Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Ko vodi glavnu reč? 06. 07. 2003.
Prvaci beogradskog baleta, Duška Dragičević i Konstantin Kostjukov su dvostruki par: u kući, a obično i na sceni...

Svojom igrom oni često izazivaju gromke aplauze u mnogim evropskim prestonicama. No, njihova 'službena putovanja' imaju bračno ruho. A takozvani običan život ovog baletsko – bračnog para ima oblik, reklo bi se, tipično muško – ženskih odnosa. Jer, kako sami kažu, glavnu reč niko ne vodi! Tačnije, on tvrdi da je ona u domenu kućnih poslova neprikosnovena, a ona kaže obrnuto.

'Zapravo', zaključuje Konstantin, 'bez obzira na dogovore, razgovore i rasprave svaki, ipak, ostane pri svome. I tako radi. Pa šta bude!'

A bude dobro. Jer, kako sami navode, dokle god su ljudi zajedno znači da su uspeli da prevaziđu problematične i konfliktne situacije.

'Nekada se čovek zakači oko sitnih i beznačajnih stvari, ili je prosto nervozan', objašnjava Duška. 'Ali se isto tako i pomiri. Jer, u osnovi je, razume se, ipak ljubav. Možda bismo, kada su svađe i svađice u pitanju, mogli izvesti dva pravila. Prvo, rasprave oko sitnica su često žustrije nego oko nekih zbilja bitnih stvari, a drugo, što je strastvenija svađa, strastvenije biva i pomirenje'.

Pošto su njih dvoje prvaci baleta i često igraju zajedno, logika stvari nalaže da bar na tom profesionalnom planu mora biti saradnje i timskog rada. Ali...

'Zavisi od zahteva scene', kaže Duška. 'Mada, mora se priznati da Kosta voli da vodi glavnu reč.'' Ma ne, to je partnerstvo zasnovano na neophodnim dogovorima', upada Kosta. 'Pošto je balerina u rukama partnera onda on mora voditi igru i na taj način stvarati situaciju koja je njoj najudobnija.''A on uvek najbolje zna šta je meni udobno!', primećuje Duška uz propratni gest, promenivši za nijansu boju glasa.'Ona meni sugeriše neke stvari', kaže Kostjukov, 'ali ja ipak moram dati njoj poneki savet. Ne zato da bi joj bio pedagog ili nešto slično, nego da bi njoj bilo bolje.'

I u tom trenutku usledila je prepoznatljiva ženska reakcija: blagi, karakterističan smešak i uzdah. Nedostajao je samo treptaj njenih tamnih okica.

Ali, skica za portret baletskog para Kostjukov – Dragičević ni izdaleka ne bi bila potpuna bez dva glavna lika – dece. Duškina jedanaestogodišnja ćerka Katarina i Konstantinov sin Aljoša koji su, kao što je poznato, deca iz njihovih predhodnih brakova.

'Katarina je vrlo nežna i osetljiva, a Aljoša je tako blagorodno dete', kaže Duška. 'Aljoša nije oduvek bio s nama, ali kada je pre godinu dana došao iz Kijeva vrlo se brzo uklopio i odmah prihvatio i školu i drugove i novu prodicu.'

Aljoša i Katarina, brat i sestra koji to zapravo nisu, dobro se slažu i rado provode vreme zajedno. Ali, bar za sada, ne pokazuju nikakve znake interesovanja za bavljenjem umetnošću.

'Aljoša je počeo, svojevremeno, da svira violinu', priča Konstantin, 'ali je ubrzo napustio. Možda i zato što ja tada nisam bio uz njega da ga usmeravam i da mu pomognem na način koji mu je bio potreban.'

'Hteli, ne hteli, mi smo po prirodi stvari opterećeni svojom profesijom', objašnjava Duška. 'Često smo odsutni i prezauzeti. Samim tim, deca nužno trpe. Čak mislim da je zapravo to, na neki način, odredilo njihova neinteresovanja. No, u tom smislu niko na njih ne vrši nikakav pritisak. Oni će sami birati i odlučivati o sebi i svojoj budućoj profesiji.'

U danima koji slede, pred ovim baletsko – bračnim parom su gostovanja i premijera po svetskim prestonicama. Nova iskušenja i dokazivanja pred publikom. I nova službena putovanja, ali u starom bračnom ruhu. Za to vreme deca će se, kao i obično, družiti i biti uz baku, Duškinu majku.



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003