Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Pariski šik! 06. 07. 2003.
Na Jelisejskim poljima u Parizu smenjuju se novi stanovnici: Amerikanci, Arapi, Rusi, ali leva obala reke Sene i dalje ostaje relativno nepoznata za turiste. Još uvek možete nepozvani svratiti kod suseda na kafu, ćaskati sa prodavcem novina nalakćeni na njegov kiosk ili natenane piti kafu sa gazdom obližnjeg kafića, jednom rečju, živeti pravi pariski duh. Za preko trideset godina koliko žive u Parizu, tehnolog Anđelka i arhitektaToma Garevski promenili su nekoliko stanova, ali ih nikad nisu tražili dalje od ove strane Sene i okruženja Sen-Žermen-de-Pre.

KLAVIR JE ODLUČIO



Ćerke odrasle i odselile se, predhodni stan isuviše veliki, odluka: prodaja i kupovina novog, manjeg. Svi njihovi predhodni stanovi nosili su jedno obeležje: imali su pod prekriven belim materijalima, beli nameštaj i veoma malo ukrasnih predmeta. Na poslednjem spratu elegantne zgrade koju je 1905-godine projektovao arhitekta Teo Peti, u širokoj aveniji, u susedstvu Instituta Cartier, pronašli su atelje slikara Anri Martena. Ovaj čuveni postmodernista, koji je za sobom ostavio mnogobrojna platna, slikao je u ovom prostoru dugo vremena: visoki kosi prozori okrenuti severu, galerija na zapadnoj strani sa prozorom kroz koji popodnevno sunce daje toplinu prostoru...

Odmah je bilo jasno da je potrebna opsežna adaptacija. Dvoumljenje je bilo kratko: na sredini salona stajao je pohabani, zaboravljeni koncertni klavir - iste marke, istog oblika i iste braon boje kao onaj na kome je g-da Garevski godinama svirala! Bila je to jedna od neočekivanih koincidencija, prelomna tačka, koja ih je uverila da su na pravom mestu. Može se zato reći da je, na neki način, klavir odlučio. Danas se on, doteran, šepuri u prostoru u kome nema pregrada.U stan, petnthaus, ulazi se direktno u prostor od 55 m2. Prema ulici dva francuska prozora sa dve male terase na kojima se nalaze po dve visoke tuje. Između njih veliki prozor a iznad njega prostrani «slikarski» prozor kroz koji prodire mnogo svetla. «Sve pregradne zidove smo srušili i...jednom rečju, ostali su samo fasada i krov», kaže Toma Garevski. «Galerija je ojačana, proširena i ograđena ogradom od nerđajućeg čelika sa rukohvatom od obrađenog drveta. «Podignute su nove kružne stepenice koje vode na gornju etažu ukupne veličine 35 m2. Stepenice su početkom šezdesetih dizajnirane kako bi promovisale liveno gvožđe. Godine 1964. industrijski dizajner Rože Talon ih je preoblikovao. Od 1966.godine stepenice se prave i od livenog aluminijuma koji je mnogo zgodniji za rad, lakši i sjajniji od gvožđa. Ove stepenice, prečnika 160cm, sa aluminijumskim stubom i gazištima od lameliranog drveta, bez rukohvata i danas se poliraju ručno.

JEDAN PROSTOR-TRI NAMENE

Na prvoj etaži nalazi se veliki salon koji je podeljen na tri celine- trpezariju, salon i kuhinju sa ostavom i toaletom. Pod je celom površinom zastrt parketom od punog brazilskog drveta Cumaru braon boje. Debljine je dva santimetra a njegova tvrdoća je izuzetno velika. U njega je nemoguće ukucati ekser te je postavljen na pero i žljeb. Levo od ulaza se nalazi trpezarija u kojoj dominira sto Knoll sa mermernom pločom. Dve visoke poluokružne komode (Luj XVI) i, između njih, tapiserija Jagode Bujić. Na podu stoji, dok ne nađe svoje pravo mesto, lampa čuvene italijanske dizajnerke i arhitekte Gae Aulenti. Lampa Pipistrello dizajnirana je početkom sedamdesetih godina i napravljena od lakiranog metala.Sofa i dve fotelje koje se nalaze između niskog staklenog stola u Bidermajer salonu retapaciran u toplu braon kožu. Na zidu iznad sofe slike Đorđa Ivačkovića i Kolje Milunovića, na klaviru koji deli salon od trpezarije slika Vlade Veličkovića.U kuhinji nema nijednog, ali baš nijednog, predmeta koji može da evocira na hranu, kuvanje i jelo. To je pravilo kojeg se domaćica i domaćin drže godinema. Iznad besprekorno glatke površine kuhinjske ploče okačeno je pet crteža Mome Antonovića i Miloša Šobajića koje osvetljavaju četiri halogene lampe. Kuhinja i kupatilo obloženi su blanc casse keramičkim pločicama Pocelanose.

Privatnost je strogo omeđenja galerijom. Nekada je gazišni deo bio uzak, a sobe male i odvojene tankim zidovima. Danas se na njoj se nalazi prostor sa spavaćom sobom, direktno povezanom sa kupatilom i garderobom. Soba je odvojena klizajućim vratima sa ogledalima koji reflektuju svetlo kroz «slikarski» kosi prozor. U kupatilu vlada simetrija: dve fluo lampe vertikalno postavljenje uokviruku ogledalo zlataste boje. Ručnici okačeni levo i desno od lavaboa. Jedna vaga za merenje. I pogled na pariske krovove kroz tavanski prozor, kao potreba i kao element slobodnog disanja (eh, kada bi sva kupatila imala prozore!).

VRHUNSKI LUKSUZ

Dresing je podeljen na «roza i plavo», na muški i ženski deo. Na otvorenom delu galerije nalazi se biro g-đe Garevski koja vodi poslove arhitektonskog biroa AXE. Tu se može videti jedna ljupka stolica u stilu Bidermajer. Udoban stan, taman za dvoje koji često primaju goste, opremljen je klima uređajem (Carrier) čija vrednost najviše dolazi do izražaja u spavaćoj sobi. Kako je okrenuta zapadu i smeštena pod pod krov , to je i najtopliji deo stana. Prozor je dobio «brata blizanca»: naime, na klizajućim vratima, koji spavaći prostor deli od otvorene galerije, postavljeno je ogledalo koje reflektuje postojeći prozor. Na samom ogledalu je ocrtan je ram i kada se vrata postave u zatvoren položaj, zapadni prozor se automatski «uglavi» u taj ram, dajući efekat još jednog prozora.
Dom Garevski je u potpunosti iskorišćen na način da izgleda prostraniji, svetliji. Dve boje, belo (svi zidovi) i topla braon (svi podovi); neprenatrpanost nameštajem strogog oblika, ponegde zakrivljenih linija; slikarska platna povezana sa odgovarajućom namenom prostora (sva su dela slikara sa naših prostora, Vlade Veličkovića, Mome Antonovića, Ljube Popovića, Miloša Šobajića, Đorđa Ivačkovića, Kolje Milunovića, Jagode Bujić, a uskoro će im se pridružiti portret slikara Anri Martena, kako kaže g-din Garevski: «kao omaž ovom velikom slikaru»).
U blizini stana nalazi se najveća pariska pijaca Rue Daguert, a tu su i metro i autobusi koji rade kao «švajcarsni sat». Ali, najvažnija stvar je, kao i u većini svetskih metropola-parking. Arh. Garveski nema višeproblem parkiranja svog automobila.Njegov arhitektonski biro se nalazi na pet minuta hoda od stana. «Za mene je taj problem rešen. Bilo gde da idem, parkiram automobil ispred biroa i lagano se prošetam do stana». Kakva retkost u Parizu! Čist luksuz!

Jelena Kaličanin (Kuća stil)

Snimio: Žarko Vijatović





Copyright BONI Drenik d.o.o 2003