Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Tetovaža i pirsing 06. 07. 2003.
Tetovažu i alkice na nosu, jeziku, pupku, psiholozi tumače simbolima odrastanja. Međutim, najeteže je u dvadesetoj ukloniti tragove sazrevanja iz šesnaeste...
Buđenje hormona i seksualnog nagona po pravilu “drma” adolescente. Njihovo telo se mnogo brže menja nego psiha. Zato se u mladima prirodno javlja želja da savladaju svoje telo i prilagode ga svojim psihološkim potrebama. Ako bi neko pitao mladu osobu zašto se istetovirala ili probušila nos, pupak, uši na tri mesta, moguć odgovor bi bio: “Zato što je to lepo, zato što je moderno!” Alkica ili tetovaža nosi, međutim, još jednu poruku: “Ne želim da budem kao ostali svet, a naročito ne kao vi odrasli!”
Najčešće roditelji ovakav način ukrašavanja smatraju primitivnim, jer u njemu vide čin nasilja nad sopstvenim telom. Prva reakcija roditelja najčešće je: “Što si se unakazio, šta si napravio od sebe, da li si normalan, kakav užas!” Retki su mudri roditelji koji znaju da je njihov adolescent srećan što je strašnim ukrasima “sakrio” svoju potrebu za dopadanjem, tj. roditelji koji znaju da to nije čin agresije, već samo način da se privuče pažnja. Takvi roditelji takođe znaju da bi grubo saopštavanje istine samo iznerviralo, a ne i korigovalo ponašanje njihovog deteta. Samo tetoviranje i pirsing predstavljaju i oblik komunikacije među adolescentima i znak pripadanja svom “plemenu”. To je ritual koji mladi prerastaju sazrevajući. Naime, to je jedan od načina da adolescenti pokažu roditeljima da više nisu deca, da žele da se distanciraju od njih i od sveta kojeg oni nisu birali.


Ako se roditeljima nešto ne dopadne, ne bi trebalo da se ustručavaju da to i kažu i da navedu razloge zašto se protive, ali bi trebalo da se uzdrže od osude. Ako ih ipak spopadne gnev, trebalo bi da se podsete kako je u očima njihovih roditelja izgledala mini suknjica, karmin jarkih boja ili isečene i išarane farmerke.

Često se dešava da se mladost i lepota sopstvene dece nesvesno doživljavaju kao ugroženo samopoštovanje. Autoritet se, tako, brani preteranom strogošću i kritičnošću. Često se iza “dobronamernih” kritika, kao što su, npr. “razmažen si, lenj si , ne znaš ni za kakav red, ne interesuju te prave vrednosti”, skriva prerušeni vid odbrane od starenja, pa i od smrti.

A pri tome roditelji zaboravljaju da mladi nisu sebe sami takvima učinili.



Copyright BONI Drenik d.o.o 2003