Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 U senci rascvetale magnolije 02. 08. 2004.
Na šumovitom Dedinju, najelegantnijem kvartu Beograda, rasprostrle su svoje lepe linije i krovove mnogobrojne vile. Jedne impozantne, druge male, treće skoro nevidljive. Među njima, na uglu Užičke i ulice generala Šturma, jedna vila u potpunosti je otvorila svoje čisto lice prema prolaznicima kako bi mogli da uživaju u njenoj lepoti i skladu-rezidencija kanadskog ambasadora.

Ako prolazite Užičkom ulicom, vilu ćete odmah prepoznati po lepoti, otmenosti i otvorenom, skoro pozivajućem pogledu kroz nisku ogradu. Kada je arhitekta Vojin Simeonović projektovao ovu vilu za Olgu Krsmanović, člana čuvene šabačke trgovačke porodice Krmanović između dva svetska rata, i čija je gradnja trajala od 25.jula do 21.decembra 1932.godine, nije ni slutio da će projekat, posle 58 godina, u potpunosti odgovarati rezidenciji koja u svoje krilo prima hiljade ljudi.
Naši domaćini, Njegova Ekselencija ambasador u Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji, Donald MekLenan i njegova supruga Džudi, upravo su priveli kraju zahtevnu rekonstrukciju kuće i vrta koji je okružuje.«Još početkom devedesetih godina počelo je prikupljanje novca za adaptaciju kuće. Novac je stigao 2002.godine i odmah se pristupilo radovima,» kaže gospodin MekLenan. Kako sam u Beogradu stupio na posao, u trenutku početka radova na adaptaciji, moja supruga Džudi i ja smo se preseli u privremeni stan. Poslovi sa trajali devet meseci. Cena adaptacije iznela je oko 300 hiljada evra. Vratili smo se u nju za Božić 2003.godine. Najzad, dom!»
Ambasadori imaju zanimljiv život, bar gledano iz ugla kuća u kojima stanuju dok im traje služba u određenoj državi. MekLenan je promenio mnoge, zahvaljujući poslovima koje je radio posle završenih studija (Fakultet Prirodnih Nauka (fizika) na Laval Univerzitetu u Kvebek Sitiju, 1968.godine i Magistratura na Filozofskom fakultetu na Univerzitetu Alberta Univerzitetu u Edmontonu, 1970.godine). Boravio je u Hong Kongu, Beogradu(od 1974-77), Lagosu, Bernu, Londonu radio kao šef trgovinskog odeljenja i u Lagosu i kao Ministar-savetnik(za trgovinsko poslovanje) u Rijadu. Godine 1993. postavljen je za ambasadora u Iranu i na toj duznosti je ostao do 1996. Kasnije je gospodin MekLenan bio ambasador u Poljskoj I Belorusiji, a onada su 2002.godine Džudi I Donald “seli u svoja kola I stigli u Beograd, u smestili se u kuću lepšu od svih ostalih u kojima su do tada stanovali”.
Ograda kao prijateljstvo
Pedesetih godina prošlog veka kuća je imala samo jedan sprat. Kanadska vlada je 1960.godine nadgradila još jedan. Oko imanja, koje se prostire na terenu veličine od 1700 m2, pruža se oniža, jednostavna ograda od kovanog gvožđa, rad predratnog preduzimača Ivana Belića, koja je bila zatvorena tamnim materijalom. «Kada smo se uselili u kuću, tamna ograda je skrivala unutrašnjost vrta i deo fasade zgrade. Odmah smo je sklonili jer bi bila grehota da ovakav vrt i ovakvu kuću skrivamo od pogleda suseda, prolaznika, Beograđana! Želimo da ljudi vide koliko mi ulažemo u njihovo doterivanje, kao uostalom i u naše odnose sa vašom zemljom,»kaže gospodin MekLenan. «Rekao sam srpskoj vladi: I ova adaptacija je jedna vrsta investiranja u budućnost vaše zemlje, u Beogradsku ekonomiju i dobre odnose između naših dveju zemalja. Dakle, prvi naš potez, kada smo se ovde uselili, bio je da sklonimo taj ružan taman materijal koji je bio zakačen za gvozdenu ogradu.
Obzirom da je kuća stara 70 godina, svi sistemi su morali da budu promenjeni i modernizovani. Uz stručnu pomoć arhitekata dr Konstantina Mandića i Ivane Arežine, EC Harris: Saše Trajkovića, Branimira Bojića i Derek Roy-a i Predraga Petričevića i Maše Nikitović iz SMB Gradnja, kuća je dobila novo ruho. Počev od ulazne terase, izdignute za nekoliko stepenika, i pokrivene staklenim krovom u stilu Art Deco, preko nove kuhinje, rekonstrisanih kupatila, do postavljanja novih klima uređaja, struje i vodovoda. Stavljene su nove elektricne žice, podovi, slavine. Obzirom da je kuća pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, sve se radilo uz njihovu dozvolu za adaptaciju.


Glavna fasada zgrade okrenuta je Užičkoj ulici a u nju se ulazi iz pokrajnje ulice. Veliki ulazni hol se širi prema ogromnom prostoru koji se deli na manji i veći salon visokim vratima koja vode na terasu koja se prostire duž cele glavne fasade. Levo je biblioteka, desno trpezarija-idealna kombinacija za primanje, bilo zimi bilo leti. «Od kako smo stigli u Beograd imali smo preko sto primanja i oko 4000 gostiju a nadamo se da će biti još toliko...»
U malom salonu dve garniture za sedenje. Desno, pored kamina dve elegantne fotelje u stilu klasicizma, s početka XIX veka-intiman kutak; komoda iz privatne kolekcije nameštaja koju je g-din MekLenan doneo sa svog prvog diplomatskog rada u Hong Kongu. Iznad komode ogledalo u stilu neorokokoa. Levo grupa nameštaja za sedenje u modernom Art Deco stilu.Ispred troja visoka i lučno zasvođena vrata, oko nevelikog okruglog stola dvosedi i fotelje, stolice u stilu Luja XV, postavljeni su na ogromnom svetloplavom tepihu. Zajedno sa svetlo žutim zidovima osunčavaju već prilično svetao prostor. U ovom delu, zajedno sa bibliotekom i trpezarijom može da stane 150 osoba.
Bračni par MekLenan, osobe očigledno okrenute širokim prostorima, prirodi i druženju, smatrali su da je naknadno zazidan zid između biblioteke i velikog salona prepreka koja daje skučen izgled celom prostoru. Zbog toga su rešili da probiju dva lučna otvora sa obe strane kamina. Kažu da je ideja potekla od originalnog projekta arhitekte Simeunovića. Na zidu mnogobrojne slike iz porodice MekLenan, među njima i deda MekLenan koji je 1875 godine iz Škotske stigao u Kanadu.

Obično su biblioteke prostori obrađeni tamnom bojom i drvetom, sa lampama prigušene svetlosti. Ovde je, kao i u ostalim delovima kuće, zadržana sveža žuta boja zidova, police obojene belom bojom i ugrađene u zid. Na sredini zanimljiv sto na rasklapanje čija je površina obrađena presovanom kožom sa zlatotiskom. Ovi stočići su izuzetno popularni, još od vremena Renesanse sve do danas.
Na pisaćem stolu slika Donalda MekLenana sa predsednikom Irana Rafsandžarijem, na zidovima umetnička dela, delom vlasništvo porodice MekLenan, delom države Kanade.U ovom udobnom i prisnom prostou, porodica MakLenan često provodi vreme, ali i prima goste.

U trpezariji, veoma svetloj sobi na uglu, tri stola često menjaju svoja mesta, u zavisnosti od broja gostiju. Po potrebi se spajaju i razdvavjuju. Na prozorima vesele šarene zavese i mnoštvo slika. Na dva zida petnaestak dela raznih umetnika iz raznih epoha, na kojima su predstavljeni razni delovi Kanade, vlasništvo porodice MekLenan. Luster u stilu Luja XV. Soba odiše engleskim klasicizmom.Batler area je povezana vratima sa trpezarijom; u nju, iz suterena, malim liftom stize već pripremljena hrana. Posebna priča je suteren koji se nalazi ispod cele površine zgrade. Do njega se stiže strmim stepenicama koje su podignute tokom šezdesetih godina. Tu se nalaze velika kuhinja, tehnicka soba, magacin, hladna kuhinja za salate itd. Postoji izlaz u dvoriste, ulaz za poslugu, za magcin u kome su smestene vrtne stolice i stolovi, perionica, kuhinja i dnevna soba za poslugu, njihova kupatila, perionica, dve spavace sobe za poslugu koja ponekad ostaje u kući radi pomoći prilikom i posle prijema.


On: It was really Foreign service story
Na spratu su privatne prostorije bračnog para Meklenan. Nameštaj su zatekli ali su prostor oplemenili komadima i slikama koje su sakupili togom svog zajedničkog života. «Radila sam u saudijskoj Arabiji kao bolničarka. U vreme rata u Zalivu dobili smo obaveštenje da treba da odemo u Kanadsku ambasadu u Rijadu da dobijemo gas maske,» priča Džudi MekLenan. »Bila sam među poslednjima koji su je dobili i dok su mi vojnici objašnjavali kako da je upotrebim, Donald je došao da se upozna sa zadnjom grupom Kanađana i da zatvori i zaključa ambasadu. Tri nedelje posle pozvao me je telefonom...»

U velikoj svetloj prostoriji, sa prozorima na glavnoj i sporednoj fasadi, čitava galerija umetničkih predmeta: stoljnjak i tepisi iz Irana maske iz Juzne Afrike, figurine mačaka iz Poljske, slike koje je Džudi dobila u Poljskoj kao zahvalnicu kao za svoj humanitarni rad.
Tu je i stolica od prirodnog drveta, sa bojenim naivnim crtežima: Džudi je bila gost Udruženja tkalja u Dnjem Dubcu, gde je održala predavanje o seoskom životu u Kanadi. Godine 2003. Džudi je dobila nagradu od Skupštine grada Beograda, kao jedna od deset najhumanijih licnosti za delo uložene ljubavi: ona i Maja Bastijen, supruga konzula kandaske ambasade, organizovale su prikupljanje novčanih sredstava za potrebe neonatoloskog odeljenja beogradske bolnice GAK u ulici Narodnog Fronta.

Preslatka kuhinja sa «malom» trpezarijom povezana je sa dve gostinske sobe; na uglu velika spavaca soba na uglu sa malim radnim kabinetom. «Volim ovde da boravim, prijatno je i ušuškano,»kaže domaćica kuće. Na foteljama velike lutke koje je sama Džudi uradila-obično ih sama šije za humanitarne potrebe. Radijatori oblozeni zlatastom mrežom, na podu Buhara tepisi; veliko kupatilo ispred čijih prozora leluja zimzeleno drveće.

Nemoguće je odvojiti kuću od vrta. Široka terase prostire se duž cele glavne fasade, podignuta za desetak stepenica-ima se utisam da se kuća produžila, raširila. Sam vrt je rekonstruisan pre tri godine. Međutim, tokom radova na zadnjoj adaptaciji rezidencije nisu mogli da sačuvaju svo cveće i drveće tako da je u bliskoj budućnosti predviđeno novo uređenje vrta koji okružuje kuću na sve četiri strane. Ono što najviše pleni poglede prolaznika jeste ogromna rascvetala magnolija koja delimično natkriljuje terasu. Kažu da je jedna od najvećih u Beogradu. U samom uglu vrta, sa ulične strane, diže se specifična bukva vrste figus, stara 57 godina, vršnjakinja ostalih borova, smreka...

Ambasador Donald MekLenan, kaže: «Mi smo veoma srećni što ovako lepa kuća, na božanstvenom mestu, uptavo pripada vladi Kanade, a time nakratko i mojoj porodici. I ona je jedan od simbola dobrih veza između Kanade i Srbije i CG.»
Jelena Kaličanin
Snimio: Vlada Popović



ANTRFILE
Mislim da je ovih 300 hiljda evra, koje smo trošili pažljivo kako bi dostiglo za sve radove, bila odlična investicija za kanadu i Srbiju i CG. U našem sadašnjem domu primili do danas mnoge visoke goste iz Kanada i Srbije i CG:, delegacije na čelu saDragoljubom Mićunovićem, šest poslanika iz iz skupstine SCG uključujući Rajka Koraća, zatim guvernera Narodne banke Radovana Jelašića (u Beogradu se nalazi kanadska delegacija koja radi na pregovorima o sporazumu o dvostrukom oporezivanju između dve države koji će pospešiti kanadski biznis da investira u SCG). Takođe smo imali čast da primimo kanadsku delegaciju AID, poslovne i parlamentarne delegacije, sudije iz vaše i naše zemlje ( postoji kooperacijski program koji će usaglasiti efikasnost sudstva Srbije i CG). Radimo na dobrim odnosima između naše dve zemlje i na povećavanju brzine kojom će vaša zemlja ući u Evro-Atlantsko društvo kao i na prenosu kanadske tehnologije kod vas. Ne smemo zaboraviti da u Kanadi živi skoro 200 hiljada Jugoslovena, uključujući 60 hiljada Kanađana srpskog porekla.

Ambasador je sportista i strastveni igrač hokeja: «Često se viđam sa Draganom Kićanovićem, direktorom i Predragom Manojlovićem, generalnim sekretarom Olimpijskog komiteta Srbije i CG-radimo na zajednočkom razvitku sporta,dopingu i ekspertizama. Vi ste evropski prvaci u vaterpolu, svetski prvaci u košarci, olimpijski prvaci u rukometu. Mi možemo mnogo da naučimo od vas kao što vi možete da naučite od nas o zimskim sportovima».





Potpis ispod slika:
1.Veliki salon
1a.Na kaminu fotografije na kojima je ambasador u društvu Vojislava Koštunice, zatim generalnim guvernerom Kanade, gospodja Adrien Klarkson koji je praktično šef kanade obzirom da je Kanada članica Komonvelta i, najzad, Trajkovskim, predsednikom Makedonije, snimljene dve nedelje pred njegovu pogibiju

Slika Vanity: Psiha, sa roctaionim ogledalom, je stigla u Beograd 1957.godine iz Larkin porodice, čiji je visoki komesar u Londonu bio pasionirani kolekcionar

Donald Meklenan je stalni član hokejaškog kluba veterana iz Beograda, simpatičnog naziva «Drvene nogice».


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003