Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Vavedenje Presvete Bogorodice 08. 12. 2004.
4. decembar (21. novembar po starom kalendaru)


Car Solomon je 950 godina pre Hristovog rođenja sazidao u Jerusalimu hram, koji je bio pravo graditeljsko čudo, po veličini, bogatstvu i lepoti. Tokom vekova je rušen, pa opet podizan. Do našeg vremena se sačuvao samo jedan zid, koji Jevreji zovu "Zid plača", i koji svedoči o neverovatnoj monumentalnosti hrama. U vreme rođenja Djeve Marije, hram je bio obnovljen, mada nikada nije dostigao prvobitnu veličinu slavu i bogatstvo. Hram je bio podeljen na tri dela:

Trem ili dvorište (Ulam), mesto gde se narod okupljao i gde su prinošene, po ondašnjem običaju, izabrane životinje na žrtvu.

Središnji deo hrama, brod ili "Svetinja" (Hekal) bila je velika dvorana u kojoj su se vernici molili. Treći deo, mnogo viši od ostalih delova hrama, "Svetinja nad Svetinjama", odnosno svetilište (Debir) bilo je zaklonjeno zavesom, jer se tamo nalazio Zavetni Kovčeg gde boravi sam Svevišnji.

U "Svetinju nad Svetinjama" niko nije smeo da uđe, sem prvosveštenika i to jednom u godini. Hram je okruživalo bezbroj prostorija različitih namena. Sastavni deo hrama bio je i deo u kojem su živele i vaspitavale se devojčice, gde su učene molitvi, radu i vrlinskom životu.

U "Svetinju nad Svetinjama" niko nije smeo da uđe, sem prvosveštenika i to jednom u godini. Hram je okruživalo bezbroj prostorija različitih namena. Sastavni deo hrama bio je i deo u kojem su živele i vaspitavale se devojčice, gde su učene molitvi, radu i vrlinskom životu. Napred su išle devojčice sa zapaljenim svećama, za njima Joakim i Ana, držeći za ruke svoje čedo, a potom svi ostali pratioci. Tri dana su putovali od Nazareta do Jerusalima, ali nikome taj put nije bio težak.

Kad su stigli nadomak hrama, pred njih su izašli sveštenici. Svi zajedno su ušli u trem, prošli središnjim delom crkve i kad su stigli do stepenica, roditelji su maloj Mariji pomogli da se popne na prvu stepenicu, a onda se ona sama, bez ičije pomoći uspela do vrha. Tamo je čekao prvosveštenik Zaharija, (otac Jovana Preteče), koji je uzeo za ruku i uveo, ne samo u hram, nego u Svetinju nad Svetinjama, gde niko nije smeo da ulazi. Uvođenje Presvete Bogorodice u hram se zove vavedenje, otuda i naziv praznika. Zaharija je posvetio dete na služenje Bogu. Posle čina posvećenja, Joakim i Ana su prineli žrtvu i vratili se kući, a mala Marija je ostala u hramu, gde je provela sledećih devet godina. Roditelji su je često posećivali, a naročito majka Ana. Kako su bili veoma stari, preminuli su pre nego što je došlo vreme da Marija izađe iz hrama. Posle smrti roditelja, ona nije htela da napušta hram i stupi u brak, nego je želela da čitav svoj život posveti Bogu. Kako je to bilo suprotno zakonima i običajima u Izraelu, sveštenici su odlučili da je daju Josifu, njenom daljem rođaku, koji je bio osamdesetogodišnji udovac i imao odraslu decu. Verili su je sa njim, kako bi mogla da živi u njegovoj kući, a Josif je obećao da će je čuvati kao svoju kćer i poštovati njen zavet. Ispunjena je Marijina želja, a u isto vreme zadovoljeni su strogi zakonski propisi, kojima nije bilo dozvoljeno da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda. Marija je živela u Josifovoj kući isto kao što je živela u hramu. Tako je Djeva Marija ustvari prva monahinja, ona koja je život zaveštala Bogu.

Vavedenje je slava Hilandara i svih hramova koji su ovom prazniku posvećeni, kao i mnogih srpskih porodica.

(Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve)


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003