Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Licnosti 06. 04. 2003.
Ona je lepa, ona je mlada, ona je inteligentna i, iznad svega-nezavisna žena. Živi na vrhu Monmartra, prekoputa jedinog pariskog vinograda koji je svetska turistička atrakcija i koji godišnje poseti stotine hiljada stranaca. Živi takođe u mirnom delu 15-og pariskog kvarta. Često gostuje na TV stanicama, igra u filmovima, vozi kabriolet Mini Moris žut kao kanarinac, i pravi popriličnu zbrku u gradu kada se, onako sićušna, pojavi na svom Harli Davidsonu od 1 340 cm3, teškom 350 kg! Napisala je dve knjige, bila stilista kod Diora i učestvovala na mnogim relijima...

Ona je moderna žena a po tradiciji-princeza Hermina od Klermon-Tonera.

PRINCEZA NA HARLI DAVIDSONU

Upravnica škole princezi i vojvotkinji An od Klermon-Tonera:

-Draga gospođo, vaša ćerka beži iz škole preko oluka.

-Ali, zašto moja ćerka ne izlazi kroz vrata, kao i svi ostali đaci?

-Zato što je, draga moja gospođo, u vreme kada ona želi da izađe iz škole, kapija zaključana!

Možda je ovo najbolja ilustracija karaktera naše domaćice, potomka jedne od najstarijih i najvažnijih plemićkih porodica u Francuskoj, Klermon-Toner. Dva brata i dve sestre. Ona je najmlađa. Mezimče oca. Dečak u devojačkom telu. Umesto (obavezne)guvernante («jer kod evropskog plemstva roditelji ne vaspitavaju decu!») nju su mogle da čuvaju samo osobe hitrih refleksa, sposobne da brzo trče i voze, da se nalaze na nekoliko mesta u istom trenutku. Detinjstvo je provela na ogromnom imanju bake i dede; nesputano jurcanje, konji, farma, park od 30 hektara...Možda je zato škola za nju predstavljala neku vrstu zatvora. Promeniće ih nekoliko. Sa osamnaest godina proglasiće svoju nezavisnost i odseliti se u obližnji Pariz. U sobu za služavke, čuvenu parisku chambres de bonne. I završiti studije umetnosti-odsek kostim i tekstil. Za to vreme će promeniti nekoliko pariskih kvartova u potrazi za «svojim» stanom: 18-ti, 17-ti,16-ti. Živeće i na Kej dOrseju pa opet u 16-om. Danas je u 15-om i na Monmartru. Do daljnjeg...

Slobodno idite u kuću na Monmartru i snimajte. Ja radim, rekla je princeza. Moj stan u 15. kvartu je otvoren i možete da ga posetite. Ja radim, dodala je. Nema mnogo osoba koje bi vas uvele u svoj dom bez njihovog prisustva. Poverenje koje princeza Hermina od Klermon-Tonera ukazuje ljudima bezgranično je. Naravno, do one tanane linije koja odvaja poštenje od nepoštenja, dobronamernost od nedobronamernosti.


Kuća je stara. Seoska. Još u XVI veku vinogradi Monmartra davali su sjajno vino. Godine 1932. grad Pariz ustanovio je «pariski vinograd» koji daje Game i Pinot Crni i koji je obavezna tačka obilaska turista sa svih strana sveta. Kako su kuće bile podignute od slabijeg materijala nego u samom Parizu, stanarine su bile niske i, koga bi drugog najpre privukle ako ne-umetnike: Difi, Suzan Valandon, Utrilo, Tuluz Lotrek...Danas su ove kuće vredne čitavo blago. Uz nešto adaptacije one su, kao i sam Monmartr, postale mesto mnogih hodoćašća. Takva je i ova u koju smo ušli. Dom Hermine de K.T. i Alastera Kadeforda, deteta iz londonskog Čelsija, finasijskog stručnjaka i brokera.

Starina od 22 veka!
Čim smo kročili u prostrani ulazni hodnik, kroz odškrinuta vrata garaže ugledali smo, umesto nekog odgovarajućeg automobila, moćni motorcikl Harli Davidson. U prizemlju kuće, čija je osnova otprilike 7x 10 metara, nalaze se ulazni hodnik popločan svetlim mermerom, garaža, i mala kuhinja. Ulazna vrata su staklena da bi se omogućilo svetlosti da dopre do postojećeg stepeništa koje se nalaze u dnu kuće. Ono je originalno, drveno i vrlo usko, sa prozorima koji su postavljeni na unutrašnjem svetlarniku. Duž zidova okačene su slike umetnika Hovsona, vrlo agresivne, veoma figurativne, veoma teske, kao i dela jednog slikara iz Glazgova koji je bio bokser, ovisnik o drogi, alkoholicar. Ona su slikana sredinom osamdesetih kada je pokret skinhedsa bio u modi i puno nacionalnih i rasističkih tuca po ulicama. Ljudi na slikama koji se tuku, predstavljeni su dvodimenzionalno: jaki fizicki ali slabi mentalno.


Na prvom spratu mala soba sa kupatilom, neka vrsta radnog prostora čiji prozor takođe gleda na veliki svetlarnik. Preko kreveta prebačen prektivač od rukom rađenog belog konca, omaž tradiciji kvarta. Veći deo ovog sprata zauzima trpezarija, svetla prostorija čistih linija, čija tri prozora gledaju na taj čuveni vinograd. Pod je tamnih boja, kao i masivan sto od punog drveta sa dve identične figure ovna na njemu. Centralni zid je petrol boje, presvučen svilenim špatulatom. Na konzoli naslonjenoj na zid koji je nasuprot prozorima nalaze se dve lampe ručno rađene a iznad kolorativna slika. Pored nje je vremešni lav, rimska starina od 22 veka! Kreativno predstavljanje ove moćne i surove životinje, pokazuje da veličina i poza figure “daje osećaj pripadanja”. Između tri prozora slike ukrajinskog avangardnog slikara (“Morate da me izvinite jer sam slike kupio pre 10 godina, imena se ne sećam”, kaže Alaster, “zapisano je na poleđini slika”). Umetnik je prikazao na slikama scene iz pozorišnih predstava-to su laki i zabavni komadi.

Na drugom spratu je dnevna soba sa pogledom na isti vinograd, osvetljenu bočnu fasadu crkve Sakr Ker. Kako je tavanica na svakoj etaži niska, a na prozorima nema zavesa, to su žitelji kuće vidljivi svima na ulici. Turisti kao turisti, zagledaju široke prozore, zastaju, mašu. Stanarima ne smeta.

Nameštaj u dnevnoj sobi je kupljen iz prve ruke. Potiče iz vremena četrdesetih godina veka koji je za nama. Stabilne kožne fotelje tople braon boje, čvrst, veliki a nizak sto nasred prostorije. Na njemu, koji je takođe od punog drveta, nalaze se kutije i srebrnina koje je namestila Herminina ruka. «Alaster je čovek sa mnogo ukusa i kuća je, kada smo se upoznali, već bila dobrano popunjena nameštajem i slikama koje su njegov hobi. Meni je delovala isuviše ozbiljno. Zato sam ja dodala fotografije moje porodice, srebrninu, razne male umetničke predmete. Tu su i orhideje, nezaobilazan ukras dobrostojećih pariskih kuća. Veliki kanabe pravih linija prekriven je običnim belim platnom-ustupak kučićima Bobu i Gasparu. Kao i u mnogim stanovima u Francuskoj, tako i ovde nema tepiha, gazi se po lakiranom i dobro održavanom brodskom podu. Osim dve male lampe postavljene u dijagonalnim uglovima, soba dobija svetlo od specijalnih lampi koje osvetljavaju slike i daju izuzetno ugodnu atmosferu. U niši koja se nalazi pored prozora, na pijedestalu je postavlje jedan Napoleonov lav iza koga se nalazi maska koja pokriva radijator. Do niše je plakar u kome se nalazi muzičko carstvo. Drugi lav takođe leži na pijedestalu ali je smešten tamo gde još, u ovoj ne baš tako velikoj prostoriji, ima mesta. Povremeno služi kao stolica.
Na zidovima su slike koje je Alaster kupio prema svom osećanju. Od ranog Huana Miroa, preko Kosofa do crteža Dega.



Na treći sprat, tavanski prostor, odnosno spavaću sobu, stiže se otvorenim stepeništem iz dnevne sobe: sa ulične strane velika badža, a sa suprote ceo zid u velikim prozorima otvoren prema terasi, preko koje se pruža panorama Pariza. Između njih veliki krevet koji nadkriljuje lakirani paravan zelene boje. Na terasi tonet šezlong s početka XX veka, nizak stočić, zelenilo; pravi mali rajski kutak, samo za Herminu i Alastera.

PRINCEZA NA ZRNU GRAŠKA

Kada dođe zima, Hermina seli svoju «alu» u garažu u 15.kvartu gde moćni Harli Davidson spava medveđim snom. Zimi izvlačiti ovako jaku i tešku mašinu na klizave ulice Pariza, ne dolazi u obzir. Mada, «kad vozim zimi, muškarci shvataju da nema šale sa mnom. I poštuju moju vožnju.»

Dakle, kada se Harli garažira, Hermina se povuče u svoj «devojački» stan. A tamo, udobnost svetlih boja, crveno i ružičasto, bledo roza. Jedna veilka prostorija je garderoba: pantalone, haljine, haljine, perje, cipele, cipele, cipele, nakit, perle. Visoka moda. Sve što bi bi svaka žena poželela da ima! U salonu portreti uvaženih predaka. Na jednom zidu vojvoda od Tuluza; na drugom, licem u lice, maršal od Klermon-Tonera. Takođe, slika sa svim pečatima koje je posedovala plemićka porodica Klermon-Toner. Na prozorima zavese nežne roza boje. Na stočićima mnogobrojni ramovi sa porodičnim slikama. Srebrne šatule, figurine stare vekovima. Fotelje i stočić u stilu Luja XV mešaju se sa ultra modernim trosedima prepunim razbacanih jastuka pink boje i cvetnih dezena. Iznad dugačke komode na kojoj se nalazi portret Šarl-Anrija, Herminog oca, nalaze se nekoliko slika njenih «najboljih prijatelja», njenih kučića. Spavaća soba je takođe u nežnim tonovima. Iznad kreveta crtež Dega, na krevetu medvedić, uspomena na rano detinjstvo.

Hermina priznaje da ne poznaje mnogo istoriju svoje porodice, ali zna da njeni počeci sežu u VII veku, a već u XI igra veliku političku i vojnu ulogu u nezavisnom principatu. Plemstvo Klermon-Tonera odigralo je, početkom prvog milenijuma naše ere,važnu ulogu u izgradnji Evrope: od svetog Gerija, opat u VIII veku, svetog Amadea od Lozane, kancelara Fridriha Barbarose, preko Siboa od Klermona, koji je 1120.godine izručio papu Kalista II antipapi Burdenu, zatim Antoana II, savetnika i kancelara Kralja koji je 1515. učestvovao u bici kod Marinjana i 1525. kod Pijave, Stanislava, izabranog za prvog deputata plemstva i Gaspara, ministra mornarice, do Šarl-Anrija, vojvode, pera Francuske i princa svetog Rimskog nemačkog carstva, oca naše princeze.

I kao princeza, kako to narod zamišlja, Hermina od Klermon-Tonera u ovom stanu sabira svoje misli, planira, piše. Njena prva knjiga, objavljena 1990.godine zvala se Politesse oblige (Ljubaznost obavezuje), a druga, nedavno izdata, Un jour mon prince viendra (Jednoga dana moj princ će doći) razgrabljena je i čeka se drugo izdanje.

Na prvoj strani knjige koju je poklonila Alasteru piše: Moj princ je došao!


(Za Kuca stil Jelena Kaličanin)

ANTRFILE I

Mogla je da se uda za «dobru prinčevsku» priliku i da mirno troši svoje plemićke dane. Umesto toga ona će postati organizator manifestacija jedne grupe Indijanaca! Zatim stilista u modnoj kući Dior gde će provesti četiri godine. «Modu obožavam. Današnja moda za mene su Gotije, Selin, Lakroa...Kada vidim kako Dior stavlja svoja ogromne ploče sa svojim imenom na cipele, tašne, pantalone..to je preterano, to više nije moda, to je marketing. To je za novokomponovane i žene slavnih fudbalera! Lično nosim sportsku i odeću visoke mode.» Predložili su joj da bude novinar. Gala, Point de vue, Figaro, Sygma, Kappa. Putovala i donosila reportaže sa svih strana sveta. početku je samo pisala, a onda je postala i fotoreporter. Na televiziji je radila izuzetno gledanu emisiju Strictement prive-godinu dana razgovora sa beautifull poeple. Zatim je osnovala, zajedno sa prijateljicom, biro za komunikacije i osmišljavanje raznovrsnih programa H.C.T., a danas radi sama («oblikuje» razne događaje: rođendane, venčanja, gala večeri; za privatna lica i za preduzeća...). U međuvremenu snima filmove. Sa Gijomom Depardjeom (sinom Žerarovim) igrala je u filmu Alliance cherche-doigt; u filmu B.Poljanskog Lepe, bogate itd... Pored nje su bile Klaudija Kardinale, Anuk Eme i Mariza Berenson. Prošlog januara u filmu Trois Zero igrala je samu sebe.

Obožava reli trke starih automobila. I pobeđuje. Voli sve ekstremne sportove, osim bandžija. Voli ronjenje, padobranstvo, izuzetno vožnju paraglajderom. Upražnjava ga zajedno sa svojim ljubimcem, terijerom Gasparom, koji je miljenče pariskog dzet seta.

ANTRFILE II

PIRAT SA BRITANSKIH OSTRVA

Alaster Kadeford je nezaobilazna figura u Londonu, Sen Tropeu, Ibici, a Pariz ga «već jedanaest godina održava živim». On je trgovac, broker i veliki ljubitelj jedrenja (njegov jedrenjak La Belle Avanture ukotvljen je u Sen Tropeu, a od engleske kraljevske porodice dobio je blagoslov da ponovo izgradi Britaniju, brod iz 1893. godine koji je pripadao Džordžu V i Edvardu VII); voli muziku (izuzetno mu se dopao CD Biljane Krstić, Bistrik) i umetnost: od njega smo dobili pravu lekciju o ljubavi prema slikarstvu.

Jer, na zidovima vise izuzetno vredne slike. Tu je delo poznatog engleskog slikara Hičinsa, škola iz 1940-tih i 50-tih «gde se aplikacije vise oslanjaju na koloritne “blokove’ nego individualne elemente”.

“Za mene je najvažnije ovo delo nemačkog umetnika. Slikano je 1903. isključivo sa paletnim nozem. Na slici dva para u vrtlogu igre. Vidi se ljubomora muškarca dok posmatra ženu koja igra s drugim. Ljudi su prirodni, sa sela, vide se emocije.”

“Velika slika koja se nalazi između dve figure Bude delo je Leona Kosofa iz 1987. koje sam kupio od velikog kolekcionara Čarlsa Sačija. To delo je iz tzv. Londonske skole, kojoj su pripadali, pored Kosofa, Francis Bekon, Lusian Frojd, R.B. Kitaj i Frank Ojerbah…I ovde se susreće korišćenje paletnog noža za aplikaciju boja…Iza žutog voza u centru slike vide kiparisi, crvena zgrada, oblaci, zelenilo. To je slika koju mogu satima da posmatram i uvek vidim nesto novo.”

Slika je “uramljena” sa dve figure Bude od drveta sa Tajlanda iz kasnog XVIII veka.

Najzanimljiviji komadi koje Alaster “gaji” u dnevnom boravku jesu dva lava koji su urađeni za Napoleona i koje je za njegovu porodicu uradio venecijanski skulptor Antonio Kanada. “Fantasticna depikcija kako Npoleonovi lavovi i treba da budu: jaki, muskularni; ne prilazite im jer ce vas napasti!”


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003