Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 LOS COLORES MEXICANOS 06. 07. 2003.
Vatromet boja u rezidenciji Njegove Ekselencije Karlosa Rodrigeza i Kesade. Pogodili ste-gde ima vatrenijih i veselijih boja od meksikanske palete?! Žuta, oranž, plava, zelena i crvena sve zajedno- snažne energetski.

DIPLOMATA-GLOBTROTER



«Moji roditelji potiču iz zemlje marijača i tekile, iz Gvadalahare. Kada se naša porodica preselila u Siudad Meksiko on je bio mali, nije imao toliko stanovnika kao danas, bio je prijatan za život. Tamo sam se rodio, živeo u njemu ali sam do danas većinu vremena proveo menjajući zemlje i stanove, kuće. U prvoj kući moja porodica je ostala šest godina, a zatim se selila pet-šest puta, pa nazad u Gvadalaharu. I najzad, ponovo smo se vratili u glavni grad, smestili u kvart Santa Marija. Mislim da, posle mnogih boravaka na raznim prostorima, najviše volim baš tu kuću koja je u istom starom jezgru u kome sam se rodio. U njemu je mnogo zelenila, biblioteka; pomalo je tradicionalan ali i soficisticiran i vrlo meksikanski.»

Kada danas prođe kroz svoj grad, g-din Kesada svrati u svoju kuću u kojoj živi njegov sin. Nalazi se u kvartu Condessa koji je dovoljno udaljen od buke i gužve velegrada za miran san a opet je zanimljiv zbog umetničkog profila: pozorišta, izložbeni prostori; naravno, ima mnogo «kafanas»!



KUĆA JE KAO ŽIVA OSOBA

I, evo Njegove Ekselencije u Beogradu. Rezidencija u kojoj već dve godine živi blizu je beogradskog stadiona «Marakana»(možda zato nema nostalgiju za stadionom «Acteka»).(sl.4) Kada su davne 1946.godine Jugoslavija i Meksiko ustanovila diplomatske poslove, prvi meksički ambasador stanovao je u hotelu. Iduće godine ova vila postala je ambasada, da bi tokom vremena postala rezidencija. Kuća je održavana, ali je stiglo vreme za detaljnu promenu njenog lica. Kuća je kao živa osoba: ako joj ne kupujete novu odeću, obuću, šešir, postaće zapuštena, tužna i ružna. Zato su ambasadori Meksika prošlh godina rešili da joj promeni stajling.



Ulazeći u mnoge stanove i kuće u našoj zemlji i inostranstvu, navikla sam da gledam uglavnom zidove ofarbane bledim bojama namerno upotrebljene kako bi se istakli predmeti u prostoru. Kada sam, dakle, ušla u meksičku rezidenciju, imala sam utisak da me je u grudi pogodila najveselija i najkoloritnija energetska lopta: unutrašnjost meksičke rezidencije u Beogradu živa je slika i prilika kako mešanje raznovrsnih kultura jedne zemlje može da oplemeni prirodu, prostor, čoveka, na najpozitiviniji način. I najveseliji.



Boje se razlijvaju na sve strane: jarke, žarke, meksikanske. «Mi Meksikanci volimo jake, žive boje, pune energije. Volimo da spajamo nespojive boje», reći će g-din Kesada. «Kombinacija tako sklopljenih boja i svetlosti odgovara meksičkom mentalitetu!» Veliki centralni salon žuti se kao kanarinac. Iz milošte ga zovu Pinjakolada,(sl.1) po jakoj žutoj boji po kojoj je liker od anansa i kokosa dobio svoje ime. U Pinjakoladi grupisano sedenje sa dva troseda smeštenih jedan naspram drugog, presvučenih bež sirovom reljefnom svilom, postavljenih tako da omoguće što bolju komunikaciju sa ostalim prostorijama i otvore puno slobodnog prostora uvek potrebnog jednoj stranoj rezidenciji koja često prima mnogobrojne goste. Levo se nalazi salon-biblioteka čiji su zidovi petrol-zelene boje. Ispred Pinjakolade, u pravcu bašte, po svoj prilici nekada velika polukružna terasa (vila, izgrađena između dva velika svetska rata, tipičan je primer moderne tog vremena), danas je smeštena gostinska trpezarija, sva plava i puna zelenila. Desno mala trpezarija izdignuta za dva stepenika i povezana preko hodnika sa kuhinjom i ostavama, svetli žarkom oranž bojom. Stepenišni prostor koji vodi na sprat jake je plave boje.(sl.7)

U svim prostorijama mnogo cveća, pravog i veštačkog. Nikada dovoljno boja. Isto tako, mnogo koloritnih predmeta narodne radinosti iz Meksika. Kažu da je meksička rezidencija jedna od retkih u Beogradu koja posetiocu može da dočara svet svoje zemlje i njenih stanovnika, u ovom slučaju Olmeka, Maja, Acteka...

«Specijalne rezerve kuće»

Polica (sl.8) koja deli malu trpezariju od centralnog salona, puna je narodnih rukotvorina. «Možda znate da Meksikanci imaju vrlo spretne ruke pa su i stvari koje proizvode izuzetne. To je tradicija koja potiče od meksičkih Indiosa, Olmeka, Acteka, Maja,» kaže g-din Kesada, «i mi smo vrlo ponosni na nju. Svaki Meksikanac, bilo da živi u gradu, na selu, u pustinji ili džungli, s ljubavlju pravi umetničke predmete.» Može se reći da je narodna radinost pravi nacionalni sport u Meksiku. Predmeti na polici odslikavaju raznovrsnost, maštovitost i prirodne resurse ove velike zemlje podeljene na 32 države.

Na vrhu kutija modernog oblika izrađena od srebra koga u Meksiku ima u izobilju- ova zemlja je No.1 u svetu po rudnicima ove plemenite rude. Tu je i grupa marijači svirača i pevača iz Gvadalahare. Jedna legenda kaže da su ime dobili prema francuskoj reči marriage što znači venčanje. Naime, deo Meksika je, izvesno vreme, bio pod francuskom upravom austrijskog cara sa potporom francuske administracije. Prilikom ceremonije venčanja Francuzi su tražili muzičare koji su se odmarali na pijačnom trgu čekajući neku poslovnu ponudu. Marriage, marriage! objašnjavali su francuski svatovi na svom jeziku da žele pevače i svirače za venčanje. Tako od marriage nastade marijači i vesela grupa muzičara koja danas pleni ceo svet. U prvom planu je prodavačica cveća napravljena od presovanog papira, koju su napravile vešte ruke stanovnika Oahake.

U petrol-zelenom salonu-biblioteci dve grupe za sedenje: salonska garnitura u stilu Lija XV i «dvojac» u sličnom stilu. Na niskom stočiću poređane su mnogobrojne flaše tekile. Flaše su raznobojne, izuzetnih oblika, napravljene ručno. Svaka flaša je drugačijeg oblika a njena sadržina različitog ukusa.G-din Kesada je veoma ponosan na ovu «specijalnu rezervu kuće», tekile koja za Meksiko prestavlja veoma važan industrijski i izvozni proizvod. Nešto veći od naših, kao vojnici, poređani su čokanji na specijalnim stalcima koji u kombinaciji sa flašama daju dizajniranu dubinu.

Iznad ovog primamljivog kutka, osam «gusto» poređanih slika, rad Jana Hendriksa, Holanđanina koji je u svoju umetnost, posle dugih godina provedenih u Meksiku, vezao za ovu zemlju. Na zidovima slike, takođe u jarkim bojama: slike meksikanskih slikara Davida Alfaro Sikeirosa, Leticije Taragó i još poznatijeg Pedro Koronela. Njegove dve slike jarkih tonova zelene i crvene boje još više potenciraju živost u salonu u kome se nalazi biblioteka. (Sl.3)

Zidovi male trpezarije su jarke oranž boje sa slikama sa odgovarajućom tematikom: lubenice, voće. Dve slike su rad našeg slikara Kecmana, a tu je i mrtva priroda s voćem koju je naslikala ambasadorova majka.(sl.5)

Na stočiću se nalazi statueta, rad našeg umetnika Vave Stankovića koju osvetljava lampa marke Galle. Skoro sve lampe i lusteri u rezidenciji nose ime ove prestižne francuske marke čiji proizvodi osvetljavaju mnogobrojne luksuzne prostore sveta.

Radijatori su obloženi složenom konstrukcijom lakih lajsni da ne bi remetili celinu četiri različita prostora.



SVETI ĐORĐE JUNAK MNOGIH NACIJA

Mala trpezarija, koja ima dva prozora smeštena na uglu prostorije i kroz koje se vide obrisi «Marakane», slika je mesičke maštovitosti. Smeštene u vitrini(sl.9), figurine, tanjiri i mnogobrojni detalji narodne radinosti, pokazuju svu umešnost ljudi ove zemlje. Mala figura a izuzetno zanimljiva: predstavlja «ceo Meksiko». Naime, ova ogromna zemlja ima raznovrsne narodne običaje i odeću. Da bi omogućili posetiocima da sveobuhvate ove raznovrsnosti, napravili su figuru «opšteg» Meksikaca koji na sebi ima sombrero, ogrtač jarkih boja koji nosi dok jaše, na nogama cipele guarache, a tu su i slatkiši napravljeni od kukuruza. Figura stoji na maloj prostrirci u bojama meksičke zastave: zelena, bela, crvena. Zanimljiva je i figura koja se mesi specijalno za dan Mrtvih. Od hleba je i ima kiku jer je smrt na španskom jeziku ženskog roda-La Muerte. Meksikanci, kao i Acteci, veruju u život posle zemaljske smrti. Zato je Dan Mrtvih u ovoj zemlji dan veselja.

Kugle od obsidijana podsećaju na vreme kada su Maje od ovog kristala pravile noževe, strele...

Na gornjoj stalaži nalazi se tanjir koji su napravile vešte ruke Meksikanca iz grada Puebla, u kome se proizvode najkvalitetniji ručni radovi, naroćito servisi. Za ovu priliku, ambasador Kesada je, želeći da na nam pokaže lepotu servisa kojim se Meksiko ponosi, pripremio je sto u maloj trpezariji.(sl.6) «Ovakvi servisi od keramike prave se u celoj zemlji, ali najslavniji-Talavera stil- je ovaj izrađen u Pueblu. Pave ih u raznim bojama: zelene, bele, braon, uglavnom plave. Cvet na njima je raznovrsan, oslikavaju se kale, gladiole, margarite. Staklo je iz čuvene «staklarske» ulice Carretones iz Gvadalahare.

Na prvom( i poslednjem) spratu nalaze se privatne prostorije: nekoliko spavaćih soba, radni kabinet i prostor koji je galerijom spojen sa donjim delom kuće. U njemu se udobno smestio TV prijemnik, trosedi i stočić prepun đakonija-grickalica, ali i nekoliko ikona Svetog Đorđa. Na istočnom zidu takođe ikona ovog sveca. Jedna soba se u potpunosti razlikuje od drugih: nameštena je u orijentalnom stilu, limun žute boje. Veliki mesignani poslužavnici, jastuci, nargile, slike, sve podseća na Liban u kome je ambasador proveo dve godine.

Pogodite koje su boje zidovi radnog kabineta? Naravno, jarko crveni, u skladu sa meksikanskim temperamentom ambasadora Kesade. «Ambasador uvek ima nešto da radi i kada se vrati s posla», kaže g-din Kesada. Ceo jedan zid preplavljen je malim neizbežnim hi-tech proizvodom-CD: ambasador je očigledno veliki ljubitelj muzike. U ovom prostoru takođe piše svoje knjige. Sajens fikšn. Voli Ajsaka Asimova i Artura Klarka. Napisao je tri knjige, dve na španskom: Las venitnaas del espacio i Eternidad, a treća je dvojezično izdanje-špansko i srpsko: Por los caminos de San Jorge (Putevima Svetog Đorđa).

Kako unutra tako i napolju: boje su svuda oko mene. I kad sam odlazila iz rezidencije nisam mogla da ne zastanem i napravim snimak eksterijera: iza magnolije u cvatu, vijorila se meksička zastava koja je govorila da je Meksiku važan pokret, njihanje, živost, akcija i naravno-žestoke boje.



Jelena Kaličanin (za KUCU stil)

Snimio: Aleksandar Damjanović




Copyright BONI Drenik d.o.o 2003