, pomorandže i limunovi. Pločice sa i bez glazure su tipične za arapske zgrade. U vreme kad je Sevilja bila najbogatiji grad u Španiji, tokom šesnaestog veka, napravljene su prve promene. Stari su vrtovi preživeli, ali su dizajneri Karla V, pod uticajem renesanse, napravili veliki lavirint i izuzetan paviljon (c 1543). U proleće se grane pomorandžinog drveta povijaju pod plodovima, dok zemlja miriše na marmeladu. Početkom dvadesetog veka je podignut Novi vrt. Poput mnogih sličnih bašti širom Evrope, i ova je podignuta po uzoru na nacionalni stil. Njen plan nalikuje glaziranoj pločici.







Copyright BONI Drenik d.o.o 2003