Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 SARGANSKA OSMICA 17. 01. 2005.
Mokra Gora predstavlja granicu izmedju kremanske i mokrogorske kotline i vododelnicu izmedju Djetinje i Kamesine, odnosno Zapadne Morave i Drine.
Područje, sastavljeno od krečnjaka i serpentina, uslovilo je i znatne razlike u klimi izmedju obodnog dela i samog dna rečnih dolina.
Ako izuzmemo planinske grebene, klimu karakterisu topla i sušna leta i blage zime sa slabo izraženim prelaznim godisnjžim dobima.
Šargansku prugu, kako se najčešće zove deonica izmedju Užica i Vardista, pocela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine. Usled slabog napredovanja na pruzi, ministar saobraćaja Kraljevine SHS resio je da način gradnje ove pruge promeni. Oktobra 1921. godine pruga je, putem licitacije, izdata na gradnju preduzeću “Feniks”, od Užica do tunela u Šarganu. Od Šargana do Mokre Gore, zajedno sa tunelom ispod Šargana, gradnja je poverena preduzecu Nikole Plavšića.
Rok gradnje bio je 24. april 1924. godine.
Po oduzimanju posla preduzeću Nikole Plavšića, radove na poverenoj trasi (22,8 km) obavio je odbor za dovršenje Šarganske “osmice” i prvi voz je prošao novom prugom 25. januara 1925. godine.
Deonice na ovoj trasi bile su Šargan Vitasi - Jatare (7,5 km), Jatare - Mokra Gora (7,8 km) i Mokra Gora - Vardiste (7,5 km). Izgradjeno je vise propusta, mostova, potpornih zidova i tunela, od kojih je samo šarganski bio dug 1.666 metara.
Pored atraktivnog tehničkog rešenja na padinama Šargana, zeleznicke “osmice”, koju su uzimali kao primer uspešnog savladjivanja uspona na kratkom rastojanju, pruga je imala i druge osobenosti.
Železnicka stanica Jatare služila je samo kao ukrsna stanica i na njoj nikad nije prodata ni jedna karta. Granični tunel sa Vardistem ispod brda Balvan, broj 53, imao je u portalu skulpturu srpskog vojnika koji gazi krunu crno-žute Monarhije, a na izlazu iz tunela,sa srpske strane, pisalo je ime tadasnjeg vladara Aleksandra I, pored kojeg su bili postavljeni simboli radnika i seljaka: srp i cekic.
Ova uzana pruga imala je veliki ekonomski, politički i vojno-strategijski značaj za novostvorenu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pruga je od Užica do Mokre Gore zaposlila oko 500 ljudi.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003