Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Živeti na trgu platana 27. 04. 2004.
Niste čuli za beogradski Trg Platana? Ne znate gde se nalazi? Nije ni čudo kada je Beograd izrastao u megalopolis čiji mlađi izdanci ne znaju čak ni gde se nalazi Čubura!
Stan o kome pišemo se upravo nalazi na Čuburi čije ulice senče visoki platani iyrasli na malom platou u[u[kanog iyme]u nekoliko čuburskih ulica..



Pored Kikevačkog (Čuburskog) parka u ovom delu se nalazi jedan majušan trg i na njegovoj sredini dva ogromna platana oivičena zelenim travnatim ostrvom. On nije zvanično proglašen trgom ali ga lokalci zovu Trg Platana, neguju ga, brane od rušilačkih ruku, okopavaju i spremaju se da ga oficijeno promovišu. U jednoj od kuća koje svojom glavnom fasadom gledaju na Trg nalazi se stan naših domaćina, bračnog para Anđelke i Tome Garevskog, tehnologa i arhitekte, koji već mnogo godina žive i rade u Parizu.

Većina stanova u velikim gradovima Srbije, izgrađenih između dva Svetska rata, izgledaju ovako:dva ulaza-glavni vodi u veliko predsoblje u kome na sredini stoji veliki trpezarijski sto koji se u većini slučajeva upotrebljavao samo prilikom slave ili nekih važnih događaja. Iz njega vode dvoja vrata u dve spavaće sobe (obično povezane).
Druga, pomoćna vrata, vode u manji hodnik iz koga se ulazi u kuhinju sa devojačkom sobom. Kuhinja je malim, obično četvrtastim hodnikom veličine 1m2(!) bila povezana sa minijaturnim(ali izuzetno praktičnim) špajzom, kupatilom i već pomenutim predsobljem sa trpezarijskim stolom. Iako majušan četvrtasti hodnik je važno čvorište koje bukvalno povezuje ceo stan u neku vrstu kružnog toka.
Danas ako podignete glavu prepoznaćete ove kuće u kojima su se nalazili ovakvi stanovi tako što se na njihovoj fasadi, obično urađenoj od tesanika, nalaze raznovrsne male statue ili statue u pravoj veličini. Na zgradi u kojoj se nalazi stan Garevski dominira statua boga Aresa u prirodnoj veličini.

Pilot-glavni izvođač
«Pre desetak godina naš rođak, pilot Đorđe Lalović, osoba puna energije, rešio je da rekonstruiše naš stan», priča Anđelka Garevski. «Radio sam adaptaciju u stanu moje ćerke, dakle, ja sam stručno lice za preradu stana», kazao je. Toma i ja se složili, ali još uvek nismo ništa čvrsto rešili. Otputovali smo na odmor u našu kuću u malo švajcarsko mesto Verkoren, kad se on javi: «Ja krenuo sa radovima!»



Šta da se radi-Toma počne brzo da crta planove za adaptaciju stana, kupi faks tako da se glavna komunikacija sa izvođačem radova Đorđem odigravala preko ove mašine.

Čim se uđe u predsoblje oseti se uticaj znalačkog dizajna vlasnika. Ivice zidova dva plakara zaobljene su i samo taj jedan, na izgled beznačajan detalj, otkriva umeće komponovanja prostora-svetlost se ne lomi već klizi preko tih ivica i difuzno se rasprostire po holu. Hol, nekada prostorija u kojoj se nalazio trpezarijski sto pretvoren je u «muzički prostor». Noseći zid između ove prostorije i jedne spavaće sobe srušen je tako da se iz muzičkog prostora otvara pogled na salon i, kroz prozor, na gusto zelenilo platana.

U holu, u kome je nekad stajao trpezarijski sto, danas, pored klavira, kupljenog u Gracu nalazi se još nekoliko instrumenata. Prislonjen uz dovratnik, poklon prijatelja slikara Đorđa Ivačkovića, stoji čudaan instrument nalik na neku vrstu tambure, ne zna mu se poreklo. Na zidu uramljene note. «U svakom našem stanu», kaže g-đa Garevski, postoje na zidovima uramljene note. Moj otac, inače veterinar, svirao je sve moguće instrumente. Kako su se u ono doba teško mogle nabaviti originalne note, on se snalazio tako što ih je prepisivao.» Ispod slike se nalazi stočić koji je izradila čuvena predratna beogradska radnja nameštaja «Banjac». Umesto sa strane noge su postavljene po sredini tako da je za stolom moguće sedeti samo iskosa ili raširenih nogu. Ovakav oblik stola može se objasniti samo uzavrelom maštom dizajnera kuće «Banjac». Sto je stabilan i od punog drveta, kao i sav nameštaj u stanu Garveski.

Desno u holu smešten je stari orman koji je nekada služio za odlaganje toplih stvari. Urađen je u stilu secesije, čvrstih je linija, omekšanih zaobljenim linijama u frontonu i plitko rezanim floralnim ukrasima. U podnožju ormara stoji kutija za šešire nekada zvana baun. Četiri crteža na zidu prikazuju starinske instrumente. «Možda je dobro pokloniti ove crteže Muzičkoj akademiji ili nekoj muzičkoj školi», kaže G-đa Garevski. Ispod njih dve niske fotelje sa trakslovanim nižicama urađene u stilu istoricizma s kraja XIX veka ili kako mi kažemo Alt Deutche, poznati stil nastao preuzimanjem detalja od starog nemačkog baroka i renesanse.






Socrealizam kao budući hit
Veliki ćilim sa pirotskim šarama prostrt je ukoso od muzičke sobe ka salonu i svojim vedrim bojama unosi razdraganost i prepoznatljivu prisnost starih srpskih kuća. «Uradila ga je moka baka», kaže Anđelka. «Ni posle 100 godina kada je urađen nije izgubio svoje prave boje ni svežinu! Ovi kaučevi su nastali od starih kreveta iz kombinovane sobe mojih roditelja. Skratila sam ih, sašila jastuke koji su naslonjeni na roloe. Roloi su, u stvari, bivši dušeci (možda se neko i seti: dugo su na krevetima mnogih srpskih kuća umesto jednog ležali dušeci iz tri dela.).»
Na sredini salona stoji «sindikalni» sto iz doba socrealizma i čeka da i on ponovo uđe u modu. Da bi se njegov oštar oblik ublažio preko njega je prebačen rukom rađen veliki milje. Kako je razmak između stola i kaučeva isuviše veliki, iz Pariza su doneta dva izuzetna stočića čija je gornja površina obložena kožom sa ornamentima. Skraćene su im nogice tako da oni mogu da se smeste ispod stola ili po potrebi privuku kaučevima. Tako gosti mogu lako da premoste udaljenost do stola i kauča na kojima sede. U uglu visoka stojeća lampa u stilu istoricizma. Stolice, koje je sama domaćica meblirala prirodnim bež materijalom su imitacija Čipendejla(Tićo, molim vas da proverite da li se kaže Čipendl ili Čipendejl) s kraja XIX veka.
Iznad jednog kauča visi velika slika porodičnog prijatelja, poznatog slikara Đorđa Ivačkovića.

Chemisette i Psycho
Spavaća soba je u čistom Art Deco stilu koji je stvoren tako što se uzimalo od svakog stila pomalo, a naročito se inspirisao Bidermajerom. Na svim elementima vidna je kriva linija (zakrivljenje počelo još od baroka).
Na velikoj škrinji-koferu stoji raširena, kao lepeza, prava srpska suknja, deo srpske narodne nošnje. Cvetna, živih boja, odlično se slaže sa delovima nameštaja čuvene «kombinovane sobe». Nekad su u njoj držali donji veš i košulje, a danas ćebad. Kombinovana soba se sastoji od dva kreveta priljubeljnih jedan uz drugi, zatim kabastog ormana čiji je front blago zatalasan i na gornjim ivicama obogaćen floralnim ukrasima.
Jedan komad nameštaja liči na vitrinu a zove se šemizet po francuskoj reči Chemisette, što znači: košuljica, bluza.

Psiha, niska komoda sa visokim ogledalom, odraz jednog vremena, ženska je priča kada su spavaće kombinovane sobe bile odraz tadašnjih muško-ženskih odnosa. U spavaćoj sobi boravilo se samo noću. Dva tesno spojena kreveta ukazuju na tadašnje muško-ženske odnose: dva kreveta, dva jorgana. Tanka linija koja ih spaja ujedno je bila i granica njihovih integriteta. U istom krevetu a opet je neko uvek morao prvi da progovori, da pruži ruku, da zađe na tuđ teren-ako ga prime. Danas je francuski krevet komotna dokolica u kojoj se gubi sopstvena intima. Spavaća soba ima sopstveno tuš-kupatilo dobijeno rekonstrukcijom stana. Na zidovima slike na Đorđa Ivačkovića, Mome Antonovića, Anđelkinog brata.
Kuhinja sa trpezarijom i devojačka soba zajedno sa malim kupatilom, čine posebnu celinu, takoreći udobnu garsonjeru ili topao samački stan. U devojačkoj sobi koja gleda na dvorište nalaze se kauč i pisaći sto od punog drveta, pravi primer stila nameštaja između dva rata prošlog veka. U trpezariji, gde je smešten TV prijemnik, neretko se za malim stolom okupljaju prijatelji da pozdrave bračni par Garevski kada iz Francuske dođe u Beograd.
(Za KUCA stil Jelena Kaličanin)


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003