Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Lament nad kafanom 24. 05. 2005.
Kafana „?”

Sam naziv kafane može da privuce slučajnog prolaznika, a kad udje unutra kao da je odskrinuo vrata proslosti.Vreme je stalo i zaboravio je na obaveze. Niski, okrugli drveni stolovi prekriveni crvenim ili zelenim stolnjacima i drvene polukruzne solice bez naslona, odaju starost ove kafane.

Pitala sam konobara da li zna koliko dugo se održava ovakav izgled kafane, a on mi samo rece:
„Poslednjih 40 godina se ništa nije promenilo. Za ranije ne znam.”

Kada sam prvi put usla u „?”, osetila sam da je ova kafana drugacija od drugih. Njena starost i potreba da bude sto sličnija onoj elegantnoj i modernoj kafani iz 19.veka, recimo, ne dozvoljava upotrebu kasetofona. To međutim, ne sprečava konobara koji uzurbano nosi porudzbine, da pevusi nešto sebi u bradu.

Pored glavne prostorije sa sankom, u kafani postoji odvojena prostorija - restoran, za putnike namernike koji su ogladneli. Nekoliko stolova je i ispred kafane. (Kada je lepo vreme gosti mogu da uzivaju u pogledu na Sabornu crkvu i Ulicu kralja Petra). Prizor koji „malo” odskace od starinskog izgleda celog ovog zdanja, jeste nadstresnica Coca Cola iznad stolova napolju.

Na zidovima kafane mogu se videti okaceni opancici, crkveni kalendar, grb dinastije Obrenovic, dve kamene ploce. Na jednoj je ukratko ispisana istorija kuce, a na drugoj je pesma ZNAK PITANJA- Dragana S. Vasica. Na zidu je okacena i jedna velika slika koju bih, slobodno mogla nazvati Pogled konobara za sankom. Mozete misliti čega se taj konobar sve nagledao. U cosku pored sanka, nalazi se prastari usluzni telefon, još uvek u funkciji, a tu su odmah i cuvena vrata iznad kojih piše BASTA. Vode u dvoriste kroz koje se prolazi kad se ide u toalet.

Docarati ugodjaj ove drevne kafane je teško. Treba doći i lično osetiti taj vremenski vakuum prisutan ovde. Nije to otrcana, prljava kafancina sa notornim alkoholicarima, niti je to savremeni kafic pun namontiranih ribica koje su dobar mamac za kakvog bogatog soma.Tu navracaju obični ljudi. Neko udje samo da bio otisao u toalet, neko da popije casu kisele ili pivo, a neko tu navrati na dorucak, rucak ili veceru. Ili na partiju price. Ko jednom dodje, stalno se vraca.

Cesti gosti su i stranci, jer svaki turisticki vodic će vam spomenuti „Question mark” kao cuvenu, prvu srpsku kafanu sa nacionalnim specijalitetima. Oni će tu pojesti bar govedju corbu i cevapcice, popiti par piva ili coca colu i krenuce dalje u obilazenje našeg grada.



Znak pitanja kafana mog grada,
Nekad obična,a znamenita sada,
Atlantida koja još uvek pluta,
Korisna da se u nju udje,kada se zaluta.

Pijana i luda od straosti svoje,
Ima svoje goste koji je boje,
Tonovima vina,smeha i pesme,
A moralista koji sve ume i sme,
NJen znak sadrzi i nas glas,
A kada nestanemo,

Ona će pricati umesto nas.

V.S.D.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003