Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Kenzo Tange 06. 12. 2005.
Arhitekta Kenzo Tange, čiji su projekti usmerili izgradnju modernog Japana, umro je u svom stanu u utorak od srčanog udara, u 92. godini. Rođen 1913, Tange je međunarodno ime stekao 1946, kao autor generalnog plana za obnovu Hirošime, uništene atomskom bombom. Projekat je uključivao i izgradnju memorijalnog muzeja na mestu na kojem je bomba pala 6. avgusta 1945. Tange je negovao jednostavan i elegantan stil u kojem je kombinovao japanske i zapadnjačke estetske principe. On je uradio i projekat Olimpijskog stadiona u Tokiju (1964), koji važi za jednu od najlepših konstrukcija 20. veka.
„Za arhitekturu sam se odlučio kada sam 1930-ih u jednom časopisu video Le Korbizijeove nacrte”, izjavio je jednom prilikom Tange Rojtersu. Kao uzore, on je naveo i renesansnog majstora Mikelanđela i nemačko-američkog arhitektu Valtera Gropijusa. Decenijama je bio profesor na univerzitetu u Tokiju, a 1987. dobio je nagradu Pricker.
Uprkos priznanjima za projekte, Tange je odlučio da ne projektuje sopstveni dom, stan od 200 kvadratnih metara u Tokiju. „Odlučio sam da ne projektujem sopstvenu kuću jer bi moja žena i moja deca mogli da imaju primedbe”, rekao je jednom prilikom.
Treba reći da se smrt Kenza Tangea morala zabilježiti i na "ovim prostorima", ako ni zbog čega drugog, onda zbog Skoplja. Staro je Skoplje, naime, katastrofalnim zemljotresom(26. 7. 1963.) sravnjeno sa zemljom, a Tange je pobedio na međunarodnom urbanističkom takmičenju za novo Skoplje, 1965.
Od tada su se u celoj Jugoslaviji počela da se praktikuju armaturna pojačanja kao što su, recimo, armiranobetonski vertikalni nosači od temelja do krova. Na kraju, svakako treba spomenuti, naglasiti, da je Kenzo Tange 1987. ovenčan nagradom Pritzker (koja se još zove Nobelom za arhitekturu).



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003