Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Samokontrola dojki 06. 07. 2003.


Nakon 25. godine života sve bi žene trebale jednom mesečno pregledati dojke, jer samo ako dobro upoznaju svoje dojke, mogu lečnika na vreme obavestiti o eventualnim promenama. Svrha samokontrole je uočavanje promena, a ne postavljanje dijagnoze jer to može samo lečnik.

Samopregled treba raditi neposredno posle menstruacije, odnosno od petog do desetog dana ciklusa, kad dojke nisu otečene, jer tada se najlakše mogu otkriti promene u obliku i veličini, te eventualne kvržice.

1. Stanite pred ogledalo, ruke ispružite uz telo, a zatim ih podignite.
Proverite jesu li dojke simetrične i nema li udubljenja ili promena na koži bradavica.






2. Ispruženim prstima desne ruke kružnim pokretima opipajte unutarnju polovinu leve dojke, pokretima odozgo prema dole i od spoljne strane prema sredini






.
3. Sada levu ruku ispružite uz bok, zatim pregledajte spoljnu polovinu dojke, pokretima odozdo prema gore i od spoljne strane prema sredini


.




4. Nežno pritisnite bradavice i proverite izlazi li iscedak. Ako izlazi krvav, prozirno žut, ciglasto-crven, plavičast ili potpuno proziran iscedak, odmah se javite lečniku. Na isti način pregledajte desnu dojku.

Specijalistički dijagnostički postupci za pregled dojki su brojni. Osnovu čini fizikalni pregled iskusnog specijaliste, koji se nadopunjuje mamografijom, ultrazvukom, pregledom sekreta iz dojke i punkcijom sumnjive promene. Ukoliko svi postupci ne razjasne dijagnozu, preostaje još biopsija - operacijsko uzimanje uzorka tkiva dojke za patohistološki pregled. Mamografija je i dalje glavna pretraga: jednostavna je, daje dobre rezultate, a zbog vrlo male količine zračenja, potpuno je bezopasna. Nisu potrebne nikakve posebne pripreme. To je radiološka metoda snimanja, što se izvodi na aparatu, mamografu, koji mora imati rešetku. Svaka se dojka snima u dve projekcije, frontalno i bočno, uz maksimalnu kompresiju dojke.
Prva mamografija, tzv. bazični mamogram, savetuje se ženama oko 40. godine, a onda je treba ponavljati svake dve, tri godine. Naime, pre 40. mamografija dojki mogla bi dati nepouzdane rezultate. Nakon 40. dojke se menjaju: povećava se količina masnog tkiva (koje je na rendgentskoj snimci tamno), a smanjuje količina žlezdanog (bele boje). Na tamnoj površini (masnoća) svaka sumnjiva tvorevina (bele boje) savršeno je vidljiva. Kod mlade žene, žlezdana masa (bele boje) veća je od masne mase (tamne boje), pa bi na pretežno beloj površini eventualne tvorevine (i one bele boje) mogle proći nezapaženo, posebno ako su male. Učestalost sledećih kontrola ovisi o nalazu: ako je uredan, pregled se ponavlja svake dve godine, a ako nije, prema dogovoru s lečnikom. Da bi se bolesti što pre otkrile, u svetu su uobičajeni sistematski pregledi, što, nažalost, kod nas još nije popularno. Mamografija je obvezna i pre početka nadomesne hormonske terapije kod žena u menopauzi.







Copyright BONI Drenik d.o.o 2003