Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Naša ljubav 10. 02. 2005.

Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?
Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova,
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.
Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet... izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.
Ne znam više da li je to ljubav,
Ili zagonetni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.
(Rade Drainac)
POLJUBI ME
"To je bilo u jednoj četvrti u Gradu Svetlosti
U kojoj je uvek mrak i uvek zagušljivo
I zimi i leti tamo je uvek zima
Stajala je u stepeništu
On kraj nje a ona kraj njega
Osećao se sumpor
Jer tog popodneva uništavali su stenice
Govorila mu je
Ovde je mračno
I zagušljivo
I leti i zimi ovde je uvek zima
Božija zvezda ne svraća u našu ulicu
Mora da ima preča posla u bogatijim
delovima grada
Zagrli me čvrsto
Ljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Kasnije biće kasno
Naš život to je sada
Ovde se umire od svega
Od toplote od zime
Ili se smrzavaš ili gušiš
Ovde vazduha nema
Ako prestaneš da me ljubiš
Čini mi se umreću ugušena
Imaš petnaest godina imam petnaest godina
Oboje trideset
Sa trideset godina više nismo deca
To su godine kad treba da se radi
To su godine kada se ljubi
Kasnije biće kasno
Naš život to je sada
Ljubi me."
(Žak Prever)
Uspomena
Lea
Rastali smo se,
ali naše detinjstvo ostaje
u prvom poljupcu kojim sam obraz opekla.
E, moja ljubavi,
za ceo život dosta je
to malo ničega kad sam najviše ti rekla.
Naše su oči tada pomešale boje,
pa isto vidimo svet ovaj ludi i tršavi.

Leo
I ja, kad grickam bombone ili žvaku,
kad ližem kornet,
il nešto luckasto usnim,
il se bez veze isplazim nekom dečaku
- osećam ukus osmeha tvog na usni.
Razišli smo se.
Al naše detinjstvo ostaje
svejedno kakvim stazama sutra lutali.

Malo je bilo.
Al ipak,
kad pogledaš: dosta je
sve ono što smo rekli
i prećutali.


(Miroslav Antić)


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003