Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Tajne templara! 06. 07. 2003.
Templari su verovatno jedno od najzagonetnijih pitanja zapadne kulture. Kao red osnovani su devetnaest godina posle prvog krstaških pohoda (trajao od 1096-1099). 1118. godine utemeljitelj reda Ig de Pejen otputovao je iz Svete Zemlje u nameri da osnuje red čiji je zadatak bio zaštita hodočasnika na njihovim putovanjima u Jerusalim. Godine 1128. red je službeno potvrđen od strane pape Inoćentija III, pa je popularizovan širom Evrope što je zasluga opata Bernara od Clervoa…

1130: osnivač reda Ig de Pejen vraća se u Jerusalim sa novim članovima reda. Templari tada broje vojnu silu od 300 vitezova i poznati su po hrabrosti u bitkama, ali i skromnom svešteničkom životu. Najjednostavnije rečeno templari postaju sveštenici vojnici.

O njihovoj visokoj reputaciji svedoči i to da im je vladar Svete Zemlje dao čitavo jedno krilo svog dvora u Jerusalimu da bi tamo boravili. Slobodno možemo reći da u tom trenutku počinje jedna od najvećih misterija zapadne civilizacije. Naime, ispod njihovog boravišta 'slučajno' su se nalazili ostaci starog Hrama koji je izvorno sagradio Salomon, sin Davidov. Da li su templari nasumce odabrali mesto na kome će se smestiti ili je to deo jednog pomno razrađenog plana?
U svakom slučaju dužni smo razjasniti zašto je Hram bitan. Dakle, da preskocimo šire istorijske uvode, nakon velike pobune Jevreja pod Rimskim carstvom (66.-70.n.e.), po nekim su izvorima u očekivanju odmazde rimskih legionara, mnoge dragocenosti sakrivene u prostorima hrama koji je zatim razoren. innotechinnotech
Stoga možemo slobodno reći da su templari bili u stvari srednjevekovni tragači za zlatom i dragocenostima koje su skrivene tokom ratnih opasnosti za vreme jevrejskog ustanka. Ipak, da li bi to bila cela istina?

Promatrajući istoriju verojatno ne, ako čak ne bismo mogli naći i sasvim drugačiju interpretaciju istrojske uloge koju je ovaj sveštenički red odigrao. Naime, nisu samo dragocenosti bile sakrivene da bi se sprečilo pljačkanje Jevreja, postojalo je tu i nešto puno vrednije - verski spisi i najverojatnije izvorna tumačenja verskog naukovanja iz kojeg se kasnije razvilo hrišćanstvo. Bilo kako bilo, templari su uspeli da u u kratkom razdoblju postanu respektabilna vojska, ali i diplomatska sila koja je bila prisutna širom kako hrišćanskog tako i arapskog sveta. Uticaj im je toliko narastao da su mnogi plemići pristajali u njihove redove ( templari su imali vrlo stroge kriterijume oko toga ko može biti primljen u red) a vladari su im mahom poklanjali velike posede i delili privilegije. Zanimljiv je dogadjaj koji svedoci o njihovoj moći; naime, kada je Henrik III 1252. pokušao da konfiskuje jedan deo imovine, tada već vrlo bogatog reda, poglavar mu je drsko odgovorio kako će mu oprostiti njegovu 'glupu' izjavu, te da će vladati toliko dugo koliko će biti pravedan! Nije li to očigledan primer delovanja organizacije koja je po svemu sudeći izvan dohvata jednog od najmoćnijih evropskih vladara?

Uz to treba dodati da su templari u to vjeme imali i monopol na proizvodnju gotovo cele najnaprednije vojne tehnologije, posedovali su sopstvene bolnice, te su razvijali i istraživali medicinu. Takođe su posedovali jaku trgovačku i ratnu flotu. Zaista respektabilna snaga kad se još uzme u obzir da su odgovarali jedino papi. Očigledno, samo im je papa mogao stati na kraj. To je verovatno bilo i u interesu većine evropskih vladara kada su templare počeli da proganjaju kao jeretike. 1310: u Parizu su 54 templara spaljena na lomači pod optužbom da su jeretici. Deo reda uspeo je da se spasi i navodno se sklonio u Škotskoj. Što je bilo povod da templari padnu u nemilost pod optužbom da su jeretici, a poznati su bili kao žestoki krstaši i borci za hrišćanstvo? Što je to bilo toliko važno da je i samog papu nateralo da se okrene protiv reda koji je sam potvrdio i dao mu ogromne slobode?

Možda se neki od odgovora nalaze zakopani pod crkvom Roslin u Škotskoj gde su se navodno sklonili poslednji templari. U svakom slucaju templari su između ostalog mučeni pod optužbama da se ne poklanjaju liku Hrista kao božanstva, te što je još zanimljivije, zadnji njihov poglavar tokom ispitivanja od strane inkvizicije uopšte ne poriče ove optužbe! Je li to znak da su templari uistinu vekovima čuvali pravu istinu o hrišćanskoj veri, istinu koja je mogla naštetiti čak i papi?
To je već prihvatljivija varijanta, za razliku od one gde su templari prikazivani kao obični lovci na zaboravljene dragocenosti i zlato. U svakom slučaju dokazi o drevnim prekopavanjem Hrama nepobitni su. Godine 1894. engleski Kraljevski kontingent inženjeraca (pod vođtvom poručnika Čarlsa Vinstona) naisao je na mnoštvo prokopanih hodnika dok su preduzimali sopstveno istraživanje.
Tokom iskopavanja pronađeno je i nekoliko predmeta (slomljeni mač itd.) čije poreklo je nesumnjivo templarsko.Sasvim je logično za pretpostaviti da su templari za vreme svog istraživanja, možda i slučajno, naišli na otkriće koje im je nesumnjivo pridonelo u afirmaciji njihovog reda. Šta je to uistinu bilo ostaje još uvek zagonetka. Možda bi jedno od objašnjenja moglo biti sledeće; nekolicina evropskih plemića pod maskom zaštite hodočasnika odlazi u Svetu Zemlju i u tajnosti vrši potragu za drevnom tajnom koja će im, ukoliko je pronađu, omogućiti neograničenu ogromnu moć. Verovatno dobro upučeni u to što traže ne odustaju i posle desetak godina potrage njihov vođa Ig de Pejen, najverojatnije uz materijalni dokaz njihova otkrića, odlazi u Evropu gde uz pomoć opata Bernara od Klervoa pridobija većinu evropskih moćnika da se pridruže novoosnovanoj organizaciji (sasvim je izvesno da je potvrda nekakvog bitnog otkrića pridonela masovnom pristajanju uz templarski red). Da bismo u celosti shvatili koliku bi važnost moglo imati otkriće koje bi bilo u mogućnosti promeniti pogled na najranije razdoblje hriščanstva, dovoljno je pokušati razmišljati na način srednjevekovnog čovjeka. Bilo je to razdoblje čvrste dogme koja je bila kamen temeljac papinske moči. Osim toga vreme je to neposredno nakon crkvenog raskola 1054., kad papa učvršćuje svoju moć unutar zapadnog hrišćanskog sveta. Iz istog je razloga papi odgovaralo da se stvori jak redovničko-sveštenički red koji će biti direktno njemu odgovoran, a biće ogledalo papske moći unutar svake države gde su templari postojali.



Takvi obostrani interesi verovatno su olakšali de Pejenu nameru da stvori jaku organizaciju stroge hijerarhije, koja bi u jednom trenutku bila u mogućnosti uzeti u ruke samu papsku moć i vratiti hrišćanstvo pravim izvorima. Manje je verovatno da su svojim otkrićem templari nekoliko vekovima držali u šaci vrh katoličke crkve.
Po svemu sudeči oni su imali mnogo skrivenije namere, no nisu ih stigli da ih ostvare. Logična bi pretpostavka bila da su u svojoj potrazi za 'Svetim gralom' kao izvorom beskrajne moći postali baštinicima jednako vredne tajne. Tajne o pravom identitetu Isusa Krista, kao i o pravoj naravi njegovog nauka.

Kao potvrda realnosti ovakve pretpostavke nameću se i otkrića iz pećine Nag Hamadi (poznati svitci sa obale Mrtvog mora iz 1.st.n.e.).Tu je reč o Tominom jevanđelju gde se uopšte ne spominje Hrist kao čudotvorac, već pre svega kao filozof i mudrac. Samo za napomenu, božanstvo Hrista kao osobe potičee iz 4.st.n.e. gde je ta odluka donesena na koncilu u Nikeji, te se od tad poštuje kao dogma. To se sasvim uklapa u mozaik u kojem je Hrist pripadnik sekte esena, koji filozofira o Bogu, a nikako nije sam božanstvo. Samim tim ni Petar nije božji namesnik na Zemlji, pa tako ni papa nema moć koju uživa. Ilustracija moći je to što je jedino papa mogao nekoga ućiniti kraljem. Iz svega toga vidljivo je da bi templari jedino uz otkriće takvog dokaza o 'pravoj' Hristovoj veri mogli privući naklonost moćnika, ali i mržnju katoličkih poglavara.

Koliko je ova priča verodostojna možda nam nikad neće biti poznato, ali nam ostaje da tragamo za mnogim odgovorima koje još nemamo.
Kako se u sve to uklapaju 'crne madone' koje su i templari navodno poštovali, a njihovih svetišta prepuno je Sredozemlje? Postoji li ikakva veza starih keltskih religijskih rituala sa onima koje su navodno praktikovali templari? Kolike su bile stvarne razmjere znanja koje su posedovali templari? Ko su u stvari rozenkrojceri? Najzad, jesu li templari stvarno nestali sa istorijske scene ili su se povukli u 'ilegalu' i čekaju povoljan trenutak za uspostavu 'novog svjetskog poretka'?







Copyright BONI Drenik d.o.o 2003