Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Porodice moja,nemoj da te sanjam 06. 07. 2003.
Kada se ne gledamo i ne srećemo sa njima na javi, već u ne manje stvarnom svetu snova, naši najbliži uglavnom nam ukazuju na neki od puteva kojim treba da pođemo kako bismo upoznali sebe lično...

Naši najbliži, članovi uže i malo šire porodice, prilično se često pojavljuju u našim snovima. Što bi neko gunđalo reklo - i previše. Nekad se obradujemo, nekad rastužimo do suza, dešava se da nas taj naš (ili ta naša) onako u snu, našte srca, propisno iznervira, a tu i tamo nas neki vantelesni susret sa svojima oduševi do nezaborava... Svega ima!

Tumačenja snova u kojima se pojavljuje otac, ili brat, sestra, majka, baka... različita su, i po pristupu i kompetentnosti "ozbiljnih" tumača, i po senzibilitetu tajnovitih snočitača koji reč "nauka" koriste isključivo u izrazima neodgovarajućim za publikovanje.

Uprkos svim razlikama, analitičari snova generalno se slažu u jednom: stanje u koje nam dolaze naši najbliži govore nam, pre svega, o nama samima; ukazuju nam na puteve kojima valja poći u naporu da shvatimo jednu ili više strana naših kompleksnih, mnogostranih bića. Kada se sa svojim najbližim muškim pretkom sretnemo u snu - da detalje ostavimo po strani - suočavamo se i sa dovoljno jasnom simbolikom: otac predstavlja autoritet, status, okrenutost budućnosti i spoljnom svetu, ali ga redovno prati i "kvalitet" osobe koja je naša a koje nema, koja je mahom odsutna. Nisu, stoga, retki snovi tokom kojih se na našoj moždanoj traci izređaju svi, od majke, braće i sestara, preko deka i baka, do najdaljih rođaka - a ćaleta nigde. Sem očite nezadovoljene potrebe za očevim prisustvom, ovakvi su snovi indikator i pojačane snevačeve zavisnosti od oca u situacijama kad treba donositi one važne, pa i one ne toliko važne odluke.
Tu, naravno, postoji i edukativni moment: kada se trgne iz ovog suptilnog košmara, spavač može da se posveti samoposmatranju i pronalaženju idealnog metoda da se konačno zagleda "u se i u svoje kljuse", odnosno da učini šta može u vezi sa personalnom autonomijom. Otac se ponekad u snovima pojavljuje kao lik od formalno-uniformnog autoriteta: oficir, saobraćajac, kapiten sportske ekipe. Situacija je u takvim slučajevima na čistini - pred sobom imamo oca u pravom očinskom izdanju, muškarca, glavu porodice, po potrebi šarmera, po potrebi okrutnog arbitra. S druge strane, ako ga sanjate u nekim nedoličnim verzijama, kao lopova recimo, ili vandala koji, pripit, ide gradom i maltretira prolaznike - oca doživljavate kao nezrelu osobu, nedoraslog dečaka zbog čijih se postupaka žderete i sekirate, uz primesu zebnje nad svim što bi taj mogao da napravi. Roditeljima se dešava da svoje dete, ili decu, sanjaju u nekoj dramatičnoj, opasnoj situaciji. Ovakvi snovi ne smeju da preplaše brižnu majku ili posvećenog oca - ne treba ih tumačiti po principu bukvalizma, budući da u gro slučajeva ne nose prekognitivni smisao već se odnose na nešto "obično", životno, što u roditeljsku narav unosi blagu pometnju (prvi detetovi dani u obdaništu, polazak u školu, boravak u bolnici zbog operacije krajnika ili slepog creva...). Moguće je, takođe, da ove noćne more reflektuju permanentni roditeljski strah da se i njihovom detetu, ne dao Svevišnji, ne desi neka od onih stvari "koje se uvek događaju drugima". U suštini, ma koliko trenutne patnje naneli, ovi su snovi benigni: oni ukazuju na objektivne opasnosti kojih samo beslovesni i bolesno nemarni nisu svesni, i povećavaju oprez do zdravog maksimuma.

Neretko i na vlastito dete, kao simbol u snu, treba gledati kao na deo sebe. Detetovo pojavljivanje simbolizuje pojedine (i to nikako nebitne) segmente ličnosti roditelja koji, premda žive u tzv. svetu odraslih, i dalje rastu, sazrevaju, uče, evoluiraju dok su živi. Indikativan može biti pol deteta o kojem se sanja: poruke su drugačije, a opet sasvim komplementarne, kad majka sanja sina, a otac svoju ćeru. Interesantno je da se bake mnogo češće od svojih muževa pojavljuju u snovima zajedničke unučadi. Deda mu dođe nekako arhetipski nesavladiv, poput racionalnog stuba u unukovoj (pod)svesti. Baka je, pak, uvek - ili skoro uvek - nežna, dobra, žena koja nas obožava i koju obožavamo.

Kad baka dođe u san, bilo da je još tu ili je na drugom svetu, to mahom znači ono elementarno: da nam nedostaje. Ako je svojim svevidećim usnulim očima opazimo kako tumara po praznom stanu ili kući - znači da bismo voleli da se nekako i zamenimo sa njom, jer njena samoća deluje tako sedativno, pozivajuće... Majke naših majki i očeva postaju u snovima unučića najčvršća garancija vere i blaženosti: put kojim one idu, ili su otišle, put je spokoja, tihe sreće. I u slučaju da vrlo retko sanja svoju majku, čovek ima utisak da ga ona, na neki čudan način, skoro stalno pohodi u snovima. Impresija ne vara! Tumači snova vele da su majke, kao sanjana bića, prave čarobnice u prerušavanju. Nemojte da se začudite ako naletite na neku vučicu, lastu ili kaktus, apsolutno svesni da je to keva, iako sve izgleda bajkovito do vrtoglavice! Jednostavno, znaš da je to ona, i pustiš tu životinju ili biljku da te vodi...


Majka u snovima ume da se pokaže i kao izraz nekog od naših "lica". U njoj pronalazimo, zapravo, one zaljubljene sebe, one zaposlene sebe, one depresivne sebe, nasmejane sebe... Takvi su snovi poslovično pozitivni, korisni, čak i kad nam kroz prividno demonske majčine transformacije otkrivaju naše vlastite crte i odlike. Majka je uvek zaštitnica, a u snovima nas štiti i tako što će nam pokazati koliko bismo zli i ružni mogli da postanemo ukoliko ne povedemo računa o svojoj tamnoj strani. Brat i/ili sestra u snu predstavljaju značajnu "masu" u snevačevom mentalno-duhovnom kontingentu. Svi to znamo, ako brata ili sestru imamo: ne sanjamo ih često, ali kad ih sanjamo - to uvek ima žešću "specifičnu težinu".

Psiholozi sugerišu da, sanjajući brata ili sestru, "oživljavamo" svog dublera, dvojnika, što naročito dolazi do izražaja kad je reč o osobama istog pola. Možda su i u pravu... Ako se tako posmatraju stvari, bilo bi pogrešno, pa i agresorski, kritikovati nekoga zato što sanja da vodi ljubav sa svojom svastikom, a ne sa ženom. Pa to bi bio istinski porodičan čovek! Bilo kako bilo, o relaciji moral - san pričaćemo drugi put.


Isti teoretičari iz donedavno dominantnog psihološko-psihijatrijskog tabora (koji je u ludilu smene milenija gotovo sasvim izgubio na aktuelnosti) napominju kako snevačev odnos prema bratu ili sestri maltene po definiciji karakterišu opozitna osećanja. Ili mrziš, ili voliš; ili veličaš, ili nipodaštavaš... Oni, takođe, ističu da su snovi u kojima se pojavljuju braća i sestre odraz naše čežnje za samostalnošću, individualnošću, jedinstvenim i neponovljivim. Ta nam snoviđenja, dakle, pružaju šansu da se otkačimo od onih stvarno najbližih i konačno izborimo za pravi integritet... Sanjajući nekoga iz bliže (ili dalje) rodbine, vi - na jednoj optimalno zatvorenoj, intimnoj projekciji - gledate film u kojem se (dodatno) zbližavate sa nekim ko vam je Božjom voljom blizak i na koga neminovno, makar u maloj meri, ličite. Ili, što bi sujetni rekli, "ne ličim ja na njega, nego on na mene". Ovakvi snovi su uglavnom konstruktivni, pogotovo sa socijalnog stanovišta: otvaraju nas prema širem okruženju, pomažući nam da sebe pronađemo u trajanju koje nije naše, ali to lako može da bude, pa i biva. Opasnosti od gubitka identiteta nema, sem ako rodbinu ne sanjate više od 25 puta mesečno.


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003