Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Na brodu porodice Mišović 08. 12. 2004.
Ona je Irena Mišović, modni novinar. On je Dejan Mišović, arhitekta. Oboje su dugo radili u inostranstvu, ona na poznatim pistama svetskih gradova, zatim kao dizajner, on na «usavršavanju funkcije i zanata». Njihov dom u Beogradu, u kome žive sa svoje dve kćeri Katarinom i Ivom, kuća je podignuta 1927. godine. U njoj je porodica Mišović, posle godinu i po dana adaptacije, nedavno svila svoje gnezdo.


Da bi dobili praktičnu i odgovarajuću estetiku kuće Dejan i Irena Mišović izveli su pet ozbiljnih adaptacija uz svesrdnu pomoć rukovodioca radova arh. Mileta Mileva: nivelisanjem zemljišta dobijeno je u suterenu 25, u potkrovlju 30m2. Nekadašnje podrumske prostorije, zajedno sa vešernicom, unapređene su u udoban apartman sa pogledoma na travu unutrašnjeg dvorišta; devojačka soba sa malim kupatilom ustupila je mesto elegantnom toaletu za goste i tehničkom delu pripojenom kuhinji. Na spratu, jedna od dve spavaće sobe smanjena je i dobijen veliki garderober koji mogu da koriste dve osobe. Kupatilo je prošireno a u nekadašnju ostavu smešteno komotno stepenište koje vodi u potkrovlje pretvoreno u spavaću sobu, nalik pramačnoj kabini Queen Mary 2, trenutno najluksuznijeg prekookeanskog broda na svetu. Glavna fasada pretrpela je nevelike, ali važne promene: veliki prozor salona postao je prolaz ka novoizgrađenoj terasi. Zahvaljujući blagom padu, ispod terase dobijen je «trosoban konforam stan kućnog ljubimca Flupa», a jednokrako ulazno stepenište prošireno je na lakat. Dvorište prema ulici ošišano je na nulericu, zadržana su dva kedra posađena u vreme podizanja zgrade; svoje mesto našao je brzorastući hrast, rečju, pravi minimalizam u prirodi.

«Želeli smo da naš dom zadrži autentičnu formu građanske kuće pred Drugi svetski rat, i spolja i iznutra,» kaže arhitekta Dejan Mišović. «Obzirom da je osnova kuće relativno mala-72 m2 (7x9), smatrali smo da nije imalo smisla praviti ekstravagantnosti.» Na zidovima su tapeti vrlo neodređene nijanse, «idu» uz sve vrste nameštaja. Na tavanice je stavljen rabic zbog neravnina koje se uvek pojavljuju u starim kućama. Svi gipsani radovi su restaurisani. Ulazna vrata smo ostrugali i povratili stari sjaj. Parket iz ulaznog hola smo podigli i njime zakrpili loše očuvane delove poda u nekim prostorijama. Umesto parketa pod hola presvučen je granitom. Na prozore su stavljene žaluzine identične originalnim, na terasi postavljene granitne okapnice. Čak je zadržan, samo presložen, stari crep! Novi fasadni zidovi očišćeni su čeličnom četkom čime je dobijena patina tako da nema razlike između starih i novih zidova.
«Irena i ja volimo tradicionalne prostore i zbog toga smo se trudili, i u adaptivnom i estetskom pogledu, da pomirimo postojeće građevinsko stanje kuće sa funkcionalnošću i tehnologijom današnjih potreba četvoročlane porodice.» Ova izjava deluje isuviše strogo za estetski izraz kojim su Mišovići opremili, na primer, unutrašnjost gostinskog dela prizemljau salonu trosed presvučen plišem jarko crvene boje (koji se lako skida i pere); četiri fotelje u stilu art deko presvučene su materijalom cavalinom-konjskom dlakom, od kojih dve sa dezenom geparda! Polica za televizor i muzičke uređaje, italijanski je dizajn: stub se okreće oko svoje ose i moguće je gledati tv program iz svakog ugla salona, pa čak i sa terase. Praktično za svako doba godine, nema šta! Na zidovima slike u prilično žestokim tonovima-Cile Marinković, Belić, tetka-Seka, Dara Milovanović, Golubović i Nikola Martinoski; zavese od kariranog tafta, crveno-crvenkasto-zelenkasti prelivi; suveniri sa putovanja u Indiju, Zimbabve, Kinu i kristalni luster-sa Kalenićeve pijace...Jedna od retkih promena je uklanjanje kaljeve peći, podizanje kamina, vertikalnih radijatora. Svi radijatori su prekriveni maskama koje su za zid pričvršćene magnetom. Praktično, zar ne? Ceo prostor odiše izvesnim engleskim stilom koji je protkan kroz celu kuću. U njemu ne možete biti tužni! Ni domaćini vam ne bi dozvolili: kroz četvora ulazna vrata neprestano neko ulazi, odlazi, zastaje, prolazi...

Prepaid kotlarnica
Kuhinja nije proširivana, ali kao da jeste. Pomeranjem jedinog prozora u ugao i otvaranjem vrata prema unutrašnjem dvorištu, ispred kojih je smeštena letnja trpezarija i time produžen kuhinjski prostor, praktično je dobijena prostorija koja liči na udobnu sobu, tipičan engleski kantri stil. «To smo mi Mišovići,» kaže Irena. «Svi volimo bakinu toplinu. Da bi sve bilo kompletno na kuhinjski pod smo postavili klasičan parket.» U pokrajnjoj tehničkoj prostoriji još jedan praktičan potez: kanal kroz koji se iz potkrovlja i sprat spušta rublje pravo u korpu, zatim pravac mašina za veš.
Niz obližnje stepenice koje vode u apartman u suterenu arhitekta je pronašao zgodno mesto za kotlarnicu. Ona je praktično jedan od članova domaćinstva Mišović. Ona i Dejan komuniciraju telefonom. Ona mu se žali kada joj nije dobro, odnosno ukazuje na eventualni kvar, traži dozvolu da uključi grejanje, da ga isključi. Ona to radi preko svog mobilnog telefona, prepaid! On joj odgovara apsolutno naredbodavno, ukucavanjem precizne poruke. Ova simbioza se, kažu, prvi put pojavila u Beogradu baš u ovoj kući!

Stepenicama od brušenog cementa stiže se na prvi sprat koji pripada devojčicama. Zahvaljujući organizovanom povezivanju kupatila i prostrane garderobe, u sobama nema ormana. Kao nekada u «boljim kućama», kada se odeća smeštala u dugačke komode visine do 1,00 metar. Ženske haljine, sa muškom odećom nije bilo problema, kačile su se na vešalice uz pomoć gajki koje su se nalazile u visini struka na unutrašnjoj strani materijala. Zamislite kako je bilo lepo sedeti u prostorima u kojima vam ne «vise nad glavom» metri ormana i plakara u tamnom drvetu (sa sve tv prijemnikom u sredini-srpski dizajn šezdesetih godina!). Upravo su Irena i Dejan posegli za onim starim dobrim rešenjem. Zato sobe devojčica odišu istinski čistim prostorom. Zidovi-knin gips-presvučeni su tapetima, kao i svi ostali u kući, osim zidova stepenišnog prostora koji su «molovani». Obe sobe imaju izlaz na terasu koja se nalazi na glavnoj fasadi. Terasa na unutrašnjoj strani zgrade pretvorena je radnu sobu, koja je tako postala podloga za terasu u potkrovlju.

Kabina za Irenu i Dejana
Šta sve može da se projektuje kada imate kao prostor tavan sa četvorovodnim krovom i estetsko-praktičnu ideju? Otvaranjem badže na južnoj i probijanjem krovne konstrukcije na severnoj strani na dve vode dobijena je dvostruka osunčanost prostora i izgled luksuzne brodske kabine. Baš kako dolikuje kapetanu i njegovoj dragoj. Na sred sobe, okrenut severu, postavljen je krevet. Iza uzglavlja dva lavaboa, odvojena trakslovanim zavojitim stubićima koji nose osvetljenje. «Svaki detalj u ovom prostoru rađen je po porudžbini a čekalo se dugo jer majstor radio jako sporo.» Tu je i starinska kada izuzetno zanimljivog dizajna, Villeroy & Boch, smeštena pored badže, i izgleda kao kakva engleska matrona koja sedi. Moderan tuš ima svoje vrlo vidljivo mesto. Bočni zidovi su blago zakošeni i obloženi drvetom. Iza njih je čitav mali svet tehnike neophodne jednom domaćinstvu (telefonska centrala....) kao i «Lord» i «Ledi» plakari. «Važno je», kaže Dejan, «što se svim instalacijama, ukoliko dođe do kvara, može lako prići.». Praktično, zaista.

Kao i celoj kući i ovde se primećuje brižljivost prema sitnicama koje mogu da, ukoliko se lepo osmisle, ulepšaju prostor: podni štekeri zaklonjeni mesinganim rozetama.
Irena je imala prilično posla u ovom prostoru: odabir materijala za postelju, zavese sa dva lica-zelena spoljna štiti od sunca(Mebl design), Murano ogledala, mali tepisi iz Rusije. Starinska psiha za Irenu.
Pogled sa terase je spektakularan. Takoreći 230 stepeni. Od Hrama Svetog Save, preko Beograđanke do spomenika Pobednik na Kelemegdanu- skoro ceo Beograd vam je pred očima. Pogled širok kao i dom porodice Mišović.

Za KUCA stil
Jelena Kaličanin


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003